Naš film na Veneciji

Intimno o ratu

Vest da će film "Moralna opera političkog idiota" biti na Venecijanskom festivalu bila je ujedno i vest da je snimljen

Televizijski film "Moralna opera političkog idiota" rezultat je producenta SWR iz Baden Badena i jugoslovenskih autora. Dok nedavno nije objavljeno da je izabran za 56. filmski festival u Veneciji, za program "Nove teritorije", nije se ni znalo da taj film uopšte postoji. Nastao je po ratnom dnevniku Jasmine Tešanović, u režiji Dinka Tucakovića, dramaturg je Srđan Koljević, direktor fotografije Goran Volarević, kompozitor Miša Savić, a montažer Milutin Petrović. U njemu igraju porodica Jasmine Tešanović (suprug, dvoje dece, roditelji) i njeni prijatelji. Film traje 58 minuta. Već je prikazan na nemačkoj televiziji (tu ga je i video selektor Venecijanskog bijenala), 20. avgusta će biti prikazan na kanalu "Arte", najmerodavnijem za kulturu Evrope, u pregovorima su za prikazivanje na britanskom "Kanalu 4", pozvan je na dvadesetak festivala (Keln, Rim, Beč, Trst... ), jugoslovenska premijera još nije zakazana.

To bi bili osnovni podaci o filmu. Već na prvi pogled neverovatne su dve stvari: da se u sredini gde je snimanje filma retkost ne zna da je u toku neko snimanje iako se ekipa 17 dana maja i juna šetala po Beogradu, i da je inostrani producent potpuno finansirao rad jugoslovenskih autora.

"Ratni dnevnici Jasmine Tešanović su najviše objavljivani, najpopularniji dnevnici na internetu u svetu, pa nije neko veliko čudo što je ljudima iz SRW-a palo na pamet da ih ekranizuju. Ponudili su joj saradnju, ona je pozvala mene, i tako je počelo", kaže Dinko Tucaković. " A što se tajnosti tiče, pa namerna je. Kod nas se film reklamira kao što se to radi u svetu, i to je dobro, prvo se o njemu govori dok ne počne snimanje, pa se priredi fešta za prvu klapu, pa se prati tok snimanja. Mi smo hteli da zaštitimo Jasmininu privatnost, a i da radimo po konceptu drugačijem od uobičajenog. Tako, recimo, rade Hans fon Trir i njegova grupa 'Dogma 95', oni su se oslobodili balasta koji prati kinematografiju, pa dakle i javnosti, bave se samo kvalitetom."

Film je rađen, objašnjava Tucaković, kao dokumentarni esej, prezentuje emocije, a životom Jasmine Tešanović opisanom u dnevniku "nisu se bavili onako kako se to radi u dokumentarnom filmu: "Nismo pasivno pratili glavnog junaka, već smo se uplitali u stvarnost. Registrovali smo sve šta se dešavalo prelomljeno kroz Jasminin život, film je nastajao kad i dnevnik, nismo rekonstruisali stvari niti ih anticipirali. Dolazili smo i nenajavljeni. Jednom, recimo, pozvonili smo u sedam ujutro, otvara Jasmina u spavaćici, kod nje je na spavanju puno njenih prijatelja zato što su procenili da je u njenom stanu u Molerovoj bezbedno, ona pije kafu, gleda vesti... U filmu su ljudi iz njenog okruženja, a u ratno vreme krug je, priznaćete, sužen; svako je govorio iz svoje vizure. To je bolno iskustvo, ratovi nisu katartični ni lepi, samo su krvavi. Prošetali smo je kroz čitav grad, bili smo na ruševinama, izložbama, na koncertu Miše Savića, bili smo u ZOO-vrtu, pokušali smo da živimo sa Beogradom u to vreme. Pokazali smo svakodnevicu koja nije spoljna politika. Ovo je neortodoksan pogled na događanja tokom maja i juna, ne barata stereotipima, pokušava da prikaže individualni ugao. Teško bi mogao da se stavi u ideološki kalup. Zato će, ne htejući, biti dobra propaganda za ovu zemlju mada uopšte nismo hteli da budemo u paketu medijskog rata. U tih 58 minuta stala je priča kakvu nisu uradile ni strane ekipe koje su bile ovde, a naše svakako ne."

U toku su pregovori sa producentom da iskoriste višak materijala i naprave film od 70 minuta, dužinu primerenu bioskopima. "Žao mi je što je ispala scena u kojoj Jasmina na toaletu priča da smo joj dosadili. To je autoironična scena, i upravo zbog takvih lepih scena mi je žao da ne uradimo duži film." Žao bi mu bilo i ako jugoslovensku premijeru film ne doživi na Festivalu autorskog filma u oktobru. Neizvesno je, "zato što naš nemački producent planira da ga prikaže ovde tek u februaru-martu." Film će na Veneciji biti prikazan pod dvojnim državljanstvom: "Uspeli smo, iako bi zbog nemačkog finansijera, bez obzira na jugoslovenske autore, trebalo da bude nemački. U savremenoj kinematografiji takve kombinacije su uobičajene. Angelopulos snima o Balkanu filmove u kojima nema nijedne balkanske pare. Već sama činjenica da smo pozvani u Veneciju, barem za mene, ogroman je uspeh."