Li�no iskustvo: Uro� �uri�

Mi i oni

Jedan od u�esnika izlo�be "Erosov vrt" (Barselona, jul-septembar) jeste slikar Uro� �uri�. Njegova pri�a je primer �ta sve mora da uradi, van domena stvarala�tva, ovda�nji slikar da bi prisustvovao otvaranju izlo�be u inostranstvu na kojoj se, pored najpoznatijih savremenih i ve�itih autora, nalazi i njegov rad, pa ju je mogu�e shvatiti kao uputstvo za upotrebu ali i kao informaciju kako to sve mo�e lepo i lako, samo ne kod nas. Evo odlomaka:

"Po dolasku na Cetinjsko bijenale, na kojem u�estvujem u okviru skandalom pro�ete i ubrzo po otvaranju zatvorene izlo�be 'Nova ikona', upoznajem �an-�aka Lebela, �uvenog francuskog bodiartiste i performera, pripadnika pokreta 'Fluxus', fotografi�em ga pored svojih radova, razgovaramo o razlozima za obradu poznog Maljevi�a i jo� kojekavim besmislicama tipi�nim za intelektualnu kozeriju. Dopada mu se kompletna postavka autora iz Srbije i odlu�uje da rad Zorana Naskovskog 'L' Origin du Monde' uvrsti u postavku izlo�be erotske umetnosti u Barseloni. Slu�aj je hteo da se par meseci kasnije Jasmina �ubrilo zatekne u Parizu i u nekoj prilici upozna sa Lebelom i Viktorijom Kombalijom..."

(Jasmina �ubrilo preporu�uje Lebelu rane �uri�eve radove zbog izrazito pornografskog sadr�aja, i sredinom ovog februara stigao je poziv za izlo�bu, a zatim i NATO napad.)

"...U prvom humanitarnom ratu u Istoriji Ludila, za ciljeve od zna�aja birane su isklju�ivo napu�tene zgrade u centru grada, pored jedne od tih imam sre�e da �ivim, te sam shodno prilici sklonio tek za�etu porodicu kod brata koji nije te sre�e, ali je zato zavr�io na frontu. Umesto o izlo�bi, razmi�ljao sam o tome kako da prona�em jo� jednog ludaka pored sebe i to s kolima, koji �e mi pomo�i da prebacim butangas iz Ov�e preko pan�eva�kog mosta pod uzbunom i u dilu boca za prevoz kako bismo detetu sterilisali bo�ice kad nestane struje, i sve u tom stilu. U jednoj od retkih prilika u kojima sam boravio u ku�i, zazvonio je telefon i s druge strane sam prvi put �uo glas Viktorije Kombalije koja zove da mi saop�ti da jo� uvek ra�una na mene, i da se raspita da li u ovako distorziranim okolnostima postoji mogu�nost da se odabrani rad dopremi, te da bi oni snosili sve tro�kove. Ukoliko se ispostavi da ih nema, ona je odlu�ila da rad i kompletnu dokumentaciju objavi u katalogu izlo�be kao da je rad prisutan. Priznajem da sam bio zate�en tom zadivljuju�om kombinacijom obi�ne ljudske topline i profesionalizmom..."

(Jugoslavija nije u platnom prometu sa svetom, pa �panci ne mogu da pokriju tro�kove slanja, �uri� dobija donaciju od Centra za savremenu umetnost, gospo�a Kobalija poziva �uri�a na otvaranje izlo�be u Barselonu, njena asistentkinja Aran�a zavr�ava formalnosti.)

"...Vreme prolazi, rat polako jenjava, ulazi se u neke besmislene pregovore, okupiran sam polaganjem vo�nje. Jednog jutra, vra�aju�i se sa pijace, moja �ena nalazi koverat sa zaglavljem Instituta za kulturu Barselone. Unutra je poziv sa pe�atom i potpisom upravnika programa za vizuelne umetnosti i obave�tenje da �e grad snositi sve tro�kove mog boravka. Stojim i gledam. Imam jo� 15 dana do otvaranja zakazanog na Dan ustanka Srbije. Rat je prestao, ratno stanje se ukida, neke ambasade su proradile, a me�u njima i �panska. Zovem ih. Da, oni rade, ali ne izdaju vize, ne mogu da mi pomognu, nema nikog od nadle�nih. Deo personala je u Budimpe�ti, pa mi daju njihov broj telefona. Zovem Pe�tu, oni ne znaju ni za kakav poziv. Zovem Aran�u, ona zove Institut, potvr�uju joj da je poziv poslat ambasadi. Ponovo zovem Pe�tu. Ka�u mi da, ukoliko imam poziv, jednostavno do�em i uru�im ga u zahtevu. Viza je �engenska i procedura traje 7 do 10 dana. Okre�em Aran�u i saop�tavam joj nove detalje uz napomenu da je sumanuto da toliko dugo �ekam u glavnom gradu druge zemlje i izla�em se bespotrebnim tro�kovima boravka zbog ne�ega �to u krajnjoj liniji, ne znam ni da li Ou dobiti..."

(Juri novac za avion, od Ministarstva kulture ni ne tra�i zbog lo�eg iskustva iz 1992. godine, jedna fondacija ga odbija zato �to se zbog nastale humanitarne katastrofe sva sredstva preusmeravaju u taj sektor, novac dobija od firme u kojoj je godinama radio kao spoljni saradnik.)

"... Imam jo� pet dana, nemam vizu, zovem agenciju. Letovi su iz Budimpe�te, ponedeljkom, sredom i petkom. Otvaranje je u sredu. Rezervi�em let za dan otvaranja. Avion pole�e u pet do tri, let traje dva i po sata, otvaranje je u u pola osam. Ponedeljak je, zovem �pance u Budimpe�ti, oni pojma nemaju. Zovem Aran�u, ona ka�e da je sve sre�eno. Zovem �pance u Beogradu, oni ni�ta ne mogu, ali mi preporu�uju, po�to je u pitanju �engen, da se obratim Biv�im Susedima..."

(Otpravnik dugo premi�lja, ali ga odbija, �uri� otkazuje let.)

"... Pristi�em polako ku�i na zaslu�enu �a�u tekile. Ve� je �etiri. Sedim u ga�ama u fotelji, u dnevnoj sobi i igram se sa svojom osmomese�nom �erkom. Smejemo se. Oko �est zazvoni telefon. Moja �ena di�e slu�alicu i progovara na engleskom, potom spu�ta slu�alicu. Zovu iz �panije da provere da li je to dobar broj. Potpuna misterija. Oko pola sedam, ponovo telefon. Di�em slu�alicu. S druge strane je Alonso iz Instituta za kulturu. Pita da li dolazim, odgovaram odre�no. Ni�ta nisam obavio, niko ne mo�e da mi garantuje da �u dobiti vizu. Da li sam razgovarao sa Karminom Burhan, konzulom? Ne, nisam uspeo da doprem do nje. 'Pa, dobro, evo �ta �emo. Budi sutradan u 10 u ambasadi u Budimpe�ti. Mi �emo ih zvati u pola deset i sve ugovoriti.' A garancije? 'Niko ni�ta ne mo�e da ti garantuje, ali budi tamo.' Okej, ka�em, ali otkazao sam rezervaciju i nemam na�ina da u Beogradu do�em do karte za sutra�nji let. 'Dr�im poziv u kome stoji da mi pla�amo tvoj boravak, prema tome mi �emo se pobrinuti za kartu, samo da vidim kako.' Ni�ta lak�e. Ma�arska je u platnom prometu sa celim svetom. Neka izvr�e uplatu u Barseloni i karta �e me �ekati na aerodromu. Dogovoreno. Putnikov autobus za Pe�tu kre�e u 9. Sada je petnaest do sedam. U agenciji se niko ne javlja..."

(Uspeva da otputuje preko druge agencije, dobija vizu, od prijateljice �ane telefonira na aerodrom i saznaje da dogovorena rezervacija nije stigla, urgira u ambasadi, dobija poziv da poseti konzula.)

"... rukujem se sa Karminom Buhan, osobom otprilike mojih godina, koja mi ponudi da sednem dok ona zavr�i telefonski razgovor. U jednom trenutku mi se obrati da bi mi rekla da je u razgovoru re� o meni. 'Kad je ve� sve obavljeno, treba da se potrudimo da tamo i stignete.' Bio sam potpuno zate�en. Setio sam se doga�aja kada nas je u Briselu zatekao embargo na sam dan otvaranja izlo�be. Letovi su bili otkazani i pozvali smo na�u ambasadu radi konsultacija �ta nam je �initi. Odgovorili su nam da ne mogu ni�im da nam pomognu, ali ako ne�to doznamo da im javimo. Ma 'leba ti! Po�to mi je predala slu�alicu u ruke, �uo sam Alonsov glas. Ka�e da je karta upla�ena i da �eka da mu jave �ifru. Upozorava me da na aerodromu u Budimpe�ti �esto insistiraju da karta nije pla�ena, ali su oni proverili, novac je legao. Javi�e se za 15 minuta. Vodim neformalan razgovor sa konzulom, predajem joj katalog. Pita da li mo�e da ga zadr�i. Naravno, njoj je i bio namenjen..."

(Alonso mu javlja da ga �eka soba u 'Gran hotel Barsin', na aerodromu tvrde da njegova karta nije pla�ena ali ustanove da jeste.)

"... Jo� 15 minuta. Sti�em na red. Pandur proverava paso�, ukucava neke podatke u kompjuter, proverava sliku, pita gde putujem, udara pe�at i ka�e 'hvala' na �istom srpskom. Odgovaram sa 'Nema na �emu, surda ba�i'. Prolazim carinu i sti�em na bording. Jo� pet minuta. Avion je ve� na stendbaju i ja i neki tip �ekamo autobus koji �e nas prebaciti do piste. Jo� minut. Propu�taju nas. Dolazimo do autobusa i �ekamo, ne�to se domun�avaju voki-tokijem. �ekamo i dalje.U minut do tri u autobus ule�u neka dva tipa. Zeks Obradovi� i neki lik. Srbi. Ukrcavamo se u avion.

Izlo�ba? O tome neka pi�u drugi. Izla�em sa Arnulfom Rajnerom, likom iz detinjstva. To je dovoljno. Tu su i Erro i Rebeka Horn. Klimt, Pikaso, �ile, Miro, Saura... Stigao sam da se istu�iram i presvu�em pre otvaranja. Bila su zapravo dva u dva dana, u 'Palau de la Vireina' i kulturnom centru 'Teklasala' . Upao sam u svet galerista i kolekcionara, prodao sam rad, stekao galeristu. Probajte i vi. Znate kakav je zakon u tamnom vilajetu. 'Ko uzme, kaja�e se, ko ne uzme, kaja�e se'."