Evropsko kulturno leto (2)

D�ez u ritmu Balkana

North Sea Jazz Festival 9-11. jula 1999, Hag (Holandija)
Jazz A Vienne 29. juna - 13. jula 1999, Vien (Francuska)

U polumraku sale E�er, bard francuskog d�eza Anri Teksje primao je ovacije sa vidnim uzbu�enjem. Njegov Azur Quintet je prava porodi�na kuhinja: saks svira sin Sebastijen, a klavir Sebastijenov najbolji drug Bojan. Mediteranske harmonije vra�aju me u 1987. godinu, kada je (tada najmla�i �lan Big banda RTB-a) Bojan Zulfikarpa�i� oti�ao na usavr�avanje u Pariz, da bi danas bio u vrhu d�ezera mla�e generacije na tlu Francuske. Posle koncerta: neverica, zagrljaj, radost, pa tuga. Pri�amo o bombardovanju. Pivo za pivom na terasi Kongresnog centra, sa koje se pru�a izvanredan pogled na zgradu suda u Hagu. Brinemo za roditelje. Planiramo slede�i susret u Beogradu. Kada? Ostaje nedore�eno...

Tre�i dan festivala po�inje sli�nim do�ivljajem. Ispred sale u kojoj Herbi Henkok promovi�e projekt "Gershwin's World", dragi prijatelji demonstriraju nove modele saksofona Selmer. To su Stanislav Mitrovi� iz Beograda i Ako� Laki iz Subotice, koji su afirmaciju stekli na holandskim scenama (pobednici Holandskog d�ez konkursa 1996) kao Double B. "Promoteri Selmera?", konstatujem sa nevericom. Stanislav se sme�i, pokazuju�i modele koje su dobili na poklon od renomiranog proizvo�a�a.

U sali Princ Vilhelm Aleksander je izuzetno sve�ano: Henkok dobija nagradu Edison za �ivotno delo, pa drsko probija dvosatni termin u �elji da se �iriju, publici koja se tiskala pred vratima i velikom u�itelju odu�i na adekvatan na�in. Ger�vinovo jevrejsko poreklo inspirisalo je organizatore da u sali Rembrant sklope program "Klecmer sre�e d�ez", u okviru koga upoznajemo aktuelne d�ez heroje me�u jevrejskom populacijom u SAD. Na terasi Kongresnog centra sviraju sastavi iz Ju�ne Afrike (!), a u sali Mondrijan kuva se vru� ritam Kube (orkestri Mark Riboa i D�ejn Benet) i ekstati�ni tango (Dino Saluci). Ha�ki sajam pru�a �ansu i onima koji se samo "ose�aju d�ezerima", "kupuju�i" tako novu publiku. U tom svetlu je mogao da se "oprosti" izbor Elvisa Kostela za zatvaranje festivala, a zapravo se �ampion new wave-a pokazao kao dostojan tuma� dela Berta Bakaraha, pa �ak adaptirao sopstveni opus zahtevima "ozbiljne publike" na neodoljivom sentimentalnom putovanju.

Sun�ani ponedeljak za odmor pretvorio se u tra�enje odgovora na pitanje "kako uloviti Mi�ela Kamila i �u�o Valdeza?". Vode�i pijanisti latino muzike nalaze se na evropskoj turneji, a (�to je �udno) nisu bili u Hagu - listaju�i �tampu shvatam da bih mogao da stignem na njihov nastup na zatvaranju festivala u Vienu (Francuska) sutradan uve�e. Eto razloga za kontakt sa organizatorima...

E-mail izvinjenje ata�eu za �tampu Pjeru Budimiru zbog javljanja u poslednji �as, no� i��ekivanja, pa jutarnji razgovor sa njegovim asistentom Vinsentom Domejnom - on nema ni�ta protiv, ali �ef odlu�uje. Kroz par minuta sti�e e-mail pozivnica: "�eleo bih da se upoznamo - �ekam te kod novinarskog �anka posle prvog koncerta. Pjer."

Pred podne kre�em u borbu sa vremenom: dva TGV-a (francuski vozovi izuzetne brzine) od Brisela do Pariza, odnosno od Pariza do Liona siguran su na�in da se Evropa pre�e s kraja na kraj za samo osam sati. Jaka ki�a nije obe�avala dobar provod pod otvorenim nebom Rimskog pozori�ta, a nervozu su poja�ali zatvoreni �alteri menja�nica jer "ve� je po�ela proslava Pada Bastilje", kako mi (za�u�eno-�to-to-ne-znam) saop�tavaju me�tani.

Ali, usledio je izvanredan do�ek. Nasmejani Vinsent ("portir �e se pobrinuti za tvoje stvari"), zaprepa��eni portir ("do�ao si �ak iz Jugoslavije!?"), dva simpati�na policajca da otklju�aju sef ("ne brini, tu su i na�e stvari"), pa opet portir koji mi ukazuje na istorijske atrakcije. "Vien su gradili Rimljani, kao koloniju u vreme Avgusta ", ka�e. Saznajem da je u tre�em veku grad okru�en zidom dugim dva kilometra, da je Dioklecijan podigao rezidenciju, a da je u zlatnim godinama katoli�anstva izgra�eno 12 manastira i grad (romanti�no) prozvan "Sveti Vien" itd., sa posebnim osvrtom na anti�ki teatar (130 metara u pre�niku, kap. 13.000 ljudi), koji je sada dom legendama d�eza.

Opaska "pozva�u Pjera" zvu�ala bi normalno da gospodin Budimir nije zakazao susret tek posle prvog koncerta. Par minuta kasnije Pjer se stvorio na ulazu. "Pokisao si, do�i da ti dam kabanicu", predlo�io je prijateljski. Sangrija, zdravica, bratski zagrljaj, pa iznena�enje: "I ja sam Jugosloven!" Neverica, pravilno �itanje prezimena Budimir, pa rodoslov familije iz Mrkonji� Grada (otac Sveto se o�enio Francuskinjom pedesetih godina, a stric Velimir je najstariji �ivi ro�ak, sa stanom u Bulevaru Lenjina na Novom Beogradu) i setno: "Nisam dolazio godinama. Moja deca me sada mole da ih �to pre upoznam sa njihovom zemljom." Ponosno otkrivanje karata pred elitom francuske d�ez publicistike, �u�enja mnogih i prijatni trenuci.

Jazz A Vienne festival slede�e godine slavi dve decenije postojanja. Ranije u senci skupa u Nici, sada je vode�i d�ez doga�aj u Francuskoj, sa pedesetak koncerata profesionalaca tokom petnaest dana i nizom besplatnih prate�ih sadr�aja. Glavni program odvija se u Rimskom teatru, posle �ega se zabava produ�ava do jutra u tzv. Pono�nom klubu. Tokom popodneva ulicama defiluju limeni orkestri, a na Sceni Sibel nastupaju lokalni talenti. Na bini hotela "De Vil" d�ez akademci razmenjuju iskustva sa slavnim mentorima. Cena pojedina�ne ulaznice za Rimski teatar je 55 DEM, dok je za "polukomplet" od sedam proizvoljnih koncerata treba izdvojiti 220 DEM. Sme�taj u hostelu iznosi 25 DEM, a u niskobud�etnim hotelima od 60 do 100 DEM.

Ekskluzivno za otvaranje ovogodi�njeg Jazz A Vienne, u Evropu je doputovao saksofonista Soni Rolins, legenda bebopa. Do maratona za praznik, program je pa�ljivo stilski balansiran: ve�e novog saksofona (sastavi Marsalisa i Redmana), no� bluza, ve�e egzoti�nih vokala (Dajen Rivs i Salif Keita), gospela, avangarde (Ornet Kolmen i Rendi Veston) i brazilske muzike, pa dva programa posve�ena stogodi�njici ro�enja Djuka Elingtona (Vinton Marsalis, revija "Cotton Club"...).

Po reakcijama publike, klju�ni doga�aj na zatvaranju bio je nastup kompozitora Lala �ifrina ("Nemogu�a misija", "Prljavi Hari"...), koji je u dru�tvu poznatih d�ez solista i BBC big banda izveo svitu u spomen Diziju Gilespiju. U slavu Normana Grenca, truba� Nik Pejton je sa generacijskim kolegama pro�etao istorijom bebopa, da bi masovnu �urku otvorili latino ritmovi Valdezovog sastava, a muzi�ki klimaks dostignut nadigravanjem Kamila i Valdeza (na dva klavira): latin - klasika - bebop - avangarda - swing, u zvu�nim krugovima izazovnih pitanja i lucidnih odgovora. Duel za pam�enje!

A onda, umesto vatrometa ili Marseljeze, proslava Pada Bastilje, uz (besplatnu!) kafu i kroasane za deset hiljada du�a, pod nebom koje se ukazivalo iza oblaka najavljuju�i pravi letnji dan.