Slovenci i vojska

Muke po regrutima

Od kada je "prigovor savesti" ponovo u modi, sve vi�e je onih koji ne �ele "da prime oru�je", pa �e slovena�ka vojska biti prisiljena da do 2000. godine pove�a broj zaposlenih za 3500 ljudi, �to �e re�i sa 4200 na 7700

"�to ne uzme� nekoga ko civilno slu�i vojni rok? Eto - moj je pristojan, fin, obrazovan, uredan... I ne ko�ta ni�ta!" Predo�eni savet, zapravo iskustvo jedne prijateljice, do�ao je kao odgovor na jadikovke u vezi sa problemom sa bejbi-siterkama. Ideja je, nema sumnje - sjajna, posebno zato �to otvara novu perspektivu �ivota u Sloveniji.

Iako nekome mo�e izgledati kao bizaran detalj, nije li to jedan od najboljih dokaza koliko se uslovi �ivota razlikuju u dr�avama nastalim raspadom SFRJ?

U Sloveniji su razlike iz perioda postosamostaljenja ponekad dovedene do paradoksa; treba li podsetiti da je jedan od glavnih sporova na relaciji slovena�ko dru�tvo - JNA (u periodu do 1990. godine) vo�en oko prava na civilno slu�enje vojnog roka. Onda�nji vojni vrh je po tom pitanju bio rigidan - Jehovini svedoci i ostali protivnici oru�ja osu�ivani su po kratkom postupku. �tavi�e, upravo to pitanje bilo je jedno od onih zbog kojih se sa nekada�njom JNA sukobio Janez Jan�a, kasnije osu�enik na procesu "protiv �etvorice" vo�enom u Vojnom sudu u Ljubljani, a potom i prvi ministar odbrane u nezavisnoj Sloveniji. U po�etku je nova vlast trpela kritike �to ne �ini dovoljno u regulisanju civilnog slu�enja vojnog roka, a kada je regulativa kona�no uskla�ena, cela stvar se unekoliko otela kontroli.

STALNI USPON: Bilo kako bilo, ima onih koji misle da se "u vojnim stvarima" oti�lo predaleko, pa se problematikom (pre odlaska na avgustovski odmor) pozabavio i ovda�nji parlamentarni Odbor za odbranu. Razlog je akutan - civilno slu�enje vojnog roka identifikovano je kao glavni krivac za hroni�nu nesta�icu regruta u slovena�koj vojsci. Nije ni�ta manje alarmantan podatak da se u Sloveniji stalno pove�ava broj zahteva za civilno slu�enje vojnog roka; 1991. godine molbu za civilno slu�enje predalo je 240 momaka, dok je pro�le godine taj broj sko�io na 1937 regruta! Pa ni to nije ni�ta u pore�enju sa ovogodi�njim rekordom od oko 3000 zahteva za civilno slu�enje vojnog roka.

Ujedno je zbog tzv. zdravstvenih problema (koje ima enorman broj potencijalnih regruta - oko 40 odsto) od oko 15.000 momaka "zrelih za vojsku" ostalo jedva 9000 pitomaca. Izgleda da ovaj trend nema �ansi da se zaustavi ili promeni, po�to zbog pada nataliteta Slovenija svake godine bele�i tri odsto manjak mu�kog roda. A onda je iz nekih slovena�kih kasarni procurelo kako vojske nema dovoljno ni za stra�u! Op�tem pesimizmu pridru�io se i premijer Janez Drnov�ek koji je obelodanio da Slovenija ionako ne mo�e sama da se odbrani od spoljne agresije. Na �ta se komentator ljubljanskog "Dela" na�ao u dilemi - za�to slovena�ka vojska uop�te postoji, tj. da li Drnov�ekova izjava zna�i da je krajni cilj vojske u�e��e u "mirovnim" operacijama i postavljanje po�asne stra�e povodom izbora "Slovenke godine" - �to se dogodilo pre nekoliko meseci.

Sr� problema krije se u �injenici da je Slovenija tokom tranzicije usvojila veoma liberalna re�enja; tako civilno slu�enje vojnog roka u Sloveniji (za razliku od mnogih dr�ava u kojima poznaju i priznaju institut "prigovora savesti") traje jednako dugo kao i slu�enje vojnog roka. U ve�ini evropskih dr�ava to nije slu�aj; u Austriji je civilno slu�enje vojske za tre�inu du�e od slu�enja vojnog roka "pod oru�jem", dok je u Gr�koj, Francuskoj, �vajcarskoj, Portugaliji i Rumuniji du�e �ak za polovinu i traje koliko jedan i po "obi�an" vojni rok...

EPIDEMIJA: Stvar sa civilnim slu�enjem vojske dobila je u Sloveniji razmere epidemije, po�to su usvojeni liberalni amandmani na Zakon o vojnoj slu�bi, u skladu sa kojima su civilno slu�enje vojnog roka mogli da izaberu i oni vojnici koji su ve� pro�li regrutaciju. Posle toga je broj zahteva za civilno slu�enje iz godine u godinu rastao.

Pove�anje broja onih koji su se odlu�ili za civilno slu�enje otvorilo je i drugi problem - nema dovoljno firmi koje omogu�avaju da se teorija preto�i u delo. Zakon zaista predvi�a da "civili" moraju da budu uklju�eni u sistem za spasavanje i za�titu, ali je praksa sasvim druga�ija. Na spisku 47 organizacija koje omogu�avaju civilno slu�enje vojnog roka nalaze se Vatrogasni zavod, Karitas, centri za osposobljavanje invalida, ali i neke druge institucije, poput Studentskog servisa, mladih izvi�a�a, skauta, Instituta "Jo�ef �tefan", crkvene gimnazije i sli�no. I tu sti�emo na po�etak pri�e - preko studentske organizacije je mogu�e za "bejbi sitera" anga�ovati nekog momka koji se odlu�io za takav vid vojne slu�be.

Nije te�ko zaklju�iti i da slu�enje "vojnog roka" kod "skauta" ima prednosti u odnosu na egzercir u "pravoj" vojsci, bez obzira na fakat da je sada�nja slovena�ka vojska mnogo liberalnija od one nekada�nje. Slovena�ki vojnici, izme�u ostalog, vojni rok slu�e bukvalno u rodnom kraju, preko vikenda obla�e civilna odela i odlaze ku�i, gde im uniforme i �atorska krila ribaju i peglaju majke. Ali - onima na civilnom slu�enju vojnog roka je jo� bolje! Tamo "pitomci" imaju pravo da posle "napornih" osam sati (provedenih na "odslu�enju" kod "skauta") od�etaju ku�i u civilu. Ima jo� - to dr�ava posebno pla�a - pro�le godine je na ra�un raznih organizacija (koje su "ugostile" njene potencijalne vojnike) uplatila oko 1,2 miliona nema�kih maraka. Ove godine �e ta brojka biti mnogo, mnogo vi�a.

PRODU�ENJE: Zbog svega toga slovena�ki parlamentarni Odbor za odbranu zahteva da se rok civilnog slu�enja vojnog roka produ�i za najmanje tri meseca, a pride i da se poo�tre merila za priznavanje "prigovora savesti" i poja�a nadzor nad organizacijama u kojima regruti obavljaju te�ku ili manje te�ku du�nost. Naravno, �im se pojavio problem, nastala su i razli�ita mi�ljenja; kriti�ari re�ima povodom zao�travanja kriterijuma za civilno slu�enje isti�u da u nekim zapadnoevropskim dr�avama ovakav vid slu�enja vojske upra�njava do 40 odsto obveznika i da je sve to �to se de�ava u Sloveniji - deo normalnog procesa. "�ak ni Srbi vi�e ne vole u vojsku", bele�i jedan komentator koji isti�e da pravo re�enje problema nesta�ice vojnika le�i u napu�tanju regrutne i uvo�enju profesionalne vojske. Pri �emu slovena�ki model nije nikakva devijacija u odnosu na op�te prihva�enu praksu, nego putokaz i za ostale dr�ave.

I dok �ekamo da zvani�na Ljubljana ispliva iz brojnih dilema oko civilnog slu�enja vojnog roka, ostaje �injenica da je Slovenija jedna od liberalnijih dr�ava u pogledu du�ine slu�enja vojnog roka (svega �est meseci), ali i u pogledu mogu�nosti da se vojni rok slu�i bez pu�ke. Mnogima se takav sistem, nema sumnje - svi�a, posebno u �irem geopoliti�kom kontekstu krcatom razli�itim vojskama.