Svet |
Vreme broj 449, 14. avgust 1999. |
Slovenci i vojska Muke po regrutima Od kada je "prigovor savesti" ponovo u modi, sve više je onih koji ne žele "da prime oružje", pa će slovenačka vojska biti prisiljena da do 2000. godine poveća broj zaposlenih za 3500 ljudi, što će reći sa 4200 na 7700 "Što ne uzmeš nekoga ko civilno služi vojni rok? Eto - moj je pristojan, fin, obrazovan, uredan... I ne košta ništa!" Predočeni savet, zapravo iskustvo jedne prijateljice, došao je kao odgovor na jadikovke u vezi sa problemom sa bejbi-siterkama. Ideja je, nema sumnje - sjajna, posebno zato što otvara novu perspektivu života u Sloveniji. Iako nekome može izgledati kao bizaran detalj, nije li to jedan od najboljih dokaza koliko se uslovi života razlikuju u državama nastalim raspadom SFRJ? U Sloveniji su razlike iz perioda postosamostaljenja ponekad dovedene do paradoksa; treba li podsetiti da je jedan od glavnih sporova na relaciji slovenačko društvo - JNA (u periodu do 1990. godine) vođen oko prava na civilno služenje vojnog roka. Ondašnji vojni vrh je po tom pitanju bio rigidan - Jehovini svedoci i ostali protivnici oružja osuđivani su po kratkom postupku. Štaviše, upravo to pitanje bilo je jedno od onih zbog kojih se sa nekadašnjom JNA sukobio Janez Janša, kasnije osuđenik na procesu "protiv četvorice" vođenom u Vojnom sudu u Ljubljani, a potom i prvi ministar odbrane u nezavisnoj Sloveniji. U početku je nova vlast trpela kritike što ne čini dovoljno u regulisanju civilnog služenja vojnog roka, a kada je regulativa konačno usklađena, cela stvar se unekoliko otela kontroli. STALNI USPON: Bilo kako bilo, ima onih koji misle da se "u vojnim stvarima" otišlo predaleko, pa se problematikom (pre odlaska na avgustovski odmor) pozabavio i ovdašnji parlamentarni Odbor za odbranu. Razlog je akutan - civilno služenje vojnog roka identifikovano je kao glavni krivac za hroničnu nestašicu regruta u slovenačkoj vojsci. Nije ništa manje alarmantan podatak da se u Sloveniji stalno povećava broj zahteva za civilno služenje vojnog roka; 1991. godine molbu za civilno služenje predalo je 240 momaka, dok je prošle godine taj broj skočio na 1937 regruta! Pa ni to nije ništa u poređenju sa ovogodišnjim rekordom od oko 3000 zahteva za civilno služenje vojnog roka. Ujedno je zbog tzv. zdravstvenih problema (koje ima enorman broj potencijalnih regruta - oko 40 odsto) od oko 15.000 momaka "zrelih za vojsku" ostalo jedva 9000 pitomaca. Izgleda da ovaj trend nema šansi da se zaustavi ili promeni, pošto zbog pada nataliteta Slovenija svake godine beleži tri odsto manjak muškog roda. A onda je iz nekih slovenačkih kasarni procurelo kako vojske nema dovoljno ni za stražu! Opštem pesimizmu pridružio se i premijer Janez Drnovšek koji je obelodanio da Slovenija ionako ne može sama da se odbrani od spoljne agresije. Na šta se komentator ljubljanskog "Dela" našao u dilemi - zašto slovenačka vojska uopšte postoji, tj. da li Drnovšekova izjava znači da je krajni cilj vojske učešće u "mirovnim" operacijama i postavljanje počasne straže povodom izbora "Slovenke godine" - što se dogodilo pre nekoliko meseci. Srž problema krije se u činjenici da je Slovenija tokom tranzicije usvojila veoma liberalna rešenja; tako civilno služenje vojnog roka u Sloveniji (za razliku od mnogih država u kojima poznaju i priznaju institut "prigovora savesti") traje jednako dugo kao i služenje vojnog roka. U većini evropskih država to nije slučaj; u Austriji je civilno služenje vojske za trećinu duže od služenja vojnog roka "pod oružjem", dok je u Grčkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Portugaliji i Rumuniji duže čak za polovinu i traje koliko jedan i po "običan" vojni rok... EPIDEMIJA: Stvar sa civilnim služenjem vojske dobila je u Sloveniji razmere epidemije, pošto su usvojeni liberalni amandmani na Zakon o vojnoj službi, u skladu sa kojima su civilno služenje vojnog roka mogli da izaberu i oni vojnici koji su već prošli regrutaciju. Posle toga je broj zahteva za civilno služenje iz godine u godinu rastao. Povećanje broja onih koji su se odlučili za civilno služenje otvorilo je i drugi problem - nema dovoljno firmi koje omogućavaju da se teorija pretoči u delo. Zakon zaista predviđa da "civili" moraju da budu uključeni u sistem za spasavanje i zaštitu, ali je praksa sasvim drugačija. Na spisku 47 organizacija koje omogućavaju civilno služenje vojnog roka nalaze se Vatrogasni zavod, Karitas, centri za osposobljavanje invalida, ali i neke druge institucije, poput Studentskog servisa, mladih izviđača, skauta, Instituta "Jožef Štefan", crkvene gimnazije i slično. I tu stižemo na početak priče - preko studentske organizacije je moguće za "bejbi sitera" angažovati nekog momka koji se odlučio za takav vid vojne službe. Nije teško zaključiti i da služenje "vojnog roka" kod "skauta" ima prednosti u odnosu na egzercir u "pravoj" vojsci, bez obzira na fakat da je sadašnja slovenačka vojska mnogo liberalnija od one nekadašnje. Slovenački vojnici, između ostalog, vojni rok služe bukvalno u rodnom kraju, preko vikenda oblače civilna odela i odlaze kući, gde im uniforme i šatorska krila ribaju i peglaju majke. Ali - onima na civilnom služenju vojnog roka je još bolje! Tamo "pitomci" imaju pravo da posle "napornih" osam sati (provedenih na "odsluženju" kod "skauta") odšetaju kući u civilu. Ima još - to država posebno plaća - prošle godine je na račun raznih organizacija (koje su "ugostile" njene potencijalne vojnike) uplatila oko 1,2 miliona nemačkih maraka. Ove godine će ta brojka biti mnogo, mnogo viša. PRODUŽENJE: Zbog svega toga slovenački parlamentarni Odbor za odbranu zahteva da se rok civilnog služenja vojnog roka produži za najmanje tri meseca, a pride i da se pooštre merila za priznavanje "prigovora savesti" i pojača nadzor nad organizacijama u kojima regruti obavljaju tešku ili manje tešku dužnost. Naravno, čim se pojavio problem, nastala su i različita mišljenja; kritičari režima povodom zaoštravanja kriterijuma za civilno služenje ističu da u nekim zapadnoevropskim državama ovakav vid služenja vojske upražnjava do 40 odsto obveznika i da je sve to što se dešava u Sloveniji - deo normalnog procesa. "Čak ni Srbi više ne vole u vojsku", beleži jedan komentator koji ističe da pravo rešenje problema nestašice vojnika leži u napuštanju regrutne i uvođenju profesionalne vojske. Pri čemu slovenački model nije nikakva devijacija u odnosu na opšte prihvaćenu praksu, nego putokaz i za ostale države. I dok čekamo da zvanična Ljubljana ispliva iz brojnih dilema oko civilnog služenja vojnog roka, ostaje činjenica da je Slovenija jedna od liberalnijih država u pogledu dužine služenja vojnog roka (svega šest meseci), ali i u pogledu mogućnosti da se vojni rok služi bez puške. Mnogima se takav sistem, nema sumnje - sviđa, posebno u širem geopolitičkom kontekstu krcatom različitim vojskama. Svetlana Vasović-Mekina |