Ljudi i vreme |
Vreme broj 449, 14. avgust 1999. |
Izjava nedelje
Milan Paroški, predsednik Narodne stranke, zemljoposednik i skeledžija, za list "Svedok" kaže: "Nas je svaki taj general koji sada zdušno brani režim koštao oko milion maraka. Što kroz njihovo školovanje, redovno ili preko kurseva, njihove plate, razne privilegije, beneficirani radni staž, ogromne stanove i vile na Dedinju, Senjaku, Banjici... Ne brane oni nikog već samo žele da očuvaju privilegije i svojih 'zaradjenih' milion maraka, iako su to bankrot generali koji su sve ratove za proteklih osam godina izgubili. I sada 'brane' sopstveni neprofesionalizam. Inače, zemlju i poredak obično čuvaju majori, pa naniže..." Ljubiša Milojević (31), seoski delija iz Donje Gorevnice, na IV Kulturno-turističkoj i privrednoj smotri lepota sela "Cvet livada" u selu Leušiće: "Prebogata je naša lepa Srbija - delijama! U svakom našem selu sve delija do delije. Još sam neoženjen, a veoma sam aktivam u mojsinskom kulturno-umetničkom društvu. Možda će mi ova titula seoskog delije pomoći da mi i ženidba bude berićetnija." Slavica Krivokuća, mis Jugoslavije iz 1996. godine, na pitanje "Nedeljnog telegrafa" da li bi se slikala bez odeće, na primer, za "Plejboj", odgovara: "Nage fotografije da. Mada će mi se majka šlogirati i kada bude ovo pročitala. Ali za odredjeni novac, veliki novac, ipak da. To podrazumeva ovaj posao, a ja sam odlučila da se njime bavim. Za 'Plejboj', ipak, ne. Nije mi to baš simpatično." Branko Đokić, harmonikaš, predsednik Udruženja estradnih umetnika Beograda o nastupima estradnih zvezda na Trgu republike u Beogradu tokom bombardovanja u "Nedeljnom telegrafu" kaže: "U inostranstvo je pobeglo čak pedeset odsto naših afirmisanih pevača. Dolazili su po dva-tri puta da pevaju na Trgu republike, da izvikuju raznorazne parole i da pred narodom rone suze, a iza bine su ih čekale limuzine kojima su pre zore stizali u Budimpeštu. Mnogi od njih sada lansiraju još jednu novu laž - da su tamo pevali u humanitarne svrhe za pomoć Srbima. Koliko su licemerni! Nek' čuvaju tih nekoliko hiljada maraka za svoje porodice, trebaće im." Vanesa, Parižanka i vidovnjak, u "Nedeljnom telegrafu" objašnjava sudbinu SFRJ: "Budućnost jedne zemlje može da se predvidi i na osnovu konture njenih granica. SFRJ je imala oblik pištolja i bilo je neminovno da propadne u ratu. Ova nova SRJ ima oblik koji simbolizuje mudrost i čekanje. A mudrost je u veri i ljubavi, a ne u mržnji i pohlepi. Sada u SRJ vidim tamu, nezadovoljstvo i mnogo negativnih ljudi. Na ivici je krvoprolića zbog neuravnoteženosti ljudskih umova. Zato preporučujem svom narodu da se vrati veri, ne u smislu da ljudi redovno, fanatično idu u crkvu, već da prestanu da misle negativno i da počnu da čine dobro jedni drugima." Tihomir Stanić, glumac, u "Bazaru" odgovara na pitanje da li bi se snašao ako ostane bez posla: "Imam ja iskustva i u drugim poslovima. Recimo, pre tri godine radio sam u Engleskoj kao građevinski radnik. Da bih izdržavao svoju porodicu, ja sam dva leta, kad pozorište ne radi, odlazio u Englesku i tamo lepio tapete, krečio, farbao drvenariju, lepio pločice. Pošto nisam mogao da nosim grede i da radim fizički teške poslove, morao sam brzo da se usavršavam. Počeo sam sa krečenjem i lepljenjem tapeta koje se plaća 40 funti dnevno, a završio kao keramičar i zarađivao sam 100 funti dnevno. Kada smo radili za jednog našeg čoveka, jedan radnik, takođe naš čovek pitao ga je da li je gledao TV seriju 'Kraj dinastije Obrenović'. Ovaj je rekao da ima snimljenu celu seriju. Znao je da kralja Aleksandra u seriji igra Tihomir Stanić. Onda mu je ovaj radnik trijumfalno saopštio da mu pločice u kupatilu lepi baš taj glumac. Cela priča se završila tako što mi je taj naš 'Englez' smanjio isplatu pošto posao radi nestručno lice." Biljana Mitić-Nahar iz Jordana, učesnica sabora "Dijaspora 99", u "Borbi" opisuje raspoloženje naroda Jordana za vreme "NATO agresije na našu zemlju": "U početku su bili zapanjeni i šokirani i bez obzira što je zvanična vlada Jordana morala na neki način da nas osudi, vrlo brzo se u štampi moglo primetiti da gaje lepe simpatije prema nama, kao i da su svesni ciljeva Amerike i NATO-a. Bilo je tu i tamo onih koji su protiv nas. Ne sme se zaboraviti da tamo žive Albanci koji rade svoj deo propagande usmeren protiv naše zemlje. U svakom slučaju, to nije bilo ni vredno pomena jer smo se trudili da sve što se u štampi negativno pročita ili čuje na ulici, ili na nekoj sedeljci, demantujemo. Objašnjavali smo narodu Jordana kakav smo mi zaista narod, koliko je u našoj istoriji ovekovečen naš vojnik i čovek, kao i da nikada nismo išli u osvajačke ratove niti tlačili druge." |