Pri�a
Beograd - Zagreb
Florijan Petrovi�, od milja zvani Cvele, biv�i fubalski reprezentativac a sada alkoholi�ar u penziji, zastao je na pe�a�kom prelazu iako je semafor pokazivao zeleno, i oslu�nuo. Bila je nedelja, kasno poslepodne, bez saobra�aja, i bez prolaznika na ulicama, i neki nezainteresovani posmatra� pomislio bi da je grad na neobja�njiv na�in odjednom ostao bez ljudi da svuda iz okolnih zgrada nije dopirao uzbu�eni glas komentatora televizijskog prenosa. Florijan Petrovi� zvani Cvele ve� godinama nije i�ao na fudbalske utakmice, jednostavno, prestao je da se zanima za sport u kojem su mladi bankarski slu�benici sada nosili kopa�ke, �tucne i dresove. Pa tako, u prvi mah, nije ni mogao znati da to nije bila uobi�ajena nedelja, recimo nedelja za utakmice redovnog prvoliga�kog kola, nego je to bila nedelja nad nedeljama, u kojoj je fubal op�inio ceo grad i celu zemlju, �ak i one koji ina�e nemaju pojma koliko jedan tim ima igra�a a nekmoli �ta je to ofsajd ili �ta je skra�eni korner. Igrale su Jugoslavija i Hrvatska i glas komentatora, koji se, menjaju�i visinu onako kako se menjala situacija na terenu, izlivao kroz prozore zgrada u muklu prazninu trgova i ulica, zvu�ao je, umnogostru�en u zvu�nicima svih gradskih televizora, kao kakav neuroti�ni nedeljni oratorijum kojim je, u slu�aju poraza, mogu�e najaviti smak sveta ili, u slu�aju pobede, dolazak carstva bo�anskog na zemlju.
- Gle, igra se neka utakmica - pomislio je Florijan Petrovi� zvani Cvele, nekada�nji ofanzivni half, reprezentativac, mozak ekipe, a sada dobro dr�e�i gospodin, istina sa blago ote�enom jetrom, i usredsredio se na prenos. Zeleno i crveno su se smenjivali na semaforu ali se naglo zainteresovani �ovek, po imenu Florijan Petrovi� zvani Cvele, nije micao sa mesta. Nepristrasni posmatra� mogao bi ustanoviti kako pojava Petrovi�eve figure humanizuje pusto� pejza�a gradske ulice u kojoj, kako je to ve� obi�aj u svim gradovima centralne Evrope, preovla�uju sivi tonovi. Isti nepristrasni posmatra� mogao bi re�i da Florijan za svoje godine, negde na onoj te�ko razaznatljivoj granici izme�u kasnog zrelog doba i rane starosti, uop�te ne izgleda lo�e, imao je �ak i ne�to kose, tako, otprilike za jo� dva-tri pranja, i k tome sve o�uvane zube u prednjoj gornjoj vilici. Prenut iz uobi�ajene nedeljne ravnodu�nosti - a posebno treba napomenuti da se gospodin Florijan Petrovi� zvani Cvele nekoliko decenija i sam ose�ao kao nedelja, nekako letargi�an i odmaknut od sebe - biv�i reprezentativni half prebacio se mislima unazad u jedan davni dan - verovatno je i tada bila nedelja - kada je ona stara Jugoslavija (sa sve Hrvatskom u sebi) igrala na evropskom prvenstvu protiv Nema�ke. U sudaru sa Nojmanom, nema�kim bekom, Florijanu su izbijena dva zuba iz prednje donje vilice. Ipak je ostao u igri, briljirao u njoj i bio najbolji, da bi pet minuta pre kraja proma�io odlu�uju�i penal: golman Dasler okrznuo je, u padu, loptu prstima leve ruke, dovoljno, taman toliko da je skrene u korner, dva milimetra od stative. I tako, godinama posle, recimo sada, stoji Florijan Petrovi� zvani Cvele na gradskoj raskrsnici na kojoj se u besmisleno preciznom ritmu uzalud menjaju crveno i zeleno i, zate�en u sopstvenom se�anju, slu�a prenos fudbalske utakmice Hrvatska - Jugoslavija. Huk sa dalekog, krcatog stadiona lebdi nad opustelim nedeljnim ulicama. Napetost raste, jo� neki trenutak i otvori�e se nebo. Pa kada glas komentatora, gu�e�i se od uzbu�enja, sa same granice padanja u nesvest objavi da najbolji igra� utakmice, na neki minut do njenog kraja, prilazi lopti da izvede odlu�uju�i penal, Florijan Petrovi� zvani Cvele, koji ne zna ime nijednog dana�njeg igra�a, ni ko za koga igra, dose�a se da fudbal postoji mo�da zato da �ovek na vreme nau�i kako se istinskim pobednikom, recimo u ljubavi, u poslu, u alkoholu, u politici, ili u celokupnom �ivotu, za�to da ne, mo�e postati jedino kroz poraz.
