Deset godina Zida

Potraga za identitetom

Sada�nje su�eljavanje rezultata pedesetogodi�njeg eksperimenta bolno je za svakog, bez obzira na to sa koje njegove strane da dolazi

Mnogi veliki evropski gradovi svoj razvoj i oblik duguju, izme�u ostalog, i potkusurivanju. Naravno, nije re� o bukvalnom i odoma�enom zna�enju ovog izraza ve� o njegovom smislu u kontekstu politi�ke reprezentacije dr�ave. Re� je o onoj va�noj i ponekad tragi�noj igri izme�u dr�avne politike i njenog reprezentovanja ka spolja. Re� je o politici koja ne vodi ra�una o op�tem dobru ve� o svojim uskim ciljevima, ne pitaju�i za op�tu cenu. U toj beskrupuloznoj igri politike, ekonomije i urbaniteta ovo poslednje naj�e��e izvla�i deblji kraj. Ali, kada se raskorak izme�u stvarne prirode politike i njene reprezentacije zao�tri preko egzistencijalno prihvatljive granice dolazi do nepredvi�enih i �esto zapanjuju�ih rezultata. To su momenti mogu�eg uzleta duha koji u jednom momentu podsvesno odbije da sledi trag politi�ke reprezentacije i stvori svoj alternativni sistem, brane�i vlastiti dignitet. U tom slu�aju reprezentacija tako�e igra va�nu ulogu. Vera dr�ave da je promocijom velikih projekata, kao konkurs za Savski amfiteatar ili obnovu svojom voljom poru�ene zemlje, na primer, mogu�e promeniti predstavu o re�imu, nije nova. I �au�esku je gradio svoj Bukure�t. Paralele su mogu�e, a za u�enje o gradu istorija politi�kog potkusurivanja je va�no �tivo. Bilo da gledamo istoriju pariskih bulevara, obnavljanje Var�ave ili izgradnju Musolinijevog Rima, uo�avamo procese koji su dvostruko obele�ili ove gradove: prostorno i kulturno.
U utakmici oficijelnog i stvarnog prostor je osnovna moneta kojom se kupuje rezultat. Politika ima mo� i infrastrukturu kojima uspeva da realizuje svoje aspiracije sna�nije i jasnije no fluidni paralelni kulturni milje. U krajnjoj liniji, njoj ta uloga i pripada. Planovi koje proizvode "institucije sistema" pokazuju raskorak stvarnosti i pretenzija, megalomaniju u najmanju ruku, a u drasti�nijoj situaciji - kroj carevog odela. Izme�u svih potkusurivanja na prvom mestu su ona koja su se zavr�ila u �utu i krvi. Istorija razaranja gradova u ovom veku, osim u fragmentima, jo� uvek nije napisana. Njen rezime bi doveo do zastra�uju�ih �injenica o mo�i politi�kog ru�ila�tva za dobro nacije. Bio bi to i bukvar onog za �ta se glasalo. U ovoj �kolici Beograd bi bio najdra�i, ali je Berlin najbolji primer.
Najbolji predlo�ak za razumevanje promena koje su zadesile Berlin sigurno je tekst Valtera Benjamina. Berlin njegovog detinjstva s po�etka veka promenjen je Hitlerovom kolosalnom ambicijom, preriljan sovjetskim granatama, zabetoniran pretenzijama istoka i zapada, i najzad se danas reinkarnira voljom ponovo ujedinjene Nema�ke. Svaki od novih slojeva je teatralno izlivan, udaljuju�i grad korak po korak od njegovog prirodnog bi�a. Svaki od njih je bio ili inspirisan ili uslovljen politi�kim potkusurivanjem, uni�tavaju�i hrpe istorije. Sa prostornim simbolima mleveni su i ljudi, samo njihovo bi�e. Me�u njima i Benjamin. Ostao je tekst, slaba�no oru�je protiv kontinualnog brisanja grada.

GRANICE ZATVORA: U kontekstu savremene Evrope, Berlin zauzima mesto repera u ra�unanju vremena. Do 1989. godine, bez obzira na to sa koje strane zida se gledalo, Berlin je bio kraj i po�etak. Ne samo granica ve� i pupak sijamaca. Po tome �to je istovremeno bio metafora zla i dobra reklo bi se da je u njemu dostignut zavidan nivo ludila. Zid je poru�en, a njegova ideolo�ka supstanca poslu�ila je da se podigne jedan novi zid izme�u bogatih i siroma�nih. I otpad je sirovina, �to bi rekli na Istoku u vreme obnove i izgradnje. Linija za�tite zapadne kulture i ekonomije od hordi nomada sa istoka je pomerena. Granica izme�u dve Evrope je iz berlinske ta�ke izme�tena na liniju kontinulanog razgrani�enja. Umesto zida od gra�evinskog materijala podignuto je neprobojno evropsko utvr�enje od normi i zakona. Odbrojavanje je javno: When I say ten, you will be in Europa. I say: ten!
Nestankom Zida poni�tena je vidljiva barijera dve Nema�ke. Da li su one time postale jedno? Iako va�an preduslov, prostorno jedinstvo nije garant kulturne i socijalne integracije. Nema�ka je jedno, ali ne i celo. Za Berlin je to nulta ta�ka u odmeravanju postoje�ih razlika. Svetovi iza zida su postali stvarni. Njihova endemska nesigurnost i manjak samopouzdanja proisti�u iz hroni�nog diskontinuiteta, uni�tavanja vrednosti i kriterijuma, kako pi�e socilolog Ulrich Beck u knjizi "Rizi�no dru�tvo". Svaka porodica je izlo�ena presiji promene, a svaka njena generacija �ivela je u drugom sistemu. U poslednjih sto godina Nema�ka je bila imperija, republika, Tre�i Rajh, podeljena na demokratsku i komunisti�ku dr�avu, a danas je ujedinjena i demokratska. Deca moraju da odbace vrednosni sistem svojih roditelja. Karin ne �eli da bude Nemica, na aerodromu radije govori engleski i �eli da napusti zemlju umorna i od nacionalne istorije i od prekrajanja istorije vlastitih roditelja. Ona nije izuzetak, konstatuje Ian Traynor u "Gardijanu". Mladim Nemcima je jo� uvek te�ko da prihvate nacionalnu odgovornost holokausta i susret sa nepopularno��u. Brehtovo Ich bin ein Berliner nije bilo prijava adrese pribe�i�ta ve� verbalni otpor kolektivnoj krivici, �in otpora i podsticaj jednom druga�ijem svetu. Ta re�enica defini�e granice grada podudarne sa granicama ljudskog �ivota.
Zid je bio grani�na linija koji je podeljenim svetovima davao legitimitet. Sada�nje su�eljavanje rezultata pedesetogodi�njeg eksperimenta bolno je za svakog, bez obzira na to sa koje njegove strane da dolazi. Otvorene su fioke ormana u kome se arhivira istorija. Istorija oblikuje svest, a nju pi�u pobednici. Susretom dve Nema�ke ispostavilo se da je pobednika u ratu bilo vi�e.

KAZNA: Podela grada bila je zavr�na odredba kazne za zlo proisteklo iz ekstaze samodovoljnosti, iz vere da postoje vi�e ljudi i manje ljudi i da se uni�tenjem druga�ijeg mo�e stvoriti bolji svet. Za njeno izdr�avanje bio je potreban zatvor. Zid je odre�ivao granice susednih �elija. Za ljude je to bio realni limit, ali i motivacija. Istorija invencije prebega iz isto�nog u zapadni deo grada, iz dr�ave u dr�avu, sakupljena u Muzeju zida, otkriva vi�e od kli�irane predstave podele na svetove. U njemu su sabrane li�ne drame - krajnji rezultat svake kolektivne kazne.
Iskustvo Berlina otkriva socijalne posledice protivprirodne podele. Berlin danas podse�a na socijalnog Franken�tajna. Njegovih tri i po miliona stanovnika (manje nego1939) podeljeni su u dve gotovo podjednake socijalne grupe: Isto�njake i Zapadnjake. Njihovo zajedni�ko obele�je je potraga za identitetom. Zid je pregra�ivao dve laboratorije u kojima je in vivo obavljan eksperiment uzgoja iste vrste u dva razli�ita konteksta. Obema stranama su podeljene uloge u hladnom ratu kome je Berlin bio prostorni izraz.
Prvobitna euforija ujedinjenja je pro�la, a svakodnevica po�ela da na obe strane otvara knjigu uspomena. Jedni su zagledani u pro�lost i poku�avaju da otkriju �ta se to dogodilo da njihovi �ivoti vi�e nisu isti, da ih je te�ko �ivotom uop�te nazvati. Drugi su zagledani u tu istu istoriju poku�avaju�i da rekonstrui�u ba� one ta�ke i momente koji nedostaju kako bi njihovi �ivoti postali jedno i celo. I jedni i drugi lutaju po prostranstvima raspolu�enosti koje defini�u decenije razli�itih iskustava i istorija stvaranih na dve strane sada nepostoje�eg Zida. Prolazi koji su nekada odre�ivali pravila pona�anja i mesta gde se dva sveta sastaju vi�e ne postoje. Uspostavljene su druga�ije putanje prakti�no novog grada. U tom kolopletu i jedni i drugi poku�avaju da uspostave neke repere i ispune prazninu na mestu zida i da prona�u iskustvene oslonce za pre�ivljavanje. Bez mnogo uspeha, za sada.
Nestankom granice i ujedinjenjem stvoreni su novi politi�ki i kulturni paradoksi. Vremenom stvorene razlike izme�u kultura postale su o�iglednije. Isto�ni Nemci su jedina velika grupa iza Gvozdene zavese, koja se na�la na strani isklju�ive Evropske zajednice. Oni su grupno pre�li granicu i otkrivaju realnost sanjanog. U novom okru�enju, za koje su mnogi �rtvovani, odr�ava se kult isto�nonema�ke kulture svakodnevice. U kafeima ispred kojih su parkirani trabanti i u kojima se pla�a isto�nonema�kim markama, �iji su enterijeri mali neformalni muzeji proteklog �ivota oblepljeni plakatima Staljina i Honekera, partijskim zastavama, u kojima se jede i pije skromno, "kao pre", okupljaju se porodice nostalgi�ara. Brane�i vlastiti identitet, oni svom podmlatku poru�uju: "Na�i �ivoti su realni i mi ih se ne odri�emo". Zajedno sa bosanskim i albanskim izbeglicama, uli�nim peva�ima Kaljinke, prodavcima bor��a i britanskim gastarbajterima oni �ine egzoti�ni svet unutar uzavrelog gradili�ta.

KAZNENE ODREDBE: Od vizije Velikog Berlina �pera i Hitlera stiglo se do razgradnje same ideje o fizi�koj kontinualnosti grada. Berlin je veliki grad, ali ne i metropola, govorio je Adolf. Zato - moramo prete�i Pariz i Be�. Ta prostorna vizija nikada nije ostvarena.
Po zavr�etku rata arhitektura je dobila ulogu promotera dve opre�ne politi�ke doktrine. Zapadni Berlin je postao plakat svoje strane,2 a Isto�ni linija za�tite logora.
Na periferiji zapadnog grada podignute su reprezentativne gra�evine, a zgrade Muzeja moderne umetnosti, Mis fan der Roea i Sarunove Gradske biblioteke i Filharmonije, svedo�e o utakmici u kojoj se dokazivalo gde je pravi, a gde la�ni Berlin. Prire�ivanjem izlo�bi arhitekture Berlin je anticipirao savremenu ideju o gradu po kojoj kontekst i arhitektonski oblici nisu me�usobno uslovljeni. Grad kampus je postao i svojevrsni muzej arhitekture. Tu su gotovo svi pravci koji su obele�ili poslednjih pet decenija, kao i dela zna�ajnih protagonista: Taut, Le Corbusier, Kolhof, Nouvel, Stirling, OMA, Liebeskind. Organizovanjem dve velike izlo�be urbane rekonstrukcije, Interbau 1957. i IBA 1987. godine, tragano je za reintegracijom tradicionalnih urbanih vrednosti i novog oblikovnog jezika. Postupno, ambiciju Velikog Berlina zamenila je prirodnija ideja: Integralni grad. IBA, sa motom "Berlin bez granica", bila je i prvi �in u integraciji dva dela grada. Tim velikim globalnim projektom, sme�tenim u pograni�noj zoni, inicirano je sastavljanje polupane gradske posude u celinu. U isto vreme, na drugoj strani zida, provo�ene se radikalne rekonstrukcije koje su zatirale preostale tragove istorije. Ili je zapu�tano sve �to je preostalo od rata. Stari simboli su zamenjeni novim. Dok je na Aleksanderplacu gra�en drugi po visini toranj u Evropi (vi�i je bio samo moskovski!), u pograni�noj zoni su ostavljene ru�evine bombardovanih zgrada kao opomena i podse�anje na krivicu.
Ponovno slepljivanje grada je veliki trenutak za Nemce i svet. Ritual pokajanja i opro�taja. Devedesetih Berlin li�i na globalni grad. Decenije dugo potiskivanje prenagla�enog nacionalnog identiteta omogu�ilo je proces kulturnog uslo�avanja. Nomadi dolaze u Berlin u uverenju da projektili ne padaju dva puta na isto mesto. Kao u gigantskom azilu za besku�nike i bezemlja�e u njemu se danas me�aju istok i zapad, Afrika i Evropa, veliki biznis i alternativa, dr�ava i anarhisti, skinheads i turski gastarbajteri, Jevreji i deca nacionalsocijalisti�kih glasa�a. Tako gledan, Berlin nalikuje metropoli, mo�da vi�e no dana�nji Pariz. U tom socijalnim loncu politi�ari gotove novi grad. Berlin je najve�e gradili�te u Evropi devedesetih.
Dr�ava poku�ava da zaturi tragove sredine ovog veka, da povrati devetnaesti i da na njemu otpo�ne dvadeset i prvi. Arhai�ni mit se kampanjski rekonstrui�e. Zapadni model je ustoli�en za politi�ku, ekonomsku, socijalnu i kulturnu normu. Pedeset godina je tek trunka istorije, ali je to i ceo jedan ljudski �ivot. Generacije odrasle na istoku ostaju bez svojih mentalnih i socijalnih upori�ta. Klatno promena je ponovo zanjihano i kosi mesta i ljude. Velika kra�a identiteta se jo� jednom doga�a na istom mestu, a stanovnici Berlina opet ispa�taju grehove svojih roditelja. Mnogi bi voleli da sve mo�e da se zaboravi, da se sve re�i jednim potezom. U tom kontekstu Cristoov projekat pakovanja Rajhstaga je dobio mnoga tuma�enja. Zaborav je jedno od njih. Ako prihvatimo drugo, koje referira konzumentsko dru�tvo, onda smo blizu metafori politi�ke vizije Berlina. Gledan, pak, kao ma�ioni�arski potez pokrivanja krpom, za o�ekivati je da se po njenom podizanju vol�ebno pojavi nova tvorevina. Stari ma�ioni�arski trik ovde ne poma�e. Nikakav trik, zapravo, ne poma�e u uklanjanju tragova vlastite istorije. Ostaje samo vreme i u njemu beskrajno veliki napor na preoblikovanju sebe i vlastite sredine.

***

Me�u gradovima kao, i me�u ljudima, postoje veze koje im sudbina paradoksalno name�e, povezuju�i ih i stavljaju�i ih u isti red opomene, nade i tragedije. Berlin i Beograd su prostorno udaljeni, ali nalikuju. Paradoksalno, u kratkoro�noj istorijskoj optici poslednja upori�ta otpora masovnoj histeriji i zanosu mr�nje bivaju dugotrajnije ka�njavana od onih koji su lako krenuli niz tok. Kazna za �utanje i slaba�ni pokret otpora ne izvr�ava se trenutno. Njeno odlaganje i lagana egzekucija produ�avaju ispa�tanje. U svo�enju ra�una pokaza�e se da je kulturna �teta neuporedivo ve�a od politi�ke. Berlinska drama je upozorenje budu�em Beogradu.