Istočnoevropski mozaik u tri slike

Rusija: Odbrana useva kuhinjskim nožem

Ponoć je već prošla kada je Valentina Dolgopiatova krenula na uobičajenu noćnu stražu nad svojim usevom krompira. Posle par sati ogladnela je. Baba Valja, kako je zovu u selu, vratila se u kuću po parče crnog hleba i masti. Ali, čim se latila noža začula je poznati zvuk ašova. "Stavila sam uvo na zemlju i čula da neko kopa", rekla je. "Bacila sam hleb i izletela napolje sa nožem u ruci. Viknula sam: 'Propalice, što kradeš!'".

Poznavala je lopova. To je Kolja Sidorenko ili Sidor, kako ga zovu, utovarivač iz fabrike u kojoj su oboje radili pre nego što je zatvorena. Bivše kolege sad ratuju oko nekoliko kilograma krompira. Sidor je krupan i stamen poput "betonskog javnog klozeta", kako ga opisuje njegova susetka Marija. Zamahnuo je na baba-Valju ašovom. Sukobili su se oko plena već drugi put te večeri. Baba-Valju je prvi put jako udario ašovom po ruci, ali nedovoljno da Valja popusti. Baba-Valja ima 64 godine i živi od penzije koja iznosi 345 rubalja (oko 15 nemačkih maraka). "Vrisnuo je. Izbila sam mu ašov iz ruke, ali nisam uspela da mu otmem krompir", izjavila je novinaru "Komsomolskaje pravde" sa istinskim žaljenjem.

Sidora su našli stotinak metara dalje kako leži mrtav pored plena. Nož mu je rasekao arteriju na grudima. Bilo je puno krvi, ali i Sidor je bio veliki čovek, kako kažu meštani. Baba-Valja je rekla policiji: "Nisam htela da ga ubijem, samo sam htela da mu bude jasno da ne može da krade moje krompire." Milioni Rusa koji sami gaje povrće na strani su baba-Valje jer je reč o borbi za opstanak. Mnogi svoje bašte čuvaju kuhinjskim noževima, sačmarama, neki imaju i pse ili bodljikavu žicu. Svake noći probde nad usevom u strahu od krađe.

Valja koja je čoveka ubila zbog nekoliko kilograma krompira živi u Rostovu na Donu. U sibirskom gradu Tomsku jedan deda upucao je čoveka koji je pokušao da preskoči zid od bašte. Mislio je da je lopov. Ispostavilo se da je ubio unuka koji se kasno posle noćne pijanke vraćao kući.

U zapdnom delu Moskve ljudi su spremni da učine isto kada je reč o improvizovanim usevima duž železničke pruge. Zalivaju ih vodom iz reke u koju fabrike izlivaju teškim metalima zagađen otpad. Julia Dimitrijevna, bivša železnička radnica, obilazi četrdeset sadnica tek posađenog krompira. Preživelo je tek četiri. Odmahuje glavom u neverici. "Znate li vi pošto je krastavac? Sedam rubalja. Nije mnogo za vas i vaše čitaoce na zapadu, ali za nas je to pravo bogatstvo. Unuk mi ima astmu, sestra mi umire od gangrene, a ćerka radi kao kondukterka. Ja sama moram da čuvam ovu bašticu." Namah se smirila, ali je najednom ponovo pobesnela. Zatim kaže potpuno iscrpljena: "Ne mogu da budem ovde u pet ujutro. Tada se to dešava. Ne mogu da dreždim neprekidno nad mojim krompirima, krastavcima, cveklom..."

Ni može ni u policiju, jer su ove bašte posađene na nedozvoljenom mestu.

Nešto dalje Tamaz Getja, izbeglica iz Gruzije, nadgleda usev kukuruza. Kukuruz je od sorte kojoj treba samo devedeset dana da izraste. A može se pokrasti za jedan dan. "Kradu šargarepe i cveklu, ali ne mogu sve da pokradu."

U međuvremenu, u Rostovu na Donu policijski inspektor Aleksandar Jemeljin razmišlja šta da radi sa babom koja je ubila čoveka. Na listi slučajeva, njen je još i najjednostavniji. U njegovom rejonu ljudi se ubijaju i za nekoliko eksera. Sidorovi rođaci zahtevaju da se baba-Valja uhapsi, ali meštani smatraju da je delovala u samoodbrani. Inspektor je teši i kaže joj da će sud imati razumevanja. Ali, baba-Valja nema vremena da se obazire na publicitet. Ima porodicu koju mora da hrani i svako veče čuva usev sa kuhinjskim nožem.

Češka: Striptiz-prognoza

Kada je kompanija Central European Media Enterprises (CEME) potpisala ugovor o spajanju sa SBS Broadcasting u martu, partneri su se nadali da će se roditi najmoćnija medijska kuća u srednjoj i istočnoj Evropi. Međutim, jedan od partnera se od tog trenutka upetljao u spor kojim ne samo što može da izgubi jedini sektor kompanije koja donosi profit - u Češkoj Republici izuzetno popularnu TV stanicu Nova - već ugovor možda neće biti ni potpisan.

Medijsku kompaniju CEME koja deluje u zemljama istočne Evrope, a registrovana je na Bahamima, osnovao je početkom devedesetih magnat kozmetičkih proizvoda Ronald Lauder. Ali, nakon što je kompanija, treću godinu za redom, izgubila više od 125 miliona dolara, Lauder je odlučio da potpiše ugovor o udruživanju sa luksemburškom medijskom kućom SBS Broadcasting. Ugovor je težak više od šesto miliona dolara u deonicama. Lauder bi zadržao vlasništvo nad šest odsto ukupnih deonica združenih medijskih kuća. Predviđeno je da bi iz ovog poslovnog poduhvata nastalo 18 TV i 12 radio stanica, sa auditorijumom od preko 150 miliona ljudi u 13 evropskih zemalja, najviše u Skandinaviji, Beneluksu i istočnoj Evropi.

Ali, samo nekoliko nedelja nakon objave sporazuma, stvari su počele da se komplikuju. Fred Klinkhamer, predsednik kompanije CEME, otpustio je Vladimira Železnog, generalnog direktora TV Nova, zbog finansijskih malverzacija. Železni je odbio sve optužbe, ali i načinio protivudar: prisvojio je dozvolu za emitovanje TV Nova, a ovaj postupak opravdao činjenicom da poseduje 60 odsto holding komanije CET 21, koju je osnovao 1994. zajedno sa podružnicom CEME-a u Českoj. Spor se trenutno nalazi pred sudom.

Prisvajanje dozvole TV Nova samo po sebi ne bi moralo da dovede do raskida ugovora. Ali, TV Nova nije obična stanica. Pod vođstvom Železnog postala je jedna od najuspešnijih komercijalnih TV kuća u celom bivšem sovjetskom bloku, odbacivši prvobitnu intelektualniju uređivačku politiku i opredeljenjem za senzacije, sapunske opere i serije poput "Čuvara plaže". Najgledaniji program na TV Nova je vremenska prognoza u vidu izokrenutog striptiza. Maneken ili manekenka počinjali bi potpuno nagi pred kamerama, a zatim krenuli da se oblače u skladu sa prognozom vremena za sutrašnji dan. Neraščišćeni spor oko vlasništva nad dozvolom za emitovanje popularne TV stanice učinio je da akcije kompanije CEME drastično padnu. Nijedan partner ne želi da potvrdi da je poslovni dogovor pred kolapsom. "Još se ništa nije promenilo", izjavio je Klinkhamer. "Nismo se još venčali, ali puno se viđamo."

Ostali su veći pesimisti. "Nova je kuća koja donosi profit", izjavio je Džejk Voters, ekspert za medije iz Londona. "Ukoliko ljudi iz CEME-a ne dobiju sudski spor, uveren sam da će se i uslovi ugovora promeniti."

Prošle godine TV Nova zaradila je više od 55 miliona dolara. Železni je ubeđen da će nastaviti da postiže finansijski uspeh. "Ja mogu i bez njih", izjavio je nedavno.

Zvaničnici u CEME-u tvrde da je Železni otpušten, jer je otkriveno da je špekulisao investicijama, kao i da je neregularno poslovao sa minutažom za oglašavanje. "Naprosto nas je potkradao na vrlo suptilan i lukav način", rekao je Klinkhamer. Spor se inače vodi na međunarodnom sudu za arbitražu u Parizu. CEME je dobio prvobitni krug u sporu nakon čega je sud zatražio zamrzavanje imovine Železnog do konačne presude. Železni se ni najmanje nije potresao i nastvlja da se ponaša kao da TV Nova u potpunosti njemu pripada. Čak je uveo i polučasovnu emisiju uživo "Pozovite direktora", u koju se uključuju gledaoci sa pitanjima za "novog" vlasnika TV kuće.

Predstavnicima CEME-a nije ostao nijedan tajni adut. To potvrđuju i reči samog Klinkhamera: "Najbolje je ostaviti lične nesuglasice za sobom i voditi računa o vlasnicima deonica. Nadam se da će se naći neko rešenje. Samo ne znam kako."

Istočna Nemačka: Žal za Zidom

Redovni gosti kafane Die Tagung, na istočnoj strani reke Špre u Berlinu, dekor jedva da primećuju. "Ne gledam u Eriha dok pijem", reče jedan od njih, Enriko Esebir. "Ne obraćam pažnju." U dnu šanka nalazi se Lenjinova bista, a na zidu se nalazi veliki crno-beli portret Eriha Honekera. Prekoputa Eriha nalazi se portret Valtera Ulbrihta, čoveka koji je izgradio Berlinski zid. Ima i crvenih zastava sa srpom i čekićem i grbova bivše Demokratske Republike Nemačke. Iznad izlaza stoji natpis: "Državna granica - zabranjeno kupanje". A ima čak i statua Feliksa Đeržinskog, poljskog prebega koji je osnovao tajnu službu Čeka, prethodnicu KGB-a. Dekor deluje smešno, ali nije u pitanju nikakva šala. "Uopšte nam nije cilj da se podsmevamo DDR-u", smrtno je ozbiljan kelner Matias Ulrih. "Ovo je poslovna ideja. Ljudi ovde dolaze da bi im bilo lepo." Ime kafane podseća na vreme partijske države. "Često puštamo muziku iz tog vremena", kaže konobar, "a i gosti vole da zapevaju Internacionalu. Vrlo je potresno."

Ponekad u kafanu svrate i gosti iz Zapadnog Berlina. "Dođu da nam održe lekciju. Ali, njihov problem je što uopšte ne poznaju DDR."

Ali, on i redovni gosti Istočnu Nemačku poznaju i te kako dobro. Zubarski tehničar Gopfert kaže: "U staro vreme ljudi su imali osećaj za zajedništvo. Bilo je i zabava po kućama. Toga više nema. Kapitalizam je tome kriv."

Nesumnjivo, duh zajedništva i te kako je živ u kafani Die Tagung, inače bivšoj kasapnici. Dekor je sačinjen od poklona koji su gazdi donele redovne mušterije u vreme kada se većina trudila da spali i uništi tragove komunističke prošlosti. Ali, Erih i Lenjin su ponovo u modi.

Gosti piju pivo marke Berliner izuzetnog kvaliteta, ali koje se ne može naći nigde u Zapadnom Berlinu. Dok pijuckaju prisećaju se starih dobrih vremena kada su stanarine bile niske, kada je nezaposlenost jedva postojala i kada su svi bili podjednako siromašni.

"Nije bilo trke za posao tada, i razlike u platama su bile male", kaže g. Esebir. "Sada je zavladala pohlepa, ljudi su postali agresivni." To ga užasava. Kao i većina njegovih sunarodnika, g. Esebir se žali iz ličnog iskustva. Po struci je profesor istorije, ali radi u obdaništu. Istorija je promenila tok u vreme dok je završavao fakultet. Petkom i subotom kafana je puna. Šarm komunizma je, izgleda, poslovni uspeh. Ali, gazda ne želi da se uzda u hirove modnih trendova: otvorio je i kafanu Fosters, nazvanu po australijskom pivu, tik uz staromodni Die Tagung.