Isto�noevropski mozaik u tri slike

Rusija: Odbrana useva kuhinjskim no�em

Pono� je ve� pro�la kada je Valentina Dolgopiatova krenula na uobi�ajenu no�nu stra�u nad svojim usevom krompira. Posle par sati ogladnela je. Baba Valja, kako je zovu u selu, vratila se u ku�u po par�e crnog hleba i masti. Ali, �im se latila no�a za�ula je poznati zvuk a�ova. "Stavila sam uvo na zemlju i �ula da neko kopa", rekla je. "Bacila sam hleb i izletela napolje sa no�em u ruci. Viknula sam: 'Propalice, �to krade�!'".

Poznavala je lopova. To je Kolja Sidorenko ili Sidor, kako ga zovu, utovariva� iz fabrike u kojoj su oboje radili pre nego �to je zatvorena. Biv�e kolege sad ratuju oko nekoliko kilograma krompira. Sidor je krupan i stamen poput "betonskog javnog klozeta", kako ga opisuje njegova susetka Marija. Zamahnuo je na baba-Valju a�ovom. Sukobili su se oko plena ve� drugi put te ve�eri. Baba-Valju je prvi put jako udario a�ovom po ruci, ali nedovoljno da Valja popusti. Baba-Valja ima 64 godine i �ivi od penzije koja iznosi 345 rubalja (oko 15 nema�kih maraka). "Vrisnuo je. Izbila sam mu a�ov iz ruke, ali nisam uspela da mu otmem krompir", izjavila je novinaru "Komsomolskaje pravde" sa istinskim �aljenjem.

Sidora su na�li stotinak metara dalje kako le�i mrtav pored plena. No� mu je rasekao arteriju na grudima. Bilo je puno krvi, ali i Sidor je bio veliki �ovek, kako ka�u me�tani. Baba-Valja je rekla policiji: "Nisam htela da ga ubijem, samo sam htela da mu bude jasno da ne mo�e da krade moje krompire." Milioni Rusa koji sami gaje povr�e na strani su baba-Valje jer je re� o borbi za opstanak. Mnogi svoje ba�te �uvaju kuhinjskim no�evima, sa�marama, neki imaju i pse ili bodljikavu �icu. Svake no�i probde nad usevom u strahu od kra�e.

Valja koja je �oveka ubila zbog nekoliko kilograma krompira �ivi u Rostovu na Donu. U sibirskom gradu Tomsku jedan deda upucao je �oveka koji je poku�ao da presko�i zid od ba�te. Mislio je da je lopov. Ispostavilo se da je ubio unuka koji se kasno posle no�ne pijanke vra�ao ku�i.

U zapdnom delu Moskve ljudi su spremni da u�ine isto kada je re� o improvizovanim usevima du� �elezni�ke pruge. Zalivaju ih vodom iz reke u koju fabrike izlivaju te�kim metalima zaga�en otpad. Julia Dimitrijevna, biv�a �elezni�ka radnica, obilazi �etrdeset sadnica tek posa�enog krompira. Pre�ivelo je tek �etiri. Odmahuje glavom u neverici. "Znate li vi po�to je krastavac? Sedam rubalja. Nije mnogo za vas i va�e �itaoce na zapadu, ali za nas je to pravo bogatstvo. Unuk mi ima astmu, sestra mi umire od gangrene, a �erka radi kao kondukterka. Ja sama moram da �uvam ovu ba�ticu." Namah se smirila, ali je najednom ponovo pobesnela. Zatim ka�e potpuno iscrpljena: "Ne mogu da budem ovde u pet ujutro. Tada se to de�ava. Ne mogu da dre�dim neprekidno nad mojim krompirima, krastavcima, cveklom..."

Ni mo�e ni u policiju, jer su ove ba�te posa�ene na nedozvoljenom mestu.

Ne�to dalje Tamaz Getja, izbeglica iz Gruzije, nadgleda usev kukuruza. Kukuruz je od sorte kojoj treba samo devedeset dana da izraste. A mo�e se pokrasti za jedan dan. "Kradu �argarepe i cveklu, ali ne mogu sve da pokradu."

U me�uvremenu, u Rostovu na Donu policijski inspektor Aleksandar Jemeljin razmi�lja �ta da radi sa babom koja je ubila �oveka. Na listi slu�ajeva, njen je jo� i najjednostavniji. U njegovom rejonu ljudi se ubijaju i za nekoliko eksera. Sidorovi ro�aci zahtevaju da se baba-Valja uhapsi, ali me�tani smatraju da je delovala u samoodbrani. Inspektor je te�i i ka�e joj da �e sud imati razumevanja. Ali, baba-Valja nema vremena da se obazire na publicitet. Ima porodicu koju mora da hrani i svako ve�e �uva usev sa kuhinjskim no�em.

�e�ka: Striptiz-prognoza

Kada je kompanija Central European Media Enterprises (CEME) potpisala ugovor o spajanju sa SBS Broadcasting u martu, partneri su se nadali da �e se roditi najmo�nija medijska ku�a u srednjoj i isto�noj Evropi. Me�utim, jedan od partnera se od tog trenutka upetljao u spor kojim ne samo �to mo�e da izgubi jedini sektor kompanije koja donosi profit - u �e�koj Republici izuzetno popularnu TV stanicu Nova - ve� ugovor mo�da ne�e biti ni potpisan.

Medijsku kompaniju CEME koja deluje u zemljama isto�ne Evrope, a registrovana je na Bahamima, osnovao je po�etkom devedesetih magnat kozmeti�kih proizvoda Ronald Lauder. Ali, nakon �to je kompanija, tre�u godinu za redom, izgubila vi�e od 125 miliona dolara, Lauder je odlu�io da potpi�e ugovor o udru�ivanju sa luksembur�kom medijskom ku�om SBS Broadcasting. Ugovor je te�ak vi�e od �esto miliona dolara u deonicama. Lauder bi zadr�ao vlasni�tvo nad �est odsto ukupnih deonica zdru�enih medijskih ku�a. Predvi�eno je da bi iz ovog poslovnog poduhvata nastalo 18 TV i 12 radio stanica, sa auditorijumom od preko 150 miliona ljudi u 13 evropskih zemalja, najvi�e u Skandinaviji, Beneluksu i isto�noj Evropi.

Ali, samo nekoliko nedelja nakon objave sporazuma, stvari su po�ele da se komplikuju. Fred Klinkhamer, predsednik kompanije CEME, otpustio je Vladimira �eleznog, generalnog direktora TV Nova, zbog finansijskih malverzacija. �elezni je odbio sve optu�be, ali i na�inio protivudar: prisvojio je dozvolu za emitovanje TV Nova, a ovaj postupak opravdao �injenicom da poseduje 60 odsto holding komanije CET 21, koju je osnovao 1994. zajedno sa podru�nicom CEME-a u �eskoj. Spor se trenutno nalazi pred sudom.

Prisvajanje dozvole TV Nova samo po sebi ne bi moralo da dovede do raskida ugovora. Ali, TV Nova nije obi�na stanica. Pod vo�stvom �eleznog postala je jedna od najuspe�nijih komercijalnih TV ku�a u celom biv�em sovjetskom bloku, odbaciv�i prvobitnu intelektualniju ure�iva�ku politiku i opredeljenjem za senzacije, sapunske opere i serije poput "�uvara pla�e". Najgledaniji program na TV Nova je vremenska prognoza u vidu izokrenutog striptiza. Maneken ili manekenka po�injali bi potpuno nagi pred kamerama, a zatim krenuli da se obla�e u skladu sa prognozom vremena za sutra�nji dan. Nera��i��eni spor oko vlasni�tva nad dozvolom za emitovanje popularne TV stanice u�inio je da akcije kompanije CEME drasti�no padnu. Nijedan partner ne �eli da potvrdi da je poslovni dogovor pred kolapsom. "Jo� se ni�ta nije promenilo", izjavio je Klinkhamer. "Nismo se jo� ven�ali, ali puno se vi�amo."

Ostali su ve�i pesimisti. "Nova je ku�a koja donosi profit", izjavio je D�ejk Voters, ekspert za medije iz Londona. "Ukoliko ljudi iz CEME-a ne dobiju sudski spor, uveren sam da �e se i uslovi ugovora promeniti."

Pro�le godine TV Nova zaradila je vi�e od 55 miliona dolara. �elezni je ube�en da �e nastaviti da posti�e finansijski uspeh. "Ja mogu i bez njih", izjavio je nedavno.

Zvani�nici u CEME-u tvrde da je �elezni otpu�ten, jer je otkriveno da je �pekulisao investicijama, kao i da je neregularno poslovao sa minuta�om za ogla�avanje. "Naprosto nas je potkradao na vrlo suptilan i lukav na�in", rekao je Klinkhamer. Spor se ina�e vodi na me�unarodnom sudu za arbitra�u u Parizu. CEME je dobio prvobitni krug u sporu nakon �ega je sud zatra�io zamrzavanje imovine �eleznog do kona�ne presude. �elezni se ni najmanje nije potresao i nastvlja da se pona�a kao da TV Nova u potpunosti njemu pripada. �ak je uveo i polu�asovnu emisiju u�ivo "Pozovite direktora", u koju se uklju�uju gledaoci sa pitanjima za "novog" vlasnika TV ku�e.

Predstavnicima CEME-a nije ostao nijedan tajni adut. To potvr�uju i re�i samog Klinkhamera: "Najbolje je ostaviti li�ne nesuglasice za sobom i voditi ra�una o vlasnicima deonica. Nadam se da �e se na�i neko re�enje. Samo ne znam kako."

Isto�na Nema�ka: �al za Zidom

Redovni gosti kafane Die Tagung, na isto�noj strani reke �pre u Berlinu, dekor jedva da prime�uju. "Ne gledam u Eriha dok pijem", re�e jedan od njih, Enriko Esebir. "Ne obra�am pa�nju." U dnu �anka nalazi se Lenjinova bista, a na zidu se nalazi veliki crno-beli portret Eriha Honekera. Prekoputa Eriha nalazi se portret Valtera Ulbrihta, �oveka koji je izgradio Berlinski zid. Ima i crvenih zastava sa srpom i �eki�em i grbova biv�e Demokratske Republike Nema�ke. Iznad izlaza stoji natpis: "Dr�avna granica - zabranjeno kupanje". A ima �ak i statua Feliksa �er�inskog, poljskog prebega koji je osnovao tajnu slu�bu �eka, prethodnicu KGB-a. Dekor deluje sme�no, ali nije u pitanju nikakva �ala. "Uop�te nam nije cilj da se podsmevamo DDR-u", smrtno je ozbiljan kelner Matias Ulrih. "Ovo je poslovna ideja. Ljudi ovde dolaze da bi im bilo lepo." Ime kafane podse�a na vreme partijske dr�ave. "�esto pu�tamo muziku iz tog vremena", ka�e konobar, "a i gosti vole da zapevaju Internacionalu. Vrlo je potresno."

Ponekad u kafanu svrate i gosti iz Zapadnog Berlina. "Do�u da nam odr�e lekciju. Ali, njihov problem je �to uop�te ne poznaju DDR."

Ali, on i redovni gosti Isto�nu Nema�ku poznaju i te kako dobro. Zubarski tehni�ar Gopfert ka�e: "U staro vreme ljudi su imali ose�aj za zajedni�tvo. Bilo je i zabava po ku�ama. Toga vi�e nema. Kapitalizam je tome kriv."

Nesumnjivo, duh zajedni�tva i te kako je �iv u kafani Die Tagung, ina�e biv�oj kasapnici. Dekor je sa�injen od poklona koji su gazdi donele redovne mu�terije u vreme kada se ve�ina trudila da spali i uni�ti tragove komunisti�ke pro�losti. Ali, Erih i Lenjin su ponovo u modi.

Gosti piju pivo marke Berliner izuzetnog kvaliteta, ali koje se ne mo�e na�i nigde u Zapadnom Berlinu. Dok pijuckaju prise�aju se starih dobrih vremena kada su stanarine bile niske, kada je nezaposlenost jedva postojala i kada su svi bili podjednako siroma�ni.

"Nije bilo trke za posao tada, i razlike u platama su bile male", ka�e g. Esebir. "Sada je zavladala pohlepa, ljudi su postali agresivni." To ga u�asava. Kao i ve�ina njegovih sunarodnika, g. Esebir se �ali iz li�nog iskustva. Po struci je profesor istorije, ali radi u obdani�tu. Istorija je promenila tok u vreme dok je zavr�avao fakultet. Petkom i subotom kafana je puna. �arm komunizma je, izgleda, poslovni uspeh. Ali, gazda ne �eli da se uzda u hirove modnih trendova: otvorio je i kafanu Fosters, nazvanu po australijskom pivu, tik uz staromodni Die Tagung.