Anketa

Stranke o izbornim uslovima

Redakcija nedeljnika "Vreme" uradila je anketu o izbornim uslovima pod kojima bi stranke iza�le na izbore. Na adrese 16 stranaka poslato je jedno jedino pitanje: "Pod kojim uslovom bi va�a stranka iza�la na izbore?" Odgovore koje smo dobili stavljamo na uvid �itaocima. Do trenutka zaklju�enja lista svoje odgovore nisu dostavili predstavnici vladaju�e koalicije "narodnog jedinstva": Socijalisti�ka partija Srbije, Srpska radikalna stranka i JUL.

Srpski pokret obnove:

�etiri uslova

SPO smatra da je raspisivanje prevremenih izbora na svim nivoima jedini put za prevazila�enje politi�ke krize u na�oj zemlji. SPO �e insistirati na �etiri osnovna uslova bez kojih nema ni govora o novim izborima:

Nova demokratija:

Posle promene politi�kih zakona

Neophodni uslovi za izlazak na izbore koji �e sve politi�ke subjekte u Srbiji staviti u ravnopravan polo�aj jesu slede�i:

Demokratska alternativa:

Pod uslovima okruglog stola

DA se dosledno zala�e za izborne uslove koje bi utvrdila demokratska opozicija na zajedni�kom okruglom stolu.

Uvereni smo da izborne uslove ne treba prilago�avati interesima bilo koje stranke, ve� potrebi da oni budu fer, demokratski i da najbolje odra�avaju volju bira�kog tela.

Upravo zbog toga, DA je uputila poziv svim strankama demokratske opozicije da na okruglom stolu opozicija utvrdi izborne uslove za koje �e se kasnije zajedni�kom akcijom izboriti. Pod tako utvr�enim izbornim uslovima, uz dogovor opozicije o zajedni�kom nastupu, DA bi u�estvovala na izborima.

Demokratska stranka:

Garant narod na ulici

Izbori nisu sami sebi cilj. �injenica da treba da se odr�e pre roka govori o tome da je njihov cilj re�avanje krize u kojoj se zemlja na�la. Oko toga se sla�u svi akteri politi�ke scene, uklju�uju�i i SPS, koji je tako�e za prevremene izbore. Me�utim, za nas u DS-u kriza u kojoj smo posledica je katastrofalne politike re�ima i izlaz iz te krize je njihov odlazak sa vlasti, a ne izbori pod njihovom kontrolom.

Izbori koji bi se odr�ali s njima na vlasti, makar bili proporcionalni i sa jednom izbornom jedinicom, kriju najmanje dve opasnosti. Prva je da budu kao i do sada pokradeni, a druga je - da neke opozicione stranke nakon izbora priteknu u pomo� Milo�evi�u formiraju�i s njim vladu, kao �to se ve� de�avalo. Dakle, problem zbog kojih bi se raspisali izbori ne bi bio re�en - Milo�evi�ev re�im bi ostao.

U takvim uslovima, ako bismo i iza�li na izbore, garant da oni ne�e biti prevara ve� stvarni izbori koji �e ih oterati s vlasti i koji �e re�iti krizu mo�e biti jedino narod na ulici. On ne�e dozvoliti kra�u glasova, ali ni eventualnu prevaru nekih opozicionih stranaka. Zato DS i Savez za promene nastavljaju sa strategijom mitinga koji �e prerasti u svakodnevna okupljanja sa zahtevom da Milo�evi� i njegova vlast odu.

Svakako, kada se radi o izborima, posebna tema su i mediji.

Savez vojvo�anskih Ma�ara:

Bez tutorstva re�ima

Na�a stranka jo� nije donela odluku o u�e��u na eventualnim vanrednim izborima, kada bi bili utvr�eni i uslovi pod kojima smo spremni da iza�emo na izbore. Me�utim, na�i na�elni stavovi su poznati. Za po�tene izbore neophodno je obezbediti bar slede�e uslove:

Gra�anski savez Srbije:

Posle saglasnosti opozicije

Prvi uslov za u�estvovanje Gra�anskog saveza Srbije na izborima jeste da postoji saglasnost demokratskih opozicionih stranaka o u�e��u na tim izborima. Verujemo da bi saglasnost mogla da se postigne ukoliko bi Skup�tine usvojile paket zakona o izborima, strankama i o finansiranju stranaka koji je napravio CESID. Srbija bi trebalo da ima �to manje izbornih jedinica, najbolje bi bilo da bude jedinstvena izborna jedinica, a izborni sistem proporcionalni sa cenzusom izme�u tri i pet odsto, s tim da bi stranke manjina bile pozitivno diskriminisane, cenzusom od dva odsto.

Dogovori o izbornim uslovima podrazumevali bi i otvorenost medija i ukidanje postoje�eg zakona o informisanju. Osnovni problem je veliko nepoverenje u re�im koji bi trebalo da izbore organizuje zbog brojnih manipulacija kojima je do sada pribegavao. Zato se zala�emo za kontrolu od strane doma�ih stranaka i nevladinih organizacija i kontrolu od strane OEBS-a.

Gra�anski savez Srbije opredeljen je za izbornu smenu vlasti, jer veruje u pobedu Saveza za promene i drugih demokratskih stranaka, ali pre svega �eli da ostvari �to jedinstveniji odnos svih stranaka prema izborima i izbornim uslovima.

Liga socijaldemokrata Vojvodine:

Bez Milo�evi�a

LSV po pitanju tehni�ke strane izbornih uslova podr�ava CESID-ov Predlog zakona o izborima, a odluka o izlasku na izbore jeste politi�ka odluka.

Za tehni�ko-izborna pravila mora postojati konsenzus u�esnika u politi�kom �ivotu, a on se najlak�e ostvaruje kada eksperti preto�e u pravilo ono sa �ime se sla�u u�esnici odnosno politi�ke partije.

Raspisivanje izbora u ovom trenutku i pod ovim uslovima, dok je Slobodan Milo�evi� na vlasti, za njega predstavlja izlaz iz situacije koju je pogre�nom politikom sam stvorio.

LSV ne�e izlaziti na izbore koje Slobodan Milo�evi� raspi�e po svojim uslovima.

Socijaldemokratija:

Kontrola OEBS-a

SD �e pristati samo na op�te, slobodne, po�tene i fer izbore po standardima OEBS-a i uz njegovu kontrolu u svim fazama.

Polaze�i od toga da je neophodna promena izbornih propisa, GO SD je 31. jula 1999. podr�ao modele Zakona o izboru poslanika i odbornika, Zakona o politi�kim strankama i Zakona o informisanju koje je pripremio CESID.

Podr�avamo opredeljenje da Srbija bude jedna izborna jedinica kada je re� o izboru poslanika za republi�ki parlament.

Zala�emo se za proporcionalni izborni princip na svim nivoima izbora.

U izbornoj kampanji se mora obezbediti ravnopravan tretman za sve u�esnike, a naro�ito u medijima pod dr�avnom kontrolom.

Sve to podrazumeva ukidanje postoje�eg zakona o javnom informisanju i hitnu deblokadu RTS-a i drugih medija.

Mislimo da odlukama o raspisivanju op�tih, prevremenih izbora treba da prethodi saglasnost svih relevantnih politi�kih stranaka o izbornim uslovima i terminu za provo�enje izbora. Ukoliko se postigne ta saglasnost izbore je mogu�e sprovesti za 5-6 meseci, pri �emu treba imati u vidu da je, prema oceni stru�njaka, potrebno �ak 4-5 meseci samo za sre�ivanje bira�kih spiskova.

Demokratska stranka Srbije:

Jedna izborna jedinica

1. Izborni sistem i postupak
   DSS smatra da u na�im uslovima �ist proporcionalni sistem mo�e na najbolji na�in da odrazi volju bira�a. Model koji je ponudio CESID je u skladu sa zahtevima DSS-a, a to je da Srbija bude jedna izborna jedinica. U postupku pripremanja izbora neophodno je da sve stranke imaju uvid u bira�ke spiskove, kao i pravo da zahtevaju njihovu reviziju. Stranke tako�e moraju u�estvovati u �tampanju i pakovanju glasa�kih listi�a i imati punu kontrolu prilikom brojanja rezultata glasanja. Neophodno je precizno utvrditi sudsku nadle�nost za utvr�ivanje regularnosti izbornog postupka.
2. Mediji
   Obezbediti punu ravnopravnost predstavljanja stranaka, posebno u elektronskim medijima. Isti pravni re�im mora da va�i i za javne i za privatne medije i taj re�im kontrolisa�e poseban Nadzorni odbor. Odnosi izme�u stranaka regulisa�e se posebnim Pravilima o fer pona�anju kojima bi se zabranilo izno�enje uvreda, neistina i kleveta na ra�un kandidata i stranaka koje u�estvuju na izborima.
3. Politi�ke stranke i njihovo finansiranje
   S obzirom na postojanje ogromnog broja stranaka neophodno je da se zna�ajno pove�a broj potpisa za registraciju politi�ke stranke. Od ovih obaveza izuzimaju se stranke koje imaju parlamentarni status. Stranke se finansiraju iz javnih i privatnih prihoda, a propise koji reguli�u ovu oblast doneti najkasnije dva meseca pre raspisivanja izbora. Sredstva se javno kontroli�u i ograni�avaju, posebno u toku izborne kampanje. Zabranjuje se primanje sredstava od organizacija koje se finansiraju iz bud�eta pravnih i fizi�kih lica stranog porekla i anonimnih darodavaca. O utro�ku sredstava stranke vode posebno knjigovodstvo i podnose izve�taj Nadzornom odboru.
4. Kosovo
   Situacija na Kosovu nala�e da se omogu�i glasanje svim izbeglim Srbima u onim mestima u kojima se trenutno nalaze. Primenio bi se model glasanja kao u Bosni gde su izbeglice glasale u mestima boravka i za njih su pripremljeni posebni bira�ki spiskovi.
5. Posmatra�i
   Ukoliko bi se ispunili ovi uslovi ne bi bilo potrebe da OEBS verifikuje izbore. OEBS bi imao ulogu posmatra�a, kao i druge strane i doma�e nevladine organizacije, poput CESID-a koji je takvu ulogu imao na izborima u Crnoj Gori i Bugarskoj.

Demohri��anska stranka Srbije:

Posle smene Milo�evi�a

1. Osnovni uslov je ostavka ili smena Slobodana Milo�evi�a.
2. Formiranje prelazne vlade �iji bi osnovni zadaci bili da:
   - stvori uslove za pre�ivljavanje zime,
   - potpuna demokratizacija Srbije,
   - uspostavljanje pokidanih veza sa me�unarodnom zajednicom i uklju�ivanje na�e zemlje u sve me�unarodne politi�ke i ekonomske institucije,
   - raspisivanje izbora u roku od �est meseci, a po pravilima i uz direktnu kontrolu OEBS-a, �to naravno podrazumeva dono�enje novog izbornog zakona i zakona o informisanju,
   - hitno dono�enje programa rekonstrukcije privrednog sistema i ratom poru�enih postrojenja, putnih i drugih komunikacija,
   - apsolutnu koordinaciju svih aktivnosti sa me�unarodnom zajednicom u cilju za�tite srpskog i drugog nealbanskog �ivlja na Kosovu, a sve u cilju kona�nog re�enja kosovskog pitanja, �to opet podrazumeva uklju�ivanje predstavnika albanskog stanovni�tva i njihovih predstavnika u politi�ki �ivot Srbije i Jugoslavije...

Demokratski centar:

Posle dogovora vlasti i opozicije

Ukoliko se na okruglom stolu vlasti i opozicije konsenzusom donesu obavezuju�i zaklju�ci oko izbornih uslova, pravila i na�ina vo�enja kampanje i slobode medija;

ukoliko se na republi�kom i saveznom nivou formira nova vlada, sa oro�enim mandatom koja �e biti odgovorna za primenu dogovorenih i proklamovanih izbornih uslova i koja �e suspendovati odre�enim mehanizmom Zakon o informisanju i druge represivne zakone;

ukoliko izbori budu slobodni i po�teni i ukoliko me�unarodni posmatra�i budu prisutni;

ukoliko RTS i drugi osvedo�eno pristrasni mediji budu pod konrolom me�unarodnih i doma�ih objektivnih i nepristrasnih stru�nih timova za kontrolu medijske manipulacije, odnosno ukoliko se utvrde op�ta i konkretna, obavezuju�a pravila pona�anja i rada medija u izbornoj kampanji;

ukoliko se re�i na�in finansiranja stranaka, odredi prihvatljiva du�ina kampanje i izbori najave posle dogovora vlasti i opozicije o raspisivanju izbora.