Katastrofalni zemljotres u Turskoj

Između gneva i osećajnosti

Preživeli, pokisli i očajni, uzalud pokušavaju da od raspada spasu svoje kolibice načinjene od kartona i ćebadi. "Niko nam ne pomaže", kaže jedna 70-godišnja žena koja bosa hoda kroz blatnjavu ulicu Adapazarija, nekih 100 kilometara jugoistočno od Istanbula. "Sve što imam su moja ćebad, a ona su mokra"

Nedelju dana nakon što je razorni zemljotres udario u turski gusto naseljeni severozapad, spasilačkle ekipe odbijaju da se odreknu nade da će naći još nekog preživelog pod ruševinama.

Podstaknuti spasavanjem jednog dečaka u ponedeljak, ljudi i dalje smrknuto kopaju držani slabom nadom da pod gomilama smrskanog betona, gvožđa, cigala i zemlje možda još ima života.

Ali, gnev i osujećenost su očiti. Do prošlog utorka broj mrtvih je zvanično bio 14.360, uz 43.800 povređenih. Hiljade ljudi su i dalje zakopani. Uništeno je više od 100.000 građevina. Ujedinjene nacije kažu da konačan broj žrtava može da bude 40.000, kada se iz ruševina izvade sva tela. Uprkos izgledima da je moguće izbaviti još nekoga, spasilačke operacije se neumitno gase. Državna agencija Anatolija javlja da su se nemački, japanski i austrijski timovi vratili kućama u ponedeljak, a izraelski u utorak. Deo britanske ekipe otišao je još u nedelju. Upitan da li je turska vlada naložila strancima da odu, ministar za zdravlje Haluk Tokugoli izjavio je da su to "neosnovane glasine": "Spasilački timovi su došli do kraja svog posla jer su se izgledi za pronalaženje preživelih gotovo ugasili. Mi nikome nismo rekli da napusti zemlju."

BANKROT SISTEMA: Ali, ministar za turizam i član otadžbinske partije koja je mlađi koalicioini partner u vladi, Erkan Mumcu, kaže da je zemljotres jasno pokazao da je upravni sistem zemlje nesposoban da se ponese sa takvom nesrećom: "Zemljotres je objava bankrotstva turskog političkog i administrativnog sistema u kome nema politike planiranja gradova", izjavio je Mimcu. "Svi ideološki argumenti su srušeni zemljotresom od 7,4 stepena. Pod ruševinama su turski politički i upravni sistem."

Kao odgovor na rastuće nezadovoljstvo javnosti, parlament je objavio da će osnovati komitet koji će istražiti zašto je bilo toliko mrtvih.

Nalaz će objaviti za tri meseca. Sada, sa oko 200.000 preživelih koji su postali beskućnici, turski zvaničnici od nacije i inostranstva traže sve - od šatora do buldožera, i kažu da je najvažnji posao koji predstoji identifikacija i pomoć preživelima. Taj posao su otežale obilne kiše koje su se sručile na najteže pogođene oblasti, pretvarajući prašnjavu pustoš u blatnjave močvare i pojačavajući strah od epidemija.

Preživeli, pokisli i očajni, uzalud pokušavaju da od raspada spasu svoje kolibice načinjene od kartona i ćebadi. "Niko nam ne pomaže", kaže jedna 70-godišnja žena koja bosa hoda kroz blatnjavu ulicu Adapazarija, nekih 100 kilometara jugoistočno od Istanbula. "Sve što imam su moja ćebad, a ona su mokra."

Memhud Oguz, guverner teško postradale provincije Izmit, pozvao je preko televizije sve one čije kuće nisu pale da se u njih vrate.

Mnogi žive pod šatorima u strahu od novog zemljotresa, ali Oguz kaže da su šatori potrebni onima koji su svoje domove izgubili. "U jednom kvartu, rekli su mi stručnjaci, ima 4800 stanova u dobrom stanju. To znači 4800 šatora manje", kaže gradonačelnik. Međutim, 1600 potresa registrovano je tokom proteke sedmice, od kojih su neki bili jačine pet stepeni Rihterove skale.

APELI ZA POMOĆ: Vlada preko radija i televizije objavljuje apele navodeći ono najpotrebnije za postradala područja - šatore, baterijske lampe, ćebad, teške mašine za uklanjanje ruševina, kamione za odvoz otpada, sredstva za dizinfekciju i vakcine protiv tetanusa.

Serđo Piazi, šef evropskog ureda UN-a za koordinaciju humanitarne pomoći u Ženevi, kaže da je Turska zatražila od Svetske organizacije pomoć u nabavci 45.000 vreća za tela. Vlada se grčevito trudi da izbriše utisak kako se pokazala bespomoćnom pred katastrofom. Ponavlja kako je pripremila hiljade šatora i hotelskih soba pred dolazak kiše. Ali, mnogi preživeli ili nisu znali za ovaj napor vlade ili su bili suviše iscrpljeni da bi došli do skloništa.

Ministar za javne radove, Koraj Ajdin, kaže da smeštaj za izbeglice neće biti obezbeđen do kraja novembra - kada ledene kiše padnu na severozapadnu Tursku. Turski Nacionalni savet za bezbednost procenio je u utorak da je više od 200.000 ljudi ostalo bez doma.

Brzo reagovanje na krizu smeštaja moglo bi da pomogne u stišavanju ogorčenja javnosti prema vladi i vojsci za koju se mislilo da je jedina turska institucija sposobna da se ponese sa bilo kojom krizom.

Ali, i poverenje u vojsku izbledelo je zbog sporog slanja vojnika u zone potresa.

Vojska je otkazala četvorodnevnu proslavu Dana pobede, koja je trebalo da počne u utorak u znak sećanja na izgon grčke vojske i drugih armija sa turskog tla 1922. Parade i druge prigodne svečanosti su najveće priredbe na kojima je vojska pokazivala svoju moć i pridobijala poštovanje naroda.

Trenutno, vlada radi na novom, hitnom planu koji narod sigurno neće povoljno da primi. Reč je o uvođenju dodatnih poreza na dobra kao što su benzin, duvan i mobilni telefoni. Vlada žuri da počne sa raščišćavanjem ruševina, a raščišćavanje znači kraj za one koji možda još pokazuju znak života. Sada je najvažnije vađenje hiljada tela i sprečavanje izbijanja epidemija. Agencija Anatolija navodi da su tela koja izranjaju iz ruševina crna i u stanju raspadanja.

Mobiliše se i inostrana pomoć za beskućnike. Jedna holandska grupacija obećala je 30.000 montažnih skloništa koja mogu da izdrže i zemljotrese i zimsku hladnoću. Strana pomoć će mozda olakšati Turskoj ogroman napor ponovne izgradnje, ali će i pogoditi neke zvaničnike koji insistiraju na tome da se zemlja može sama izvući iz krize. Osman Durmus, ministar zdravstva, i dalje trvdi da strani lekari i lekovi nisu potrebni Turskoj.