Indonezija i Isto�ni Timor

�ekaju�i re� naroda

Prema nezvani�nim procenama UN-a, ako referendum bude "fer i demokratski" - valjda �e biti, budu�i da se me�unarodna zajednica pojavljuje kao supervizor - stanovni�tvo �e odbaciti "�iroku autonomiju" i opredeliti se za nezavisnost

Poplave, zemljotresi, erupcije vulkana, po�ari. Sve �to bi negde drugde bilo shva�eno kao znaci skore apokalipse - ili bar velikih promena - u Indoneziji se smatra normalnim. Me�utim, najmnogoljudniju islamsku dr�avu brinu doga�aji koji se te�ko pravdaju tektonskim pokretima, odnosno sezonskim pojavama. Slobodni vi�estrana�ki izbori za nacionalni parlament, na primer. Oni, kojima je neobi�no to �to nekog mogu da brinu slobodni vi�estrana�ki izbori, previ�aju dve sitnice. Prva, razli�iti su referentni sistemi. I druga, ti izbori su odr�ani pre vi�e od dva meseca (preciznije 7. juna), ali je i danas njihov ishod nejasan. Dakako, bilo je nekih rezultata, vi�e njih, i "Vreme" je o njima pisalo (broj 441, 19. jun), no poslednje je krajem jula poni�tio Ustavni sud, a po�etkom avgusta priznao predsednik B. J. Habibi. U ustavu i izbornom zakonu (kojih se dodu�e niko ne hvata jer se o�ekuje da budu podvrgnuti reviziji - posle izbora) lepo pi�e da u ingerencije �efa dr�ave spada raspisivanje izbora i, valjda, supervizija implementacije rezultata, dok se Ustavni sud, �ije �lanove imenuje predsednik, bavi eventualnim problemima u izbornom procesu. O pomenutoj varijanti koja se zbila, nema ni retka. Prema najvi�em zakonskom aktu Indonezije, za sva pitanja koja nisu regulisana ustavom nadle�an je parlament - me�utim, on se ne sastaje od aprila. Da stvar bude gora, �ini se da dve strane, Habibi i Ustavni sud, ne pokazuju ni najmanje �elje za kompromisom nego interesovanje za rasplet. Dr�ava je u krizi, dvestomilionska nacija u konfuziji. Kao da svi �ekaju da se ne�to dogodi, a jedino �to se doga�a jeste priprema referenduma o nezavisnosti ili "�irokoj autonomiji u okviru Indonezije" na Isto�nom Timoru, koji �e se najverovatnije odr�ati 30. avgusta.

PREPOZNATLJIVA KOREOGRAFIJA: Mitingom pristalica autonomije u glavnom gradu Timor Timura (naziv teritorije na zvani�nom jeziku Bahasa), Diliju, pre dve nedelje zvani�no je otpo�ela kampanja. Procenjuje se da je nekoliko hiljada ljudi prisustvovalo mitingu, na jednoj poljani, izvan ostrvske prestonice. "Autonoma�i" su bili obu�eni u crveno i belo (boje indone�anske zastave), organizatori su im delili majice, bed�eve i ostale propagandne materijale, a oni su pevali i igrali ne�to �to je zajedljivom posmatra�u li�ilo na popevke i narodne igre koje se izvode na ovda�njim "doga�anjima naroda". Prepoznatljivu koreografiju dopunili su predstavnici lokalne, indone�anske vlasti, na �ije su vatrene govore prisutni izvikivali "nema nezavisnosti", s idiotskim obrazlo�enjem "jo� nismo spremni" i "�ivela vojska". Po zavr�etku mitinga, u�esnici su paradirali ulicama Dilija. Britanski mediji nisu propustili da anketiraju "ljude iz mase". Agencija Reuters navodi da su neki do�li, jer je na njih "vr�en pritisak", a televizijski kanal BBC-1 obja�njava da su "zastra�eni i podmi�eni", �to kolokvijalno zna�i da im je seoski poglavica rekao da moraju da idu ili su im organizatori li�no ponudili novac.

Samo pola �asa kasnije, kamere su usred d�ungle. Uzbu�eni reporter obja�njava da su tu negde izbegle pristalice nezavisnosti, i nailazi na "slu�ajnog prolaznika", koji je, valjda, iz hobija Taur Matan Ruak, vo�a separatisti�kih pobunjenika. Ruak u kameru, na engleskom kakav se ne govori nigde izvan Itona, sa sve Oh, dear! i Goodness gracious!, izjavljuje da pristalice nezavisnosti ne�e mitingovati po�to su "mitingovale u poslednje 23 godine". Pri�a bi bila doista dirljiva da isti reporter nije sutradan izve�tavao sa skupa Nacionalnog ve�a za otpor Timora, na kome je oko pet hiljada ljudi saslu�alo snimljenu poruku Hoze Aleksandra Gusmaoa, poznatijeg kao "Zanana", zato�enog lidera gerile. Prvi put od 1976. godine, kada je Indonezija anektirala teritoriju, legalno je istaknuta zastava Frentilina (akronim od "Frente Revolucionaria de Timor Leste Independente" - Revolucionarni front za nezavisnost Isto�nog Timora), zlu ne trebalo. U ponedeljak su obe strane odr�ale mitinge u manjim mestima, jedni zastra�eni i podmi�eni, drugi privu�eni Zananinom porukom.

ZABRINUTI POKROVITELJI: Celu ujdurmu oko istorijskog referenduma prati, u svojstvu pokrovitelja, Misija Ujedinjenih nacija za pomo� Isto�nom Timoru (UNAMET). Na osnovu sporazuma koji su 5. maja na Ist Riveru potpisali ministri inostranih poslova Portugala i Indonezije �aime Gama i Ali Alatas, cirka 600 �lanova UNAMET-a i 300 eksperata za civilnu policiju dobili su naizgled lak zadatak supervizije referenduma. Me�utim, kako su sredinom maja stupili na ostrvo, protiv njih je sprovedena sna�na psiholo�ka kampanja, a nisu izostali ni fizi�ki napadi na baze Misije. Uprkos me�unarodnom prisustvu, u borbama "autonoma�a" i separatista, �ivot je od potpisivanja sporazuma izgubilo vi�e od 250 ljudi. Savet bezbednosti UN-a dvema rezolucijama i kroz desetak saop�tenja predsedavaju�eg izra�ava "duboku zabrinutost", te osu�uje pripadnike proautonoma�kih milicija zbog "stvaranja atmosfere straha" i "ugro�avanja mira i sigurnosti osoblja UNAMET-a". Da pomenute milicije nisu neformalne organizacije, ve� da su pod uticajem ili u sprezi sa nekom me�unarodno priznatom vladom/agencijom, odavno bi se na�le pod sankcijama UN-a. Ovako, po�to na Ist Riveru veruju da zvani�na D�akarta nema ni�ta s njima, osude su jedino oru�je. Mogu�e je, naravno, da Savet bezbednosti oceni da su proautonoma�ke milicije pretnja sigurnosti regiona, pa da u skladu sa glavom VII Povelje me�unarodne organizacije ovlaste, recimo, Indoneziju na �ijoj teritoriji deluju, ili bilo koju drugu dr�avu ili savez dr�ava, da ih uklone sa lica zemlje, ali kad to nisu u�inile do sada, malo je verovatno da �e UN u budu�nosti nekome dojaviti da prevrne svaki �bun u d�unglama Isto�nog Timora. Uostalom, ko zna na koga se sve u tim d�unglama mo�e naleteti...

DEMOGRAFSKI VI�AK: Elem, posle vi�e odlaganja zbog bezbednosnih problema (i referendum je prvobitno zakazan za 8. avgust, potom pomeren za 21, i na kraju zakazan za 30. avgust), generalni sekretar UN-a Kofi Anan dao je 16. jula ovla��enje �efu UNAMET-a Ianu Martinu da zapo�ne registraciju glasa�a. Na 24 punkta �irom provincije, do 6. avgusta, ukupno se prijavilo blizu 450.000 rezidenata Isto�nog Timora sa glasa�kim pravom, �to je za oko stotinak hiljada vi�e od broja koji je Martin o�ekivao. Biv�a portugalska kolonija imala je 681.300 stanovnika 1988. godine. "Reuters" �pekuli�e da je populacija do leta 1999. narasla na blizu 800.000 i u to valjda ubraja poja�anja koja je indone�anska vojska poslala da bi nametnula mir, jer ako ne ubraja, a poznato je da je prirodni prira�taj provincije me�u najni�ima u Indoneziji (16,4 promila), onda postoji demografski vi�ak od nekih sedamdesetak hiljada ljudi. Kako se niko iz inostranstva ne "useljava", mogu�e je da je zvani�na D�akarta "preselila" podobne glasa�e. I pored toga, prema nezvani�nim procenama UN-a, ako referendum bude "fer i demokratski" - valjda �e biti, budu�i da se me�unarodna zajednica pojavljuje kao supervizor - stanovni�tvo �e odbaciti "�iroku autonomiju".

"Reuters" i "Associated Press" do�li su 19. jula do "tajnog" dokumenta indone�anske vlade koji predvi�a talas nasilja, ako populacija Isto�nog Timora izabere nezavisnost. Dokument, datiran 3. jula, navodno je potpisao H. R. Garnadi, pomo�nik ministra unutra�njih poslova. "Imamo oko �est sedmica da promovi�emo koncept specijalne autonomije. Me�utim, ako to ne uspemo, onda bi u toku �est sedmica morali planirati spasavanje na�ih pristalica i ostalih dobara. Vreme isti�e, bez ikakvih naznaka da bi koncept autonomije mogao pobediti", pi�e Garnadi.

�PEKULACIJA: Panika koja je uhvatila pomo�nika ministra unutra�njih poslova "povukla je nogu" daleko ve�oj �pekulaciji. Po�to je izvesno da je klju� indone�anskih izbora u rukama predsednika Habibija - ne treba se zavaravati da Ustavni sud mo�e ne�to tako krupno, poput rezultata prvih demokratskih izbora u istoriji dr�ave, autonomno da odbaci - a on je po�etkom godine obe�ao da �e re�iti pitanje Isto�nog Timora do 1. januara 2000. godine, mogu�e je da Habibi �eka rezultate referenduma, kako bi mogao da ih u nedostatku parlamenta ozvani�i, pre nego �to prepusti vlast Suharnovoj k�erci Megavati Suharnoputri. Njena Indone�anska demokratska partija, najverovatniji pobednik izbora, mada bez ve�ine u parlamentu, najavila je da ne�e po�tovati ni sporazum Gama-Alatas, ni rezultate referenduma.

Sada je na potezu Kofi Anan, odnosno UNAMET. Ako se referendum odr�i 30. avgusta i glasovi brzo izbroje (sa 600 eksperata valjalo bi o�ekivati rezultate do 1. septembra), mogla bi se povesti procedura za u�lanjenje Isto�nog Timora u UN pred redovnu, jesenju sednicu Generalne skup�tine. Suharnopurti bi, u tom slu�aju, ostala praznih ruku, biv�a portugalska kolonija dobila bi toliko pri�eljkivanu nezavisnost, a me�unarodna zajednica novog �lana.