Ira�ki lokalni izbori

Imitiranje demokratije

Narod nije u potpunosti shvatio da je biranje �lanova 15 regionalnih, 82 gradska i 132 op�tinska saveta nacionalni interes broj jedan, ako ni zbog �ega drugog, a ono da bi Husein imao vi�e slobodnog vremena da se posveti daljem uni�tavanju nacije

RTS je tokom rata, kao odgovor na optu�be Va�ingtona, snimio anketu sa slu�ajnim prolaznicima sa pitanjem "da li je u Srbiji na vlasti totalitarni re�im". Valjda iz istog razloga - svak' se svojim oru�jem brani - a i zato �to mu je dosadilo da ga pitaju kad koji kontejner treba isprazniti, ira�ki predsednik Sadam Husein je pro�log petka, 20. avgusta, organizovao lokalne izbore, prve od njegovog dolaska na vlast 1979. godine.

Sve je divno planirano mesecima unapred. Kao, potencijalni kandidati za �lanove regionalnih, gradskih i op�tinskih saveta prijave se Centralnoj izbornoj komisiji, ova u startu odbaci nepodobne, a ostalima se prihvati kandidatura, "al' da budu dobri" po�to �e biti pod nazorom. Zatim prihva�eni kandidati dobiju uputstva za predizbornu kampanju: televizijska gostovanja - ne mo�e, mitinzi - ne mo�e, propagandni materijal - ne mo�e, bilo kakvi javni nastupi - nisu po�eljni. S druge strane, bilo je dozvoljeno kucanje na vrata, pra�eno eventualnim kra�im ku�nim posetama i presretanje glasa�a na ulicama. Dr�avna propaganda (druga se smatra ilegalnom) pomenula je izbore tek 84 �asa uo�i odr�avanja, u sklopu dru�tvenih aktivnosti za neradni dan. �ta je onda nateralo Ira�ane da glasaju? Pa, vera u svetlu budu�nost...

ZALUTALI: Iako nacionalna televizija do neba di�e procenat odziva bira�a, nezvani�ni izve�taji novinskih agencija nisu ba� toliko entuzijasti�ni. Aso�iejted pres, na primer, javlja da su u gradovima izjutra glasa�ka mesta bila pusta, u ranim popodnevnim �asovima, uprkos temperaturi vi�oj od 45 stepeni celzijusa, pru�ali su se kilometarski redovi, da bi uve�e tek poneko, re�e u pratnji supru�nika, "zalutao". Navodno, seoske sredine su mnogo bolje reagovale. Sam predsednik (mo�da je pravilnije: vo�, s obzirom na to da na jedinim izborima 1995. nije imao protivkandidata) verovatno nije glasao, ili o tome ne postoji zapis dr�avne televizije. Zaveden devizom britanske kraljice da "kruna mora biti iznad politike", Husein je propustio da narodu pru�i svetli primer, odnosno da popularizuje svoj naum. I tako Ira�ani nisu u potpunosti shvatili da je biranje �lanova 15 regionalnih, 82 gradska i 132 op�tinska saveta, koji jes' da imaju samo savetodavnu ulogu, al' ona zalazi u va�ne domene napajanja elektri�nom energijom i vodom, te odno�enja sme�a, nacionalni interes broj jedan, ako ni zbog �ega drugog a ono da bi predsednik imao vi�e slobodnog vremena da se posveti daljem uni�tavanju nacije.

Mogu�e je, dakako, da me�u 10,3 miliona registrovanih bira�a nema novih narodnih neprijatelja ve� da su neodgovorni pojedinci pretpostavili svoje li�no zdravlje (probajte da �ekate u redu na preko 45 stepeni, mo�ete biti Arapin koliko god ho�ete) zdravlju nacije. Tako�e, �injenica da �e izabrani kandidati savetima pomagati izvr�ne organe lokalne uprave, koje je imenovala centralna vlast, mogla je imati udela. Ukoliko se tome doda i, eto, slu�ajnost da su se na glasa�kim listi�ima nalazila samo imena kandidata vladaju�e Baas partije i "podobnih" nezavisnih, a u nekim izbornim jedinicama su se kandidati Baasa borili me�usobno, nije ni �udo �to Husein nije doprineo pobedi svojih pulena.

NERVIRAJU�I KURDE: Sad, neki svetski mediji hvale dobre rezultate nezavisnih kandidata, naro�ito u gradovima. No, mnogo je bitnije pitanje za�to se ira�ki predsednik uop�te odlu�io za organizovanje izbora, kad je tokom njegove vladavine sasvim dobro funkcionisala varijanta delegiranja �lanova organa lokalne uprave od strane centralne vlasti, koja se jo� naziva prinudnom upravom. �tavi�e, poslednji put su svi lokalni saveti zajedno reimenovani daleke 1972. Od tada, vladaju�a partija je po potrebi menjala �lanove saveta, popunjavaju�i ih isklju�ivo svojim �lanstvom. Da li je ne�to u osnovama Huseinove vlasti po�elo da �kripi? Ili on jednostavno �eli da skine sa sebe odgovornost za komunalne probleme?

Poslednjih dana javljaju se nagove�taji da bi Husein mogao da napravi neke zna�ajnije korekcije, poput imenovanja nove vlade. Satelitski televizijski program "Al-D�azira", poznat po ekskluzivnoj milosti Sadama Huseina, gde on �esto otvori du�u narodu, po�ali se na zle svetske mo�nike, osudi izdajnike i pozove na borbu protiv svih neprijatelja, najavio je da �e "predsednik uskoro formirati vladu tehnokrata", s Hikmetom al-Acavijem, ministrom, disidentom, pa ponovo ministrom, na �elu. Zvani�ni Bagdad valjda pomalo naivno o�ekuje da �e vladom tehnokrata i marginalnim lokalnim izborima ubediti Ujedinjene nacije da vi�e ne postoje razlozi za re�im totalnih sankcija. Istovremeno, gomila trupe du� granice sa Iranom. Deseta i jedanaesta divizija, kao i brojne oklopne brigade, koncentri�u se na desnoj obali reke �at el-Arab. Navodno, vojska se nalazi u stanju borbene gotovosti jer postoje indicije da bi se situacija u kurdskoj autonomnoj oblasti mogla pogor�ati, uz asistenciju Teherana. Neki analiti�ari tvrde da je Husein organizovao lokalne izbore kako bi iznervirao manjinske Kurde, koji iznad 35. paralele imaju neku vrstu samostalne polu-me�unarodno priznate dr�ave ili bar paradr�ave, pod dobro poznatim geslom "eto, imaju sva prava, al' ne�e da ih koriste".