Indonezija i Istočni Timor

Čekajući reč naroda

Prema nezvaničnim procenama UN-a, ako referendum bude "fer i demokratski" - valjda će biti, budući da se međunarodna zajednica pojavljuje kao supervizor - stanovništvo će odbaciti "široku autonomiju" i opredeliti se za nezavisnost

Poplave, zemljotresi, erupcije vulkana, požari. Sve što bi negde drugde bilo shvaćeno kao znaci skore apokalipse - ili bar velikih promena - u Indoneziji se smatra normalnim. Međutim, najmnogoljudniju islamsku državu brinu događaji koji se teško pravdaju tektonskim pokretima, odnosno sezonskim pojavama. Slobodni višestranački izbori za nacionalni parlament, na primer. Oni, kojima je neobično to što nekog mogu da brinu slobodni višestranački izbori, previđaju dve sitnice. Prva, različiti su referentni sistemi. I druga, ti izbori su održani pre više od dva meseca (preciznije 7. juna), ali je i danas njihov ishod nejasan. Dakako, bilo je nekih rezultata, više njih, i "Vreme" je o njima pisalo (broj 441, 19. jun), no poslednje je krajem jula poništio Ustavni sud, a početkom avgusta priznao predsednik B. J. Habibi. U ustavu i izbornom zakonu (kojih se doduše niko ne hvata jer se očekuje da budu podvrgnuti reviziji - posle izbora) lepo piše da u ingerencije šefa države spada raspisivanje izbora i, valjda, supervizija implementacije rezultata, dok se Ustavni sud, čije članove imenuje predsednik, bavi eventualnim problemima u izbornom procesu. O pomenutoj varijanti koja se zbila, nema ni retka. Prema najvišem zakonskom aktu Indonezije, za sva pitanja koja nisu regulisana ustavom nadležan je parlament - međutim, on se ne sastaje od aprila. Da stvar bude gora, čini se da dve strane, Habibi i Ustavni sud, ne pokazuju ni najmanje želje za kompromisom nego interesovanje za rasplet. Država je u krizi, dvestomilionska nacija u konfuziji. Kao da svi čekaju da se nešto dogodi, a jedino što se događa jeste priprema referenduma o nezavisnosti ili "širokoj autonomiji u okviru Indonezije" na Istočnom Timoru, koji će se najverovatnije održati 30. avgusta.

PREPOZNATLJIVA KOREOGRAFIJA: Mitingom pristalica autonomije u glavnom gradu Timor Timura (naziv teritorije na zvaničnom jeziku Bahasa), Diliju, pre dve nedelje zvanično je otpočela kampanja. Procenjuje se da je nekoliko hiljada ljudi prisustvovalo mitingu, na jednoj poljani, izvan ostrvske prestonice. "Autonomaši" su bili obučeni u crveno i belo (boje indonežanske zastave), organizatori su im delili majice, bedževe i ostale propagandne materijale, a oni su pevali i igrali nešto što je zajedljivom posmatraču ličilo na popevke i narodne igre koje se izvode na ovdašnjim "događanjima naroda". Prepoznatljivu koreografiju dopunili su predstavnici lokalne, indonežanske vlasti, na čije su vatrene govore prisutni izvikivali "nema nezavisnosti", s idiotskim obrazloženjem "još nismo spremni" i "živela vojska". Po završetku mitinga, učesnici su paradirali ulicama Dilija. Britanski mediji nisu propustili da anketiraju "ljude iz mase". Agencija Reuters navodi da su neki došli, jer je na njih "vršen pritisak", a televizijski kanal BBC-1 objašnjava da su "zastrašeni i podmićeni", što kolokvijalno znači da im je seoski poglavica rekao da moraju da idu ili su im organizatori lično ponudili novac.

Samo pola časa kasnije, kamere su usred džungle. Uzbuđeni reporter objašnjava da su tu negde izbegle pristalice nezavisnosti, i nailazi na "slučajnog prolaznika", koji je, valjda, iz hobija Taur Matan Ruak, vođa separatističkih pobunjenika. Ruak u kameru, na engleskom kakav se ne govori nigde izvan Itona, sa sve Oh, dear! i Goodness gracious!, izjavljuje da pristalice nezavisnosti neće mitingovati pošto su "mitingovale u poslednje 23 godine". Priča bi bila doista dirljiva da isti reporter nije sutradan izveštavao sa skupa Nacionalnog veća za otpor Timora, na kome je oko pet hiljada ljudi saslušalo snimljenu poruku Hoze Aleksandra Gusmaoa, poznatijeg kao "Zanana", zatočenog lidera gerile. Prvi put od 1976. godine, kada je Indonezija anektirala teritoriju, legalno je istaknuta zastava Frentilina (akronim od "Frente Revolucionaria de Timor Leste Independente" - Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora), zlu ne trebalo. U ponedeljak su obe strane održale mitinge u manjim mestima, jedni zastrašeni i podmićeni, drugi privučeni Zananinom porukom.

ZABRINUTI POKROVITELJI: Celu ujdurmu oko istorijskog referenduma prati, u svojstvu pokrovitelja, Misija Ujedinjenih nacija za pomoć Istočnom Timoru (UNAMET). Na osnovu sporazuma koji su 5. maja na Ist Riveru potpisali ministri inostranih poslova Portugala i Indonezije Žaime Gama i Ali Alatas, cirka 600 članova UNAMET-a i 300 eksperata za civilnu policiju dobili su naizgled lak zadatak supervizije referenduma. Međutim, kako su sredinom maja stupili na ostrvo, protiv njih je sprovedena snažna psihološka kampanja, a nisu izostali ni fizički napadi na baze Misije. Uprkos međunarodnom prisustvu, u borbama "autonomaša" i separatista, život je od potpisivanja sporazuma izgubilo više od 250 ljudi. Savet bezbednosti UN-a dvema rezolucijama i kroz desetak saopštenja predsedavajućeg izražava "duboku zabrinutost", te osuđuje pripadnike proautonomaških milicija zbog "stvaranja atmosfere straha" i "ugrožavanja mira i sigurnosti osoblja UNAMET-a". Da pomenute milicije nisu neformalne organizacije, već da su pod uticajem ili u sprezi sa nekom međunarodno priznatom vladom/agencijom, odavno bi se našle pod sankcijama UN-a. Ovako, pošto na Ist Riveru veruju da zvanična Džakarta nema ništa s njima, osude su jedino oružje. Moguće je, naravno, da Savet bezbednosti oceni da su proautonomaške milicije pretnja sigurnosti regiona, pa da u skladu sa glavom VII Povelje međunarodne organizacije ovlaste, recimo, Indoneziju na čijoj teritoriji deluju, ili bilo koju drugu državu ili savez država, da ih uklone sa lica zemlje, ali kad to nisu učinile do sada, malo je verovatno da će UN u budućnosti nekome dojaviti da prevrne svaki žbun u džunglama Istočnog Timora. Uostalom, ko zna na koga se sve u tim džunglama može naleteti...

DEMOGRAFSKI VIŠAK: Elem, posle više odlaganja zbog bezbednosnih problema (i referendum je prvobitno zakazan za 8. avgust, potom pomeren za 21, i na kraju zakazan za 30. avgust), generalni sekretar UN-a Kofi Anan dao je 16. jula ovlašćenje šefu UNAMET-a Ianu Martinu da započne registraciju glasača. Na 24 punkta širom provincije, do 6. avgusta, ukupno se prijavilo blizu 450.000 rezidenata Istočnog Timora sa glasačkim pravom, što je za oko stotinak hiljada više od broja koji je Martin očekivao. Bivša portugalska kolonija imala je 681.300 stanovnika 1988. godine. "Reuters" špekuliše da je populacija do leta 1999. narasla na blizu 800.000 i u to valjda ubraja pojačanja koja je indonežanska vojska poslala da bi nametnula mir, jer ako ne ubraja, a poznato je da je prirodni priraštaj provincije među najnižima u Indoneziji (16,4 promila), onda postoji demografski višak od nekih sedamdesetak hiljada ljudi. Kako se niko iz inostranstva ne "useljava", moguće je da je zvanična Džakarta "preselila" podobne glasače. I pored toga, prema nezvaničnim procenama UN-a, ako referendum bude "fer i demokratski" - valjda će biti, budući da se međunarodna zajednica pojavljuje kao supervizor - stanovništvo će odbaciti "široku autonomiju".

"Reuters" i "Associated Press" došli su 19. jula do "tajnog" dokumenta indonežanske vlade koji predviđa talas nasilja, ako populacija Istočnog Timora izabere nezavisnost. Dokument, datiran 3. jula, navodno je potpisao H. R. Garnadi, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. "Imamo oko šest sedmica da promovišemo koncept specijalne autonomije. Međutim, ako to ne uspemo, onda bi u toku šest sedmica morali planirati spasavanje naših pristalica i ostalih dobara. Vreme ističe, bez ikakvih naznaka da bi koncept autonomije mogao pobediti", piše Garnadi.

ŠPEKULACIJA: Panika koja je uhvatila pomoćnika ministra unutrašnjih poslova "povukla je nogu" daleko većoj špekulaciji. Pošto je izvesno da je ključ indonežanskih izbora u rukama predsednika Habibija - ne treba se zavaravati da Ustavni sud može nešto tako krupno, poput rezultata prvih demokratskih izbora u istoriji države, autonomno da odbaci - a on je početkom godine obećao da će rešiti pitanje Istočnog Timora do 1. januara 2000. godine, moguće je da Habibi čeka rezultate referenduma, kako bi mogao da ih u nedostatku parlamenta ozvaniči, pre nego što prepusti vlast Suharnovoj kćerci Megavati Suharnoputri. Njena Indonežanska demokratska partija, najverovatniji pobednik izbora, mada bez većine u parlamentu, najavila je da neće poštovati ni sporazum Gama-Alatas, ni rezultate referenduma.

Sada je na potezu Kofi Anan, odnosno UNAMET. Ako se referendum održi 30. avgusta i glasovi brzo izbroje (sa 600 eksperata valjalo bi očekivati rezultate do 1. septembra), mogla bi se povesti procedura za učlanjenje Istočnog Timora u UN pred redovnu, jesenju sednicu Generalne skupštine. Suharnopurti bi, u tom slučaju, ostala praznih ruku, bivša portugalska kolonija dobila bi toliko priželjkivanu nezavisnost, a međunarodna zajednica novog člana.