Irački lokalni izbori

Imitiranje demokratije

Narod nije u potpunosti shvatio da je biranje članova 15 regionalnih, 82 gradska i 132 opštinska saveta nacionalni interes broj jedan, ako ni zbog čega drugog, a ono da bi Husein imao više slobodnog vremena da se posveti daljem uništavanju nacije

RTS je tokom rata, kao odgovor na optužbe Vašingtona, snimio anketu sa slučajnim prolaznicima sa pitanjem "da li je u Srbiji na vlasti totalitarni režim". Valjda iz istog razloga - svak' se svojim oružjem brani - a i zato što mu je dosadilo da ga pitaju kad koji kontejner treba isprazniti, irački predsednik Sadam Husein je prošlog petka, 20. avgusta, organizovao lokalne izbore, prve od njegovog dolaska na vlast 1979. godine.

Sve je divno planirano mesecima unapred. Kao, potencijalni kandidati za članove regionalnih, gradskih i opštinskih saveta prijave se Centralnoj izbornoj komisiji, ova u startu odbaci nepodobne, a ostalima se prihvati kandidatura, "al' da budu dobri" pošto će biti pod nazorom. Zatim prihvaćeni kandidati dobiju uputstva za predizbornu kampanju: televizijska gostovanja - ne može, mitinzi - ne može, propagandni materijal - ne može, bilo kakvi javni nastupi - nisu poželjni. S druge strane, bilo je dozvoljeno kucanje na vrata, praćeno eventualnim kraćim kućnim posetama i presretanje glasača na ulicama. Državna propaganda (druga se smatra ilegalnom) pomenula je izbore tek 84 časa uoči održavanja, u sklopu društvenih aktivnosti za neradni dan. Šta je onda nateralo Iračane da glasaju? Pa, vera u svetlu budućnost...

ZALUTALI: Iako nacionalna televizija do neba diže procenat odziva birača, nezvanični izveštaji novinskih agencija nisu baš toliko entuzijastični. Asošiejted pres, na primer, javlja da su u gradovima izjutra glasačka mesta bila pusta, u ranim popodnevnim časovima, uprkos temperaturi višoj od 45 stepeni celzijusa, pružali su se kilometarski redovi, da bi uveče tek poneko, ređe u pratnji supružnika, "zalutao". Navodno, seoske sredine su mnogo bolje reagovale. Sam predsednik (možda je pravilnije: vođ, s obzirom na to da na jedinim izborima 1995. nije imao protivkandidata) verovatno nije glasao, ili o tome ne postoji zapis državne televizije. Zaveden devizom britanske kraljice da "kruna mora biti iznad politike", Husein je propustio da narodu pruži svetli primer, odnosno da popularizuje svoj naum. I tako Iračani nisu u potpunosti shvatili da je biranje članova 15 regionalnih, 82 gradska i 132 opštinska saveta, koji jes' da imaju samo savetodavnu ulogu, al' ona zalazi u važne domene napajanja električnom energijom i vodom, te odnošenja smeća, nacionalni interes broj jedan, ako ni zbog čega drugog a ono da bi predsednik imao više slobodnog vremena da se posveti daljem uništavanju nacije.

Moguće je, dakako, da među 10,3 miliona registrovanih birača nema novih narodnih neprijatelja već da su neodgovorni pojedinci pretpostavili svoje lično zdravlje (probajte da čekate u redu na preko 45 stepeni, možete biti Arapin koliko god hoćete) zdravlju nacije. Takođe, činjenica da će izabrani kandidati savetima pomagati izvršne organe lokalne uprave, koje je imenovala centralna vlast, mogla je imati udela. Ukoliko se tome doda i, eto, slučajnost da su se na glasačkim listićima nalazila samo imena kandidata vladajuće Baas partije i "podobnih" nezavisnih, a u nekim izbornim jedinicama su se kandidati Baasa borili međusobno, nije ni čudo što Husein nije doprineo pobedi svojih pulena.

NERVIRAJUĆI KURDE: Sad, neki svetski mediji hvale dobre rezultate nezavisnih kandidata, naročito u gradovima. No, mnogo je bitnije pitanje zašto se irački predsednik uopšte odlučio za organizovanje izbora, kad je tokom njegove vladavine sasvim dobro funkcionisala varijanta delegiranja članova organa lokalne uprave od strane centralne vlasti, koja se još naziva prinudnom upravom. Štaviše, poslednji put su svi lokalni saveti zajedno reimenovani daleke 1972. Od tada, vladajuća partija je po potrebi menjala članove saveta, popunjavajući ih isključivo svojim članstvom. Da li je nešto u osnovama Huseinove vlasti počelo da škripi? Ili on jednostavno želi da skine sa sebe odgovornost za komunalne probleme?

Poslednjih dana javljaju se nagoveštaji da bi Husein mogao da napravi neke značajnije korekcije, poput imenovanja nove vlade. Satelitski televizijski program "Al-Džazira", poznat po ekskluzivnoj milosti Sadama Huseina, gde on često otvori dušu narodu, požali se na zle svetske moćnike, osudi izdajnike i pozove na borbu protiv svih neprijatelja, najavio je da će "predsednik uskoro formirati vladu tehnokrata", s Hikmetom al-Acavijem, ministrom, disidentom, pa ponovo ministrom, na čelu. Zvanični Bagdad valjda pomalo naivno očekuje da će vladom tehnokrata i marginalnim lokalnim izborima ubediti Ujedinjene nacije da više ne postoje razlozi za režim totalnih sankcija. Istovremeno, gomila trupe duž granice sa Iranom. Deseta i jedanaesta divizija, kao i brojne oklopne brigade, koncentrišu se na desnoj obali reke Šat el-Arab. Navodno, vojska se nalazi u stanju borbene gotovosti jer postoje indicije da bi se situacija u kurdskoj autonomnoj oblasti mogla pogoršati, uz asistenciju Teherana. Neki analitičari tvrde da je Husein organizovao lokalne izbore kako bi iznervirao manjinske Kurde, koji iznad 35. paralele imaju neku vrstu samostalne polu-međunarodno priznate države ili bar paradržave, pod dobro poznatim geslom "eto, imaju sva prava, al' neće da ih koriste".