Na licu mesta: Kosovska Mitrovica

Mostar na Ibru

Zlata Marjanovi�: "Nema �ivota s njima. Dvadeset godina sam im delila penzije, a oni mi izbili zub!" Rahman Rama: "�eka�emo jo� deset dana, a onda �emo reagovati"

Mutna reka Ibar, koja preseca Mitrovicu na severni i ju�ni deo, ne izgleda kao neka stra�na prirodna prepreka. Na tom mestu Ibar je svega tridesetak metara �irok i manje od metar dubok, tako da izgleda da se mo�e pregaziti. �tavi�e, postoje i dva mosta koja se nisu na�la na meti NATO bombardera. Ipak, takav kakav je, Ibar predstavlja neprelaznu prepreku izme�u Srba, na severnoj, i Albanaca, na ju�noj obali, a u dogledno vreme bi mogao da ozna�i granicu trajnije podele Kosova.

Oba mosta na Ibru �uvaju pripadnici francuskog KFOR-a, i oni su, uz humanitarne radnike i novinare, jedini koji ga slobodno prelaze. Sa obe strane mosta vrzmaju se kr�ni mladi�i u trenerkama, koji pa�ljivo zagledaju svako nepoznato civilno lice. �im je zakora�io na srpsku stranu, ovom reporteru su pri�la trojica takvih i zatra�ila legitimaciju. "Imate li vi legitimacije?", pitao je novinar, vade�i li�nu kartu. "Imamo", glasio je odgovor kratko pod�i�anog dvadesetogodi�njaka, "ali ne smemo da je nosimo."

STRA�A NA MOSTU: Momci na mostu �uvaju severnu stranu Ibra od nekih petsto albanskih porodica koje bi da se vrate u stanove iz kojih su isterane u periodu izme�u povla�enja srpskih snaga bezbednosti i dolaska Francuza. U tih par dana juna obavljena je "humana razmena stanovni�tva" izme�u Srba i Albanaca, tako da su severna i ju�na strana postale etni�ki �iste, s tim �to je dobar deo ju�ne istom prilikom temeljno spaljen, dok je severna ostala cela. Od tada, Albanci svakodnevno demonstriraju na svojoj strani, tra�e�i da Francuzi omogu�e masovan prelazak mosta. Srbi su spremni i na takvu eventualnost: kada je u jednom trenutku grupa od oko dvesta albanskih demonstranata pri�la mostu, broj stra�ara na srpskoj strani se za ciglo dva minuta udesetostru�io, stvaraju�i �ivi zid. �im su se Albanci okrenuli nalevo krug, "rezerva" se razi�la, ostavljaju�i uobi�ajenih desetak momaka na smeni.

Jedan od stra�ara je Ljubi�a Saletovi�, �etrdesetdvogodi�nji bravar iz Mitrovice koji, za razliku od ve�ine ostalih, ne izgleda kao profesionalni policajac. "Ako bi (Albanci) pre�li, nastao bi masakr", ka�e Ljubi�a.

"Borili bismo se do poslednjeg." �ezdesetogodi�nja Zlata Marjanovi�, socijalna radnica, volontira sede�i na rasklopivoj stolici ispod drveta.

"Ja najbolje znam kakvi su oni", ka�e Zlata, �ije je nekada�nje radno mesto na ju�noj strani u me�uvremenu pretvoreno u lokalnu komandu U�K-a. "Dvadeset godina sam im delila penzije, a oni mi pre dva meseca izbili zub. Nema �ivota sa njima."

U Mitrovici, kao ni u ostaku Kosova, nema zvani�nih organa srpske vlasti, ali deluje Srpsko nacionalno ve�e koje predvodi doktor Marko Jak�i�, ortoped u mitrova�koj bolnici. Doktor Jak�i� je istovremeno i predsednik lokalnog ogranka Demokratske stranke Srbije - u ordinaciji mu visi slika Voje Ko�tunice - ali ka�e da je za Srbe na Kosovu svaka politika prestala. "Sad smo svi jedna partija, jer se borimo za opstanak", ka�e on.

"Dr�ava nas je ostavila na cedilu." Za�to ne dozvole Albancima koji su pre rata �iveli u Mitrovici da se vrate? "Ne radi se tu o povratku. Oni ho�e da ubijaju, siluju, i da nas sve proteraju. KFOR je sam priznao da ne mo�e da za�titi Srbe tamo gde su Albanci ve�ina, pa smo se organizovali da se �titimo sami." Kao i svi ostali Srbi na severnoj strani, Jak�i� je re�en da ostane. "Ne�u da �ivim po izbegli�kim centrima", ka�e. "Glupo je napustiti teritoriju bez �estoke nu�de."

JU�NA OBALA: Nu�da, me�utim, podgrejava napetost na drugoj, albanskoj strani. Tipi�an primer je Hamza Beri�a, biv�i �elezni�ki radnik, koji je uo�i bombardovanja izbegao u Albaniju, a dvadesetog jula, mesec dana posle "oslobo�enja", poku�ao da se vrati u svoj stan na severnoj strani.

"Bilo je deset uve�e kad smo stigli u Mitrovicu. Odmah smo krenuli kolima preko mosta, kad tamo bodljikava �ica. Francuzi su me vratili, rekli da ne mogu da mi garantuju bezbednost." Od tog dana, Beri�a sa �enom i �estoro dece �ivi u jednoj sobi u nagorelom sestrinom stanu na ju�noj strani. Vi�e puta je bezuspe�no tra�io KFOR-ovu pratnju da makar obi�e stan od �ezdeset dva kvadrata na severu. "Ka�u da mora jo� da se �eka. Dokle vi�e da �ekam?", pita. Jednom je telefonom zvao svoj stan.

"Javio se neko na srpskom i odmah spustio slu�alicu. Vi�e nisam zvao", pri�a on.

Rahman Rama, regionalni komandant U�K-a za Mitrovicu, ne krije da je re�en da "oslobodi" severni deo, na manje-vi�e isti na�in na koji je to u�injeno u ostalim delovima Kosova, odakle su Srbi proterani ili �ive u opkoljenim enklavama. "�eka�emo jo� sedam do deset dana, a onda �emo reagovati", ka�e Rama. Mada Rama nije �eleo da otkrije na koji �e to na�in reagovati, po gradu se pri�a da U�K sprema veliki studentski miting (studenti su mahom vojno sposobni mladi�i) u znak protesta �to je zgrada univerziteta ostala na severnoj strani. Ra�unaju�i na dolazak studenata iz Pri�tine i drugih delova Kosova, oni planiraju da okupe bar dvadeset hiljada ljudi, dovoljno da se probije francuska i srpska blokada.

Rama se sme�ka na pitanje ima li me�u narodom koji svakodnevno protestuje njegovih vojnika. "Mi smo narodna vojska", ka�e on.

Situacija u Mitrovici, gde se iza civila na obe strane kriju suprotstavljene paravojne formacije, dovela je Francuze iz KFOR-a u te�ak polo�aj. Njihovo odbijanje da dozvole Albancima prelazak preko mosta Albanci, ali i neki politi�ki faktori u KFOR-u, do�ivljavaju kao kr�enje mandata. "Francuzi ne rade svoj posao, a to je da stanovni�tvu obezbede slobodno kretanje i pravo na imovinu", ka�e jedan ameri�ki diplomata u Pri�tini. "Lako je kritikovati. Voleo bih da vidim kako bi se Amerikanci poneli u ovoj situaciji", ka�e �andarmerijski major Gislen Uzel iz francuskog KFOR-a. Major Uzel ka�e da zna da u Mitrovici i Zve�anu ima srpskih paravojnih snaga, kao i da U�K stoji iza albanskih demonstracija.

"Ovde bi moglo da do�e do te�kog krvoproli�a, i upravo stoga moramo da budemo pa�ljivi. Ovo mesto je bomba. Nikako ne bismo �eleli da je nekom nepromi�ljenom akcijom aktiviramo."

GRANICA: Pitanje je, me�utim, koliko se dugo mo�e odr�ati sada�nja situacija, s obzirom na pritiske da se ne dozvoli trajna podela grada. Zgrada Rudarsko-tehnolo�kog fakulteta ostala je na severnoj strani, a ve�ina osnovnih i srednjih �kola na ju�noj; jedina bolnica je na severu, i KFOR je uz dosta muke osigurao da u njoj ostane i izvestan broj albanskih lekara, kao i da se prihvataju pacijenti sa ju�ne strane. Najve�i problem, i istinski zalog u borbi za Mitrovicu jeste rudarski kombinat Trep�a, koji je pre rata zapo�ljavao desetine hiljada ljudi i koji je mo�da jedina profitabilna firma na Kosovu. Za nevolju, okna su na jednoj a postrojenja za preradu na drugoj strani, tako da Trep�a ne moze da po�ne da radi dok se problem podele ne re�i.

Sem toga, nije re� samo o Mitrovici, u kojoj na severnoj strani danas �ivi na hiljade Srba iz Vu�itrna i okolnih sela koji su izbegli pred terorom, a znaju da ih u u�oj Srbiji niko ne�e do�ekati ra�irenih ruku.

Severna Mitrovica sa susedne tri mahom srpske op�tine - Zve�an, Zubin Potok i Leposavi� - �ini kompaktnu teritoriju od oko 120 kvadratnih kilometara koja se, uz to, naslanja na u�u Srbiju. Na toj teritoriji, koja predstavlja devetinu ukupne povr�ine Kosova, �ivi oko pedeset hiljada ljudi, �vsto re�enih da ostanu. Tako imamo stanje koje po mnogo �emu podse�a na Mostar, samo �to u ovom slu�aju Albanci "glume" Bo�njake, a Srbi Hrvate. Kao i u Mitrovici, u Mostaru je jedna polovina grada (muslimanska) popaljena i poru�ena, a druga je cela i naseljena �ivljem izbeglim iz drugih krajeva, mahom iz srednje Bosne. Ni tri i po godine nakon Dejtona me�unarodna zajednica nije uspela da ujedini podeljeni grad. Uprkos zakletvama evropskog administratora Martina Garoda da �e po svaku cenu sastaviti razbucani mostarski mozaik, Neretva i dalje ostaje granica izme�u "Alijine fild�an dr�ave" i "Tu�manove Herceg-Bosne". Da li �e tako biti i sa Ibrom? Pomenuti Martin Gerod, kome je ranije ove godine istekao mandat u Mostaru, ovih dana treba da stupi na novu du�nost, kao me�unarodni administrator Mitrovice. Razume se �ovek u mostove.