Na licu mesta: Kosovska Mitrovica

Mostar na Ibru

Zlata Marjanović: "Nema života s njima. Dvadeset godina sam im delila penzije, a oni mi izbili zub!" Rahman Rama: "Čekaćemo još deset dana, a onda ćemo reagovati"

Mutna reka Ibar, koja preseca Mitrovicu na severni i južni deo, ne izgleda kao neka strašna prirodna prepreka. Na tom mestu Ibar je svega tridesetak metara širok i manje od metar dubok, tako da izgleda da se može pregaziti. Štaviše, postoje i dva mosta koja se nisu našla na meti NATO bombardera. Ipak, takav kakav je, Ibar predstavlja neprelaznu prepreku između Srba, na severnoj, i Albanaca, na južnoj obali, a u dogledno vreme bi mogao da označi granicu trajnije podele Kosova.

Oba mosta na Ibru čuvaju pripadnici francuskog KFOR-a, i oni su, uz humanitarne radnike i novinare, jedini koji ga slobodno prelaze. Sa obe strane mosta vrzmaju se kršni mladići u trenerkama, koji pažljivo zagledaju svako nepoznato civilno lice. Čim je zakoračio na srpsku stranu, ovom reporteru su prišla trojica takvih i zatražila legitimaciju. "Imate li vi legitimacije?", pitao je novinar, vadeći ličnu kartu. "Imamo", glasio je odgovor kratko podšišanog dvadesetogodišnjaka, "ali ne smemo da je nosimo."

STRAŽA NA MOSTU: Momci na mostu čuvaju severnu stranu Ibra od nekih petsto albanskih porodica koje bi da se vrate u stanove iz kojih su isterane u periodu između povlačenja srpskih snaga bezbednosti i dolaska Francuza. U tih par dana juna obavljena je "humana razmena stanovništva" između Srba i Albanaca, tako da su severna i južna strana postale etnički čiste, s tim što je dobar deo južne istom prilikom temeljno spaljen, dok je severna ostala cela. Od tada, Albanci svakodnevno demonstriraju na svojoj strani, tražeći da Francuzi omoguće masovan prelazak mosta. Srbi su spremni i na takvu eventualnost: kada je u jednom trenutku grupa od oko dvesta albanskih demonstranata prišla mostu, broj stražara na srpskoj strani se za ciglo dva minuta udesetostručio, stvarajući živi zid. Čim su se Albanci okrenuli nalevo krug, "rezerva" se razišla, ostavljajući uobičajenih desetak momaka na smeni.

Jedan od stražara je Ljubiša Saletović, četrdesetdvogodišnji bravar iz Mitrovice koji, za razliku od većine ostalih, ne izgleda kao profesionalni policajac. "Ako bi (Albanci) prešli, nastao bi masakr", kaže Ljubiša.

"Borili bismo se do poslednjeg." Šezdesetogodišnja Zlata Marjanović, socijalna radnica, volontira sedeći na rasklopivoj stolici ispod drveta.

"Ja najbolje znam kakvi su oni", kaže Zlata, čije je nekadašnje radno mesto na južnoj strani u međuvremenu pretvoreno u lokalnu komandu UČK-a. "Dvadeset godina sam im delila penzije, a oni mi pre dva meseca izbili zub. Nema života sa njima."

U Mitrovici, kao ni u ostaku Kosova, nema zvaničnih organa srpske vlasti, ali deluje Srpsko nacionalno veće koje predvodi doktor Marko Jakšić, ortoped u mitrovačkoj bolnici. Doktor Jakšić je istovremeno i predsednik lokalnog ogranka Demokratske stranke Srbije - u ordinaciji mu visi slika Voje Koštunice - ali kaže da je za Srbe na Kosovu svaka politika prestala. "Sad smo svi jedna partija, jer se borimo za opstanak", kaže on.

"Država nas je ostavila na cedilu." Zašto ne dozvole Albancima koji su pre rata živeli u Mitrovici da se vrate? "Ne radi se tu o povratku. Oni hoće da ubijaju, siluju, i da nas sve proteraju. KFOR je sam priznao da ne može da zaštiti Srbe tamo gde su Albanci većina, pa smo se organizovali da se štitimo sami." Kao i svi ostali Srbi na severnoj strani, Jakšić je rešen da ostane. "Neću da živim po izbegličkim centrima", kaže. "Glupo je napustiti teritoriju bez žestoke nužde."

JUŽNA OBALA: Nužda, međutim, podgrejava napetost na drugoj, albanskoj strani. Tipičan primer je Hamza Beriša, bivši železnički radnik, koji je uoči bombardovanja izbegao u Albaniju, a dvadesetog jula, mesec dana posle "oslobođenja", pokušao da se vrati u svoj stan na severnoj strani.

"Bilo je deset uveče kad smo stigli u Mitrovicu. Odmah smo krenuli kolima preko mosta, kad tamo bodljikava žica. Francuzi su me vratili, rekli da ne mogu da mi garantuju bezbednost." Od tog dana, Beriša sa ženom i šestoro dece živi u jednoj sobi u nagorelom sestrinom stanu na južnoj strani. Više puta je bezuspešno tražio KFOR-ovu pratnju da makar obiđe stan od šezdeset dva kvadrata na severu. "Kažu da mora još da se čeka. Dokle više da čekam?", pita. Jednom je telefonom zvao svoj stan.

"Javio se neko na srpskom i odmah spustio slušalicu. Više nisam zvao", priča on.

Rahman Rama, regionalni komandant UČK-a za Mitrovicu, ne krije da je rešen da "oslobodi" severni deo, na manje-više isti način na koji je to učinjeno u ostalim delovima Kosova, odakle su Srbi proterani ili žive u opkoljenim enklavama. "Čekaćemo još sedam do deset dana, a onda ćemo reagovati", kaže Rama. Mada Rama nije želeo da otkrije na koji će to način reagovati, po gradu se priča da UČK sprema veliki studentski miting (studenti su mahom vojno sposobni mladići) u znak protesta što je zgrada univerziteta ostala na severnoj strani. Računajući na dolazak studenata iz Prištine i drugih delova Kosova, oni planiraju da okupe bar dvadeset hiljada ljudi, dovoljno da se probije francuska i srpska blokada.

Rama se smeška na pitanje ima li među narodom koji svakodnevno protestuje njegovih vojnika. "Mi smo narodna vojska", kaže on.

Situacija u Mitrovici, gde se iza civila na obe strane kriju suprotstavljene paravojne formacije, dovela je Francuze iz KFOR-a u težak položaj. Njihovo odbijanje da dozvole Albancima prelazak preko mosta Albanci, ali i neki politički faktori u KFOR-u, doživljavaju kao kršenje mandata. "Francuzi ne rade svoj posao, a to je da stanovništvu obezbede slobodno kretanje i pravo na imovinu", kaže jedan američki diplomata u Prištini. "Lako je kritikovati. Voleo bih da vidim kako bi se Amerikanci poneli u ovoj situaciji", kaže žandarmerijski major Gislen Uzel iz francuskog KFOR-a. Major Uzel kaže da zna da u Mitrovici i Zvečanu ima srpskih paravojnih snaga, kao i da UČK stoji iza albanskih demonstracija.

"Ovde bi moglo da dođe do teškog krvoprolića, i upravo stoga moramo da budemo pažljivi. Ovo mesto je bomba. Nikako ne bismo želeli da je nekom nepromišljenom akcijom aktiviramo."

GRANICA: Pitanje je, međutim, koliko se dugo može održati sadašnja situacija, s obzirom na pritiske da se ne dozvoli trajna podela grada. Zgrada Rudarsko-tehnološkog fakulteta ostala je na severnoj strani, a većina osnovnih i srednjih škola na južnoj; jedina bolnica je na severu, i KFOR je uz dosta muke osigurao da u njoj ostane i izvestan broj albanskih lekara, kao i da se prihvataju pacijenti sa južne strane. Najveći problem, i istinski zalog u borbi za Mitrovicu jeste rudarski kombinat Trepča, koji je pre rata zapošljavao desetine hiljada ljudi i koji je možda jedina profitabilna firma na Kosovu. Za nevolju, okna su na jednoj a postrojenja za preradu na drugoj strani, tako da Trepča ne moze da počne da radi dok se problem podele ne reši.

Sem toga, nije reč samo o Mitrovici, u kojoj na severnoj strani danas živi na hiljade Srba iz Vučitrna i okolnih sela koji su izbegli pred terorom, a znaju da ih u užoj Srbiji niko neće dočekati raširenih ruku.

Severna Mitrovica sa susedne tri mahom srpske opštine - Zvečan, Zubin Potok i Leposavić - čini kompaktnu teritoriju od oko 120 kvadratnih kilometara koja se, uz to, naslanja na užu Srbiju. Na toj teritoriji, koja predstavlja devetinu ukupne površine Kosova, živi oko pedeset hiljada ljudi, čvsto rešenih da ostanu. Tako imamo stanje koje po mnogo čemu podseća na Mostar, samo što u ovom slučaju Albanci "glume" Bošnjake, a Srbi Hrvate. Kao i u Mitrovici, u Mostaru je jedna polovina grada (muslimanska) popaljena i porušena, a druga je cela i naseljena življem izbeglim iz drugih krajeva, mahom iz srednje Bosne. Ni tri i po godine nakon Dejtona međunarodna zajednica nije uspela da ujedini podeljeni grad. Uprkos zakletvama evropskog administratora Martina Garoda da će po svaku cenu sastaviti razbucani mostarski mozaik, Neretva i dalje ostaje granica između "Alijine fildžan države" i "Tuđmanove Herceg-Bosne". Da li će tako biti i sa Ibrom? Pomenuti Martin Gerod, kome je ranije ove godine istekao mandat u Mostaru, ovih dana treba da stupi na novu dužnost, kao međunarodni administrator Mitrovice. Razume se čovek u mostove.