Isto�na politika

Ruska karta

Posle posete srpskog premijera Mirka Marjanovi�a Moskvi izgleda da �e urgentno potreban gas bistro (hitno) sti�i ovamo preko "Zarubje�njefta", �to je povoljna vest pred zimu, ali politi�ki odnosi ostaju na sibirskoj temperaturi. Te�ko shvatamo ruske promene: nekada smo bili najja�i izvoznik u SSSR van zemalja SEV-a, danas smo mo�da lo�i za rusko tr�i�te

Posetu predsednika vlade Srbije Mirka Marjanovi�a Moskvi pratile su vesti o postignutim sporazumima o kontinuiranoj isporuci gasa i naftnih derivata na�oj zemlji. Marjanovi� se pokazao pogodnim pregovara�em sa "Gaspromom", odnosno "Gaseksportom", odnosno "Zarubje�njeftom", i vratio se ku�i sa umiruju�im vestima za zimu.

Za njegovu politi�ku misiju ne mo�e se re�i da je bila, kako se tvrdi, ni uspe�na, ni na nivou njegovog ranga. Du�an Lazi�, na� dugogodi�nji diplomatski predstavnik u Moskvi, sada �lan Foruma za me�unarodne odnose, podse�a (Pres klub Medija centra, 6. septembra) da predsednik vlade Srbije nije u Moskvi razgovarao ni sa ministrom inostranih poslova niti je bio primljen kod predsednika vlade Rusije; on je kao predsednik vlade bio gost gradona�elnika Moskve, �to je malo neobi�no.

To pokazuje politi�ku distancu Rusije prema Jugoslaviji, prema politici sada�njeg beogradskog re�ima, kao �to su to pokazivale i nedavne zna�ajne politi�ke izjave - tako je pretposlednji predsednik vlade Stepa�in prilikom nedavne posete SAD vrlo otvoreno kritikovao politiku Jugoslavije i Milo�evi�a; tu kritiku on je ponovio i u Sarajevu.

"Postoji jedna suzdr�anost ruskih politi�ara prema sada�njoj politici Jugoslavije, odnosno Srbije, distanca prema ovoj politici koja i javno dolazi do izra�aja a koja je posledica politike i pona�anja Jugoslavije prema Rusiji i prema izvr�noj vlasti u Rusiji danas", ka�e Lazi�, dodav�i da je, koliko je njemu poznato, sa jugoslovenske strane u vi�e navrata pokretana inicijativa za politi�ke razgovore na visokom, a mo�da i na najvi�em nivou, ali do toga nije do�lo. Ako ne mo�e da do�e do takvih kontakata, ova vlast ima interese da neke druge kontakte prika�e kao politi�ke i da poka�e da nije sasvim isklju�ena iz me�unarodnih odnosa.

Ako se u ovo posleratno vreme veoma istro�enim pokazuje dosada�nja nacionalna "gazimestanska" politika, ako se veoma klimavom �ini na�a prozapadna politika, mo�e se konstatovati da je i na�a isto�na politika oslonjena na o�ekivanja prili�no udaljena od realnosti. Izgubljen je ose�aj za to �ta su realne osnove te politike, �ta propaganda, �ta serija zabluda, �ta stvarnost, a �ta neminovnost.

GAS, GAS: Ruska karta je uprkos tome za nas veoma va�na, makar bila i u amorfnom stanju. Ljubomir Prvulovi�, saradnik Instituta za me�unarodnu politiku i privredu koji se bavi ekonomskom dimenzijom jugoslovensko-ruskih odnosa, sagovornik va�eg hroni�ara u Pres klubu, procenjuje da je za Srbiju i Jugoslaviju u ovom trenutku poseta g. Marjanovi�a Moskvi izuzetno zna�ajna zbog okolnosti u kojima se na�a privreda na�la posle bombardovanja NATO-a, ru�enja na�ih proizvodnih kapaciteta i infrastrukture (mada situacija ne bi bila mnogo povoljnija nego �to sada jeste i da tog razaranja nije bilo).

Prvulovi� ka�e kako ova poseta sada rezultira u na�elnim dogovorima, koji treba da se potvrde, a prva test-proba �e biti oko 15. septembra, kada bi prve isporuke energenata trebalo da krenu. U tome se vidi izvesna rezervisanost ovog stru�njaka prema optimisti�kim ocenama koje se �uju u doma�oj oficijelnoj javnosti - jedna je stvar kad se posao ugovara; kad krene realizacija obi�no iskrsne stotinu problema, stotinu pitanja. Ugovorene su isporuke gasa od 1,5 milijardi kubnih metara do 2011, �to je verovatno dovoljno da zadovolji na�e reducirane potrebe. Po�to sad ova saradnja ima i humanitarni aspekt, ugovorena je isporuka i onoga �to je ranije obe�ano - oko 800.000 tona naftnih derivata, veoma potrebnih na�oj zemlji. Pla�anje je prolongirano do kraja decembra 2003, zna�i za �etiri godine, �to, kako procenjuje Prvulovi�, nama i te kako odgovara, a zna�ajno je za Rusiju. Rusija je na sebe preuzela obavezu da reguli�e transport gasa preko Ma�arske, kuda se energenti sa istoka transportuju jo� od socijalisti�kog perioda.

Obe�ano je oko 150 miliona dolara pomo�i, a postavlja se pitanje da li �e Rusija biti sposobna to da plati po�to ona pati za likvidnim sredstvima, skoro kao i mi. Spoljni dug Rusije iznosi oko 160 milijardi dolara. Bilo kako bilo, na�in pla�anja nama sada ide u prilog jer je dogovoreno da robu kao i ranije dobijamo putem barter ili drugih vezanih poslova. Ostaje da se vidi kako �e reagovati Ma�ari, da li �e ote�avati transport gasa, jer Ma�arska ne�e uraditi ni�ta �to EU ne bi odobrila.

Du�an Lazi� smatra da �e humanitarna pomo� manje-vi�e biti realizovana, ali da je to malo spram potreba. Nama je potrebno da uvozimo 300.000 kubnih metara gasa na sat, a razmi�lja se da se humanitarna pomo� Rusije kre�e negde oko 30.000 kubnih metara!

On se boji da bi problemi s barter-aran�manima mogli da nastanu ako se ponovi kineska pri�a - Kina je bila spremna da nam isporu�uje naftu, a da mi pla�amo traktorima, ali taj aran�man je pao zato �to mi nismo uspeli da isporu�imo traktore, i ta nafta je morala da se pla�a dolarima.

�to se ti�e reprogramiranja dugova, mi Rusiji dugujemo 350 miliona dolara i to je reprogramirano za slede�e �etiri godine. Rusija je, s druge strane, jo� znatno du�na Jugoslaviji - oko 1,5 milijardi (mada nije ceo dug biv�eg SSSR biv�oj SFRJ pripao sada�njoj Jugoslaviji, najve�i deo tog duga se ipak odnosi na nju).

Rusija je ve� ranije odobrila Jugoslaviji kredit od 150 miliona dolara, jedan deo je iskori��en, a deo koji nije iskori��en mo�da mo�e da se koristi za pla�anje nafte.

JEDNA DESETINA PRO�LOSTI: Mi smo imali jaku privrednu saradnju sa SSSR-om, baziranu na komplementarnosti na�ih privreda. Od Rusije (koja je vukla 80 odsto spoljnotrgovinske razmene SSSR-a) dobijali smo energetske i druge sirovine, a izvozili industrijske robe �iroke potro�nje. Na ruskom tr�i�tu imali smo zna�ajno mesto. Bili smo njihov najva�niji ekonomski partner mimo SEV-a (biv�e socijalisti�ke zemlje), ispred mnogih razvijenih zemalja zapada. Rusija je bila na� tradicionalni, najzna�ajniji spoljnotrgovinski partner.

Posle svega �to je zadesilo i nas i Rusiju, ta saradnja je do�ivela kolaps. Vi�e se nije odvijala legalnim kanalima, te�ko je do�i do podataka, ali �injenica je da je ta razmena prakti�no zamrla. U novijem periodu, pa i ove '99, do�lo je, po Prvulovi�evoj proceni, do izvesnog o�ivljavanja razmene na jednom veoma reduciranom nivou ekonomske saradnje. Rusija je u na�oj spoljnotrgovinskoj razmeni zauzela relativno mesto koje je ranije imala - ona na na�e tr�i�te uglavnom izvozi energente i neke druge sirovine. Me�utim, na�a razmena u ukupnoj ruskoj spoljnotrgovinskoj razmeni sada verovatno ne prema�uje 1,2 odsto. Ovaj nivo razmene je, me�utim daleko ispod nivoa koji je sama Srbija imala sa Rusijom dok je bila u okviru SFRJ - otprilike je 10 puta manja. U tom reduciranom obimu Rusija je sada zauzela mesto posle Republike Srpske (mada su poslovi sa RS vi�e transfer nego �to je spoljna trgovina u pravom smislu re�i).

U '97. godini sa Rusijom smo imali razmenu oko 700 miliona dolara, ta razmena je otprilike bila uravnote�ena �to se ti�e vrednosti izvoza i uvoza, ali je uglavnom bila kreditirana od strane Rusije, jer mi nismo mogli da platimo - zato su jedno vreme i bile obustavljene isporuke gasa i nafte. Nije u pitanju bio samo transport preko Ma�arske nego i na�a solventnost.

Na�a privreda, dakle, ni izdaleka nije povratila svoje pozicije na ruskom tr�i�tu.

ZA�TO SMO U DRUGOM PLANU: Ruski ukupni izvoz se procenjuje na 70-ak milijardi dolara, uvoz je ne�to manji. Istovremeno sa procesom tranzicije, u Rusiji su, bez obzira na cenu, izvr�ene zna�ajne promene. Ruska privreda se posle raspada SEV-a okrenula ekonomskoj saradnji sa Zapadom. Danas je EU najva�niji spoljnoekonomski partner Ruske Federacije i u�estvuje u ukupnoj ruskoj spoljnoj trgovini za 65 do 70 procenata - tako da tek margina ostaje za razmenu sa drugim zemljama i sa na�om zemljom. Mi smo oti�li u drugi plan.

Za�to? Ruska privreda, ka�e Prvulovi�, postaje otvorena privreda, okre�e se poslovanju po svetskim standardima i na ruskom tr�i�tu mo�e da pro�e ona roba koja zadovoljava svetske standarde u pogledu kvaliteta i cenovne konkurentnosti. Ukoliko ne nudite takve proizvode i takve uslove, onda nemate �ta da tra�ite na ruskom tr�i�tu. Me�utim, po�to u svakom sistemu ima ostataka starog, mi po drugom, sporednom, koloseku poku�avamo da se priklju�imo tom ruskom ekonomskom potencijalu.

I kad nisu bile sankcije, i kad nije bilo rata, mi smo uglavnom uvozili energetske sirovine, to smo pla�ali naj�e��e robom, u poslednje vreme smo to dobijali na kredit, mada je bilo perioda kada smo mi kreditirali na� izvoz u Rusiju i to smo pla�ali robom koju nismo mogli plasirati na drugim konkurentskim tr�i�tima, pa �ak ni u manje razvijenom delu sveta.

Nagove�tava se da �e se spoljnotrgovinska razmena Beograda i Moskve do kraja godine popeti na 200 miliona dolara, �to je za nas u ovom trenutku zna�ajno, mada je to nivo razmene koji ne zadovoljava ni jednu ni drugu stranu.

DA LI JE TO UOP�TE POLITIKA?: I na�i privrednici i na�i politi�ari jo� gledaju ka istoku. Politi�ari - prili�no razroko. �to se stanja na�e isto�ne politike ti�e, Du�an Lazi� se pita da li je to uop�te politika! Stavljaju�i odnos prema Rusiji u kontekst ukupne politike sada�nje vlasti i pona�anja te vlasti na me�unarodnom planu, on konstatuje da to nije nikakva koherentna politika, da to i nije politika koja vodi ra�una o interesima gra�ana i dr�ave. On primerice podse�a da je pre samo nekoliko dana jugoslovenska zvani�na �tampa bila puna napisa o korupciji u Kremlju, o korupciji i pranju novca u koje je ume�an Jeljcin i �itava njegova porodica. Na�a zvani�na glasila unela su u te napise mnogo zluradosti. O tome je, dodu�e, pisala i svetska �tampa, ali tamo je bilo i izjava da te tvrdnje o korupciji nisu dokazane. Ovih dana �itamo intervjue jugoslovenskih zvani�nika stranim glasilima i agencijama gde se ruska vlast optu�uje za izdaju ne samo Srba i Srbije nego i za izdaju Rusije i Rusa. U takvoj stvorenoj atmosferi, predsednik Vlade Srbije ide u Moskvu da moli tu istu rusku vladu da nam da gas i da nam da naftu, a ni jedno ni drugo ne mo�emo da platimo - na� dug Rusiji iznosi oko 350 miliona dolara. To je, ka�e Lazi�, naprosto nepoznato pona�anje u normalnom komuniciranju u me�unarodnim odnosima i u spoljnoj politici. Ako ve� nisu nau�ili kako se stvara povoljna politi�ka atmosfera pred va�ne posete, pred va�ne razgovore, �to se bar ne sete one narodne poslovice: "Koga je moliti nije ga ljutiti."

Takva na�a "isto�na politika" traje ve� �itav niz godina - uporno se konfrontiraju�i sa Zapadom, tra�ili smo pomo� i podr�ku Rusije, politi�ku, ekonomsku i vojnu, a istovremeno smo se orijentisali na kritiku zvani�ne ruske politike i na podr�ku onim snagame koje se suprotstavljaju reformskoj orijentaciji izvr�ne vlasti u Moskvi.

Na�i vladaju�i krugovi poku�avali su da Rusiju konfrontiraju sa glavnim partnerima na zapadu, najpre s Amerikom, a onda i sa svim razvijenom zemljama, da na�u pukotinu u ruskoj politici i konfrontiraju pojedine strukture ruskog dru�tva i ruskog establi�menta.

Kakve interese da vodi takvu politiku ima jedna izolovana, zaostala, razorena mala zemlja koja sopstvenim snagama ne mo�e da iza�e iz ove krize, a te�ko da mo�e i uz me�unarodnu pomo�? Da li je to uop�te iole racionalna politika ili je to u su�tini neshvatanje �ta se u svetu de�ava u poslednjih deset godina, pita se Lazi�. On ukazuje da to neprihvatanje promena koje su se desile u svetu, neprihvatanje �injenice da nema vi�e hladnog rata zapravo otkriva jedan palana�ki pogled na svet.

O�igledno je re�im procenio da mu nisu bitni interesi zemlje i naroda

ve� da su bitni interesi odr�anja re�ima na vlasti i produ�avanje sistema vladavine ma koliko to zemlju u celini ko�talo.

Nikakvi zaklju�ci nisu izvu�eni ni dan-danas, ve� se nastavlja sa tom politikom. Vrlo �esto �emo na�i predstavnika re�ima koji ka�e da �e se ipak stvari u Rusiji promeniti - sve se vezuje za slede�e parlamentarne izbore 19. decembra ove godine. Misli se da �e na tim izborima pobediti komunisti i tzv. patriotske snage, a o�ekivanja se vezuju i za izbore za predsednika Rusije, da �e tu kao nekim �tapi�em Rusija da promeni svoju politiku. A Rusija vodi politiku koja je u skladu sa interesima te zemlje, ona se dr�i strate�ke orijentacije koju je zapo�ela sa Gorba�ovom i perestrojkom, i nastavlja da tra�i zajedni�ki interes sa razvijenim svetom, sa glavnim partnerima, i ne ide u nepotrebne konfrontacije od �ega svi mogu da imaju �tete - i Rusija, i mi kao mala zemlja, i me�unarodni odnosi u celini.

Poku�aj s na�e strane da Rusiju uvu�emo u konfrontaciju nije dao rezultate.

RUS GLEDA SEBE: Vlada Vere�, saradnik Centra za strate�ke studije (Pres klub), na pitanje da li je do�lo do neke korekcije ruske zapadne politike, kako je izgledalo po nekim demar�ima, ka�e: "Otvoreno i direktno govore�i, spoljna politika ove zemlje ve� godinama se zasniva na poku�aju da se Rusija gurne u sukob i konfrontaciju sa Zapadom, pre svega u politi�ki sukob a, kao �to smo videli naro�ito od marta pa nadalje, beogradski re�im ne bi prezao ni da gurne Rusiju u rat protiv NATO-a i protiv i Amerike. Rusija u taj rat nije u�la i u mnogim politi�kim krugovima, pa bogami i u dobrom delu javnosti, nastalo je izvesno razo�aranje i nerazumevanje za�to se to nije dogodilo..."

Vere� ka�e kako se naj�e��e �uje pojednostavljeno obja�njenje da Rusima trebaju pare sa Zapada pa joj je zato manevarski prostor ograni�en, te stoga, navodno, nije pomogla Jugoslaviju koliko se to o�ekivalo. On konstatuje da nije sporno da Rusiji trebaju zapadni krediti, me�utim, on smatra da je problem u tome �to na�i vladaju�i krugovi nisu razumeli jednu bitniju i direktniju �injenicu - a to je da se Rusija promenila, da se ruska politika, pre svega iz unutra�njih razloga, mnogo razlikuje od politike SSSR-a.

"Jedan od faktora uru�avanja i propasti sovjetskog sistema bio je u tome �to je spoljna politika sa imperijalnim ambicijama, sa ideolo�kim mesijanstvom i hegemonizmom predstavljala neizdr�ivo optere�enje za unutra�nji ekonomski i socijalni sistem. Nova Rusija ne �eli, uz sve probleme i oscilacije koje ima, da ponovi tu gre�ku", konstatuje Vere�.

Rusija danas vodi onakvu politiku kakva pre svega odgovara razvoju unutra�njih reformi, odnosno stvaranju �to povoljnijeg ambijenta za re�avanje vrlo ozbiljnih unutra�njih te�ko�a. Hladni rat bi danas rezultirao drasti�nim posledicama, i po zapad naravno, ali jo� vi�e po Rusiju.

Su�tinski interesi Rusije govore protiv sukobljavanja sa EU, SAD i sa drugim najkrupnijim faktorima savremenih me�unarodnih odnosa. Rusija vodi politiku primerenu svojim objektivnim potrebama i mogu�nostima, i nije spremna da je bilo ko gurne u onu vrstu avanture za koju je jasno da joj iz njenih najdubljih interesa ne odgovara.

Vere� uo�ava da, naravno, postoje i bitne razlike izme�u Rusije i Zapada, Rusije i Amerike. Interesi Rusije i Zapada ne poklapaju se potpuno, a u nekim stvarima se i bitno razlikuju. Uzmimo samo za primer rusko protivljenje pro�irenju NATO-a.

Klju�ni momenat, me�utim, koji kod nas nije shva�en jeste da te razlike postoje, ali da su to razlike izme�u partnera a ne razlike izme�u neprijatelja. Te razlike se re�avaju na pragmati�an, realisti�an i racionalan na�in, a mi poku�avamo da im nametnemo "sindrom protivnika", da ih uvu�emo u na�e probleme i da ih suprotstavimo jedne drugima. Njihovi interesi su, me�utim ja�i od uticaja koje mo�e imati jedna u su�tini mala zemlja.

Spoljnopoliti�ki koncept Rusije se zaokru�uje, on nije sasvim jasan, u Rusiji ima jo� dosta onih koji su u dilemi da li da daju prednost �injenici da je Rusija vojnostrate�ki naslednik SSSR-a ili pak �injenici da je Rusija vojnopoliti�ki raskinula sa SSSR-om. Ima onih koji su skloni da unutra�nje te�ko�e identifikuju sa promenom me�unarodnog statusa i me�unarodnog uticaja te zemlje.

U Rusiji je dosta prisutan sindrom ili refleks velike sile i osloba�anje tog refleksa ne ide glatko, tako da se �esto govori i o zna�ajnim ruskim interesima na Balkanu. Vere� procenjuje da su ti interesi manji nego �to se to veruje.

Rusija nije u stanju da kontroli�e ni svoju celokupnu teritoriju, ka�e Vere� imaju�i u vidu �e�eniju, republiku nad kojom Moskva fakti�ki nema kontrolu; kao i fakat da Rusija ima krajnje ozbiljne te�ko�e u nizu republika Severnog Kavkaza, gde tako�e uticaj Rusije dolazi manje ili vi�e u pitanje.

U takvom kontekstu govorenje o nekom posebnom strate�kom interesu ekonomski oslabljene Rusije na Balkanu samo je politi�ka retorika kojoj su skloni neki politi�ki krugovi u Moskvi, a pogotovu kod nas, ali ona nema realnu osnovu.

Me�utim, svi poku�aji da se Rusija gurne u onaj sukob koji njoj iz su�tinskih razloga ne treba i na koji ona nije spremna osu�eni su na propast, a zemlje koje se tome nadaju dovode sebe u jo� te�u situaciju. Eventualni hladni rat sa Zapadom bi za Rusiju bio poguban ne samo ekonomski, on bi zna�io restauraciju sovjetske spoljne politike, �to bi u krajnjoj liniji vodilo restaruarciji onih unutra�njih odnosa koji su takvu politiku proizvodili, a to bi dovelo do ogromnih potresa u Rusiji za �ta ve�ina gra�ana nije zainteresovana.

U tom kontekstu, Vere� procenjuje da na slede�im ruskim izborima jugoslovensko pitanje ne�e imati neki naro�iti zna�aj. Ruski izbori bi mogli biti sli�ni ameri�kim izborima - po tome �to �e spoljna pitanja imati vrlo malo udela, a unutra�nji problemi igra�e zna�ajnu i krupnu ulogu i ogromna ve�ina glasa�a �e se na osnovu njih i opredeljivati. Ne treba sumnjati da �e problem Jugoslavije upotrebljavati i zloupotrebljavati razne politi�ke snage u Rusiji koje �e na tim pitanjima probati da prikupe manje politi�ke poene, procenjuju�i verovatno i same da posebnog uticaja na izborni rezultat jugoslovensko pitanje ne�e imati. On nailazi na indicije koje govore da bi novi ruski parlament mogao biti ne�to vi�e centristi�ki orijentisan, odnosno da bi komunisti verovatno mogli da imaju ne�to manje mesta. Volja bira�a se pomera u korist nekih novih koalicija politi�kog centra koje su nedavno formirane, prognozira Vere�.

Na�e demokratske snage ne obra�aju pa�nju na te procese jer su uglavnom zauzete tra�enjem kontakta na zapadu, one su zanemarile "isto�no pitanje" i prepustile ga re�imu: jednu veliku zonu prepu�taju kao slobodno lovi�te, bilo da se radi o ulasku u Savez Rusije i Belorusije, bilo o aran�manima s firmom "Zarubje�njeft".

"Mislim da na�a demokratska opozicija nije preduzela dovoljno aktivnosti da uspostavi kontakte sa tim reformskim snagama i sa izvr�nom vlasti u Moskvi koja se mo�e posmatrati kao reformska. Mislim da je to propust. Kao �to imamo interes da kontaktiramo sa demokratskim snagama i vladama na zapadu isto tako imamo interesa (i opozicija bi morala da ima interesa) da saradjujemo sa reformskim snagama u Rusiji, i ne samo u Rusiji ve� i u svim biv�im socijalisti�kim zemljama", ka�e Du�an Lazi�. On podvla�i da su na�i odnosi sa Rusijom izuzetno zna�ajni, i istorijski, i ekonomski, i politi�ki - ne zbog �kole mi�ljenja da kriterijum spoljne politike treba da bude slovenstvo ili pravoslavlje, ve� zbog bliskosti srpskog i ruskog naroda, razumevanja i tradicionalno dobrih odnosa.