Strah od zime
Struja rasteruje Beograđane
Prosečna četvoročlana porodica moći će normalno da koristi veliki i mali bojler, šporet, frižider i svetlo, ali će morati da se odrekne zamrzivača, grejanja na struju, mašina za veš i sudove i ostalog "luksuza"
Stanari zgrade u kojoj je nekada
živeo jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, u Ulici 14. decembra, s prvim ratnim
nestankom struje počeli su raspravu o pretvaranju svetlarnika u odžak. Prepirka i dalje
traje, jer jedni veruju obećanjima ministara svog bivšeg komšije - da će struje i
grejanja biti, drugi su ubeđeni da ih - lažu, baš kao što se vidi i u brojnim anketama
beogradskih televizija, gde se na ovu temu mogu čuti odgovori u rasponu od
"posmrzavaćemo se" do "grejanje će biti na nivou".
Globalno, građani Srbije izgleda nemaju dilema. Više od dve trećine stanovništva boji se najbliže budućnosti, a dominira strah od trajnog nestanka struje, koga u stopu prate bojazan zaposlenih i penzionera da će ostati bez prihoda, te ukupnog građanstva da će se rasplamsati inflacija, pokazuju rezultati najnovijeg, avgustovskog istraživanja javnog mnjenja, koje je sprovela agencija Partner.
Što se samih Beograđana tiče, sve više njih traži način da s prvim snegom napusti grad. Procene su da će Beograd napustiti barem onoliko njegovih žitelja koliko je, s prvim NATO bombama, svojevremeno otišlo u Budimpeštu ili dalje - dakle oko sto hiljada ljudi. Ovih dana, svi pokušavaju da se prisete zaboravljenih rođaka, prijatelja i poznanika u provinciji, a naročito su na crnogorskom primorju vođeni mišlju da će se tamo lakše ogrejati, jer se, u unutrašnjosti drva i ugalj ionako koriste češće nego u Beogradu gde postoje čitava naselja (Novi Beograd, novi delovi Zemuna, gro višespratnica na Košutnjaku, Banovom Brdu, Vidikovcu, Voždovcu...) izgrađena bez odžaka. U centru Beograda, gde ih ima, nisu čišćeni godinama, a neke je i nemoguće restaurirati. Na odlazak iz Beograda može da računa ogroman broj ljudi jer ne rade, a očekuju da će, zbog lošeg grejanja, škole prinudno produžiti raspust, ako već ne budu u nekom generalnom štrajku.
Hoće li zimus biti struje, pitanje je oko koga se, izgleda, okreće život prosečnog Srbina, a na koje nadležni do sada nisu dali suvisli odgovor. Elektroprivreda Srbije je, po završetku NATO bombardovanja, izdala nekoliko saopštenja u kojima je upozorila građanstvo da struje za grejanje neće biti. EPS se utišao, što je i razumljivo, budući da Vlada Srbije svakog dana treba da počne penzionerima da deli bonove, umesto penzija za maj, jun i jul, kojima najstariji građani Srbije, ujedno najurednije platiše, mogu da izmire obaveze za struju. Prema prognozama bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića bonova će biti i za još neke kategorije stanovništva kojima država duguje pare (zaposleni u prosveti, zdravstvu, vojsci). Šta će EPS kasnije moći da uradi s tim bonovima nije poznato niti se rukovodstvo kompanije raspituje, valjda iz očaja što su izveli računicu da je država, obećavši bonove, praktično prodala jednu elektranu iz sistema EPS-a.
Termoelektrane na Kosovu nisu prodate, ali ih je KFOR, svojevoljno, isključio iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema, tako da Srbija ne može da računa na njih. EPS je demantovao saopštenja KFOR-a u kojima je tvrđeno da termoelektrane na Kosovu rade bez problema. Prema izvorima u ovoj kompaniji, Elektroprivreda svakodnevno Kosovu isporučuje pet do šest miliona kilovat časova struje, a to što je Priština često u marku objašnjava se činjenicom da je NATO uništio veći deo mreže. Snaga dve kosovske termoelektrane iznosi 1200 megavata, za nijansu manje od snage elektrane "Nikola Tesla B" i "Đerdapa 1", a Srbija na njihovu proizvodnju, po svemu sudeći, ne treba da računa. I bez toga, stručnjaci za energetiku su izračunali da je, u zimskim mesecima, Srbija dnevno trošila oko 150 miliona kilovatsati, a da kapaciteti u ovom momentu ne dozvoljavaju proizvodnju iznad 120 miliona kwh.
Prevedeno na jezik domaćinstva, prosečna četvoročlana porodica moći će normalno da koristi veliki i mali bojler, šporet, frižider i svetlo, ali će morati da se odrekne zamrzivača, grejanja na struju, mašina za veš i sudove i ostalog "luksuza". U suprotnom, preti svakodnevno "ispadanje" sistema, a svaki njegov kvar i "podizanje" dodatno uništavaju mrežu.
Prema izvorima "Vremena" u EPS-u, ova kompanija za sada nema program planskih isključenja struje, ali u vrhu preduzeća postoji dogovor da se, pred početak grejne sezone, kako kaže naš sagovornik, "građanima saopšti istina, odnosno šta mogu da očekuju". Takozvani sarajevski scenario, o kome se u Beogradu dosta priča, a koji podrazumeva da se svaki kilovat potrošene struje, iznad limitirane potrošnje, naplaćuje po trostruko ili višestruko višim cenama, ne dolazi u obzir. To, u našem slučaju, jednostavno nije moguće, jer struje nema, preciznije - neće je biti.
Kvalitet grejne sezone zavisiće od toga hoće li u Srbiju ući nešto gasa iz Rusije. Detalji razgovora srpskog premijera Mirka Marjanovića i prvog čoveka Progresgas Trejdinga, kompanije koja ima monopol na uvoz ruskog gasa, s predstavnicima moskovskog Gazrpoma, nisu poznati, osim što se zna da je Rusija spremna na reprogram srpskog duga za već isporučeni gas, kao i na nove isporuke. Da li je na to spremna i Mađarska, koja je do sada uspešno zabranjivala dotok gasa u Srbiju? Laički rečeno, Srbija računa na ucenu. Ukoliko Mađari ne dozvole da preko njihove teritorije gas dođe do Srbije, mi nećemo dozvoliti da preko naše teritorije prolaze isporuke za Bosnu i Hercegovinu.
Stručnjaci za energetiku računaju da će, ako bi se snabdevanje gasom normalizovalo, 40 odsto potrošača u Srbiji odustati od grejanja na struju. Osloniće se na kakvo-takvo daljinsko grejanje, jer za dogrevanje ionako nemaju para. Srbija je verovatno ohrabrena činjenicom da je počelo ublažavanje sankcija Crnoj Gori i Kosovu, u nadi da će bez veće muke moći da dođu do energenata koji stižu u Podgoricu i Prištinu. Ako gas ne dođe do Srbije, onda se treba uzdati u rođake u unutrašnjosti, crnogorsko primorje i klimatske uslove. Ima i drugih rešenja - slušalac jedne beogradske radio stanice izjavio je nedavno da je, u zimu 1996-97, grejanje takođe bilo slabo, ali je zimu pobedio svakodnevnim šetnjama.
Vladimir Milovanović
