Strah od zime
Struja rasteruje Beogra�ane
Prose�na �etvoro�lana porodica mo�i �e normalno da koristi veliki i mali bojler, �poret, fri�ider i svetlo, ali �e morati da se odrekne zamrziva�a, grejanja na struju, ma�ina za ve� i sudove i ostalog "luksuza"
Stanari zgrade u kojoj je nekada
�iveo jugoslovenski predsednik Slobodan Milo�evi�, u Ulici 14. decembra, s prvim ratnim
nestankom struje po�eli su raspravu o pretvaranju svetlarnika u od�ak. Prepirka i dalje
traje, jer jedni veruju obe�anjima ministara svog biv�eg kom�ije - da �e struje i
grejanja biti, drugi su ube�eni da ih - la�u, ba� kao �to se vidi i u brojnim anketama
beogradskih televizija, gde se na ovu temu mogu �uti odgovori u rasponu od
"posmrzava�emo se" do "grejanje �e biti na nivou".
Globalno, gra�ani Srbije izgleda nemaju dilema. Vi�e od dve tre�ine stanovni�tva boji se najbli�e budu�nosti, a dominira strah od trajnog nestanka struje, koga u stopu prate bojazan zaposlenih i penzionera da �e ostati bez prihoda, te ukupnog gra�anstva da �e se rasplamsati inflacija, pokazuju rezultati najnovijeg, avgustovskog istra�ivanja javnog mnjenja, koje je sprovela agencija Partner.
�to se samih Beogra�ana ti�e, sve vi�e njih tra�i na�in da s prvim snegom napusti grad. Procene su da �e Beograd napustiti barem onoliko njegovih �itelja koliko je, s prvim NATO bombama, svojevremeno oti�lo u Budimpe�tu ili dalje - dakle oko sto hiljada ljudi. Ovih dana, svi poku�avaju da se prisete zaboravljenih ro�aka, prijatelja i poznanika u provinciji, a naro�ito su na crnogorskom primorju vo�eni mi�lju da �e se tamo lak�e ogrejati, jer se, u unutra�njosti drva i ugalj ionako koriste �e��e nego u Beogradu gde postoje �itava naselja (Novi Beograd, novi delovi Zemuna, gro vi�espratnica na Ko�utnjaku, Banovom Brdu, Vidikovcu, Vo�dovcu...) izgra�ena bez od�aka. U centru Beograda, gde ih ima, nisu �i��eni godinama, a neke je i nemogu�e restaurirati. Na odlazak iz Beograda mo�e da ra�una ogroman broj ljudi jer ne rade, a o�ekuju da �e, zbog lo�eg grejanja, �kole prinudno produ�iti raspust, ako ve� ne budu u nekom generalnom �trajku.
Ho�e li zimus biti struje, pitanje je oko koga se, izgleda, okre�e �ivot prose�nog Srbina, a na koje nadle�ni do sada nisu dali suvisli odgovor. Elektroprivreda Srbije je, po zavr�etku NATO bombardovanja, izdala nekoliko saop�tenja u kojima je upozorila gra�anstvo da struje za grejanje ne�e biti. EPS se uti�ao, �to je i razumljivo, budu�i da Vlada Srbije svakog dana treba da po�ne penzionerima da deli bonove, umesto penzija za maj, jun i jul, kojima najstariji gra�ani Srbije, ujedno najurednije plati�e, mogu da izmire obaveze za struju. Prema prognozama biv�eg guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovi�a bonova �e biti i za jo� neke kategorije stanovni�tva kojima dr�ava duguje pare (zaposleni u prosveti, zdravstvu, vojsci). �ta �e EPS kasnije mo�i da uradi s tim bonovima nije poznato niti se rukovodstvo kompanije raspituje, valjda iz o�aja �to su izveli ra�unicu da je dr�ava, obe�av�i bonove, prakti�no prodala jednu elektranu iz sistema EPS-a.
Termoelektrane na Kosovu nisu prodate, ali ih je KFOR, svojevoljno, isklju�io iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema, tako da Srbija ne mo�e da ra�una na njih. EPS je demantovao saop�tenja KFOR-a u kojima je tvr�eno da termoelektrane na Kosovu rade bez problema. Prema izvorima u ovoj kompaniji, Elektroprivreda svakodnevno Kosovu isporu�uje pet do �est miliona kilovat �asova struje, a to �to je Pri�tina �esto u marku obja�njava se �injenicom da je NATO uni�tio ve�i deo mre�e. Snaga dve kosovske termoelektrane iznosi 1200 megavata, za nijansu manje od snage elektrane "Nikola Tesla B" i "�erdapa 1", a Srbija na njihovu proizvodnju, po svemu sude�i, ne treba da ra�una. I bez toga, stru�njaci za energetiku su izra�unali da je, u zimskim mesecima, Srbija dnevno tro�ila oko 150 miliona kilovatsati, a da kapaciteti u ovom momentu ne dozvoljavaju proizvodnju iznad 120 miliona kwh.
Prevedeno na jezik doma�instva, prose�na �etvoro�lana porodica mo�i �e normalno da koristi veliki i mali bojler, �poret, fri�ider i svetlo, ali �e morati da se odrekne zamrziva�a, grejanja na struju, ma�ina za ve� i sudove i ostalog "luksuza". U suprotnom, preti svakodnevno "ispadanje" sistema, a svaki njegov kvar i "podizanje" dodatno uni�tavaju mre�u.
Prema izvorima "Vremena" u EPS-u, ova kompanija za sada nema program planskih isklju�enja struje, ali u vrhu preduze�a postoji dogovor da se, pred po�etak grejne sezone, kako ka�e na� sagovornik, "gra�anima saop�ti istina, odnosno �ta mogu da o�ekuju". Takozvani sarajevski scenario, o kome se u Beogradu dosta pri�a, a koji podrazumeva da se svaki kilovat potro�ene struje, iznad limitirane potro�nje, napla�uje po trostruko ili vi�estruko vi�im cenama, ne dolazi u obzir. To, u na�em slu�aju, jednostavno nije mogu�e, jer struje nema, preciznije - ne�e je biti.
Kvalitet grejne sezone zavisi�e od toga ho�e li u Srbiju u�i ne�to gasa iz Rusije. Detalji razgovora srpskog premijera Mirka Marjanovi�a i prvog �oveka Progresgas Trejdinga, kompanije koja ima monopol na uvoz ruskog gasa, s predstavnicima moskovskog Gazrpoma, nisu poznati, osim �to se zna da je Rusija spremna na reprogram srpskog duga za ve� isporu�eni gas, kao i na nove isporuke. Da li je na to spremna i Ma�arska, koja je do sada uspe�no zabranjivala dotok gasa u Srbiju? Lai�ki re�eno, Srbija ra�una na ucenu. Ukoliko Ma�ari ne dozvole da preko njihove teritorije gas do�e do Srbije, mi ne�emo dozvoliti da preko na�e teritorije prolaze isporuke za Bosnu i Hercegovinu.
Stru�njaci za energetiku ra�unaju da �e, ako bi se snabdevanje gasom normalizovalo, 40 odsto potro�a�a u Srbiji odustati od grejanja na struju. Osloni�e se na kakvo-takvo daljinsko grejanje, jer za dogrevanje ionako nemaju para. Srbija je verovatno ohrabrena �injenicom da je po�elo ubla�avanje sankcija Crnoj Gori i Kosovu, u nadi da �e bez ve�e muke mo�i da do�u do energenata koji sti�u u Podgoricu i Pri�tinu. Ako gas ne do�e do Srbije, onda se treba uzdati u ro�ake u unutra�njosti, crnogorsko primorje i klimatske uslove. Ima i drugih re�enja - slu�alac jedne beogradske radio stanice izjavio je nedavno da je, u zimu 1996-97, grejanje tako�e bilo slabo, ali je zimu pobedio svakodnevnim �etnjama.
Vladimir Milovanovi�
