Novo u bibliotekama

Skladi�ta za (ne)�itaoce

Po kom kriterijumu Ministarstvo kulture nabavlja, izme�u ostalih, sabrana dela Mire Markovi�

Niste uspeli da prona�ete nove knjige Mire Markovi� u Biblioteci grada Beograda? Nema nijedne knjige �eljka Simi�a osim starog, ve� zaboravljenog izdanja Kulture i politike?

Pomalo zbunjeni kre�ete put biblioteke "�or�e Jovanovi�", koja se nalazi dva ugla dalje, otvarate vrata i sa strepnjom prilazite autorskom katalogu. Ni�ta.

Tu�ni, ali ve� pomalo gnevni prise�ate se palilulske biblioteke "Milutin Boji�", ali se i tu ponavlja ista scena, ra�aju�i povrh svega neprijatnu klicu sumnje u vlastitu obave�tenost, mada pouzdano znate da knjige koje tra�ite postoje, prikazali su ih na televiziji vi�e puta, �ak ste ih svojim o�ima videli na pro�logodi�njem Sajmu knjiga. Niste se ba� probili u blizinu autora jer je taj poku�aj osuje�en kordonom policije, ali je mo�da i to bila dobra prilika da se �itateljstvo podseti da izme�u autora i �itaoca postoji jasna distanca.

Ova stra�na nepravda koju do�ivljava slu�ajni �italac, proizvod subjektivnih slabosti i objektivnih okolnosti, bi�e ispravljena pregala�kim zalaganjem Ministarstva za kulturu Republike Srbije. Malopre spomenuti gospodin, ovaj put u ulozi ministra kulture, sklopio je nedavno ugovor sa izdava�kom ku�om "Verzalpres" o otkupu sedamdesetak naslova za biblioteke me�u kojima su se, sasvim slu�ajno, na�li njegovo delce Sudari i dodiri ali i sabrana dela Mire Markovi�. Polovina ukupno objavljenih naslova "Verzalpresa" bi�e otkupljivana u tira�u od najmanje sto primeraka po knjizi sve dok njihov broj ne dosegne planiranih dvadeset dve hiljade knjiga koje �e usre�iti �lanove sto devedeset tri biblioteke.

Tako je neo�ekivano obznanjen po�etak akcije "Svakoj biblioteci u Srbiji po sto knjiga", o kojoj su izdava�i obave�teni tek naknadno iz dnevne �tampe.

Na spisku "Verzalpresa" su i nezaobilazni autori poput Homera, Andri�a, Mana, Getea, Markesa, Kamija, Hemingveja i drugih koje bi trebalo da ima svaka biblioteka u ovoj, ne odve� knjizi naklonjenoj zemlji, kao �to ih verovatno i ima. Nema ba� svaka sabrana dela Mire Markovi� i eseje �eljka Simi�a, ali je sve ostalo gotovo sigurno na broju.

Zapravo, i nije ba� sve tako jednostavno, jer je veliki broj bilioteka u Srbiji jo� krajem pro�le godine dobio paket knjiga koje je naru�ilo Ministarstvo kulture. Radost biliotekara, koji su te godine primili svega stotinak novih knjiga omogu�enih od nadle�nog ministarstva, brzo je splasnula jer su iz braonkastog poveza po�ele da izranjaju korice Odgovora, No�i i dana, Izme�u istoka i juga...

Basarine sumnje o zaveri bibliotekara koji kompromituju biblioteke, �ine�i ih delom sveta simulacija, neo�ekivano su se pretvorile u zaveru protiv bibliotekara. Zamisli o "novom svetu koji dolazi", "bogatijem, pravednijem, univerzalnijem" lako su uklopile - �im je ruka bibliotekara po inerciji stavila knjige na police, umesto da ih odlo�i tamo gde im je mesto - u duhovni horizont misli Mao Ce Tunga (u "savremenom svetu svaka kultura, dakle i knji�evnost i umetnost... slede odre�enu politi�ku liniju"; Govori na Savetovanju o knji�evnosti i umetnosti u Jenanu, Izabrana dela, III tom), izabranih �lanaka Nikolaja Ivanovi�a Buharina (koji je jednom otputovao �ak do Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava da se bavi agitacijom za bolj�ev�ko stanovi�te o pitanju mira i rata, ali se tu upustio u sva�u sa Trockim pa je �itava misija propala; nisu mogli da se saglase oko efikasnosti privredne politike zasnovane na samom teroru, jer je Lav Davidovi� Bron�tejn predlagao da se rekvizicija �ita zameni porezom u naturi, �to je za najistaknutijeg predstavnika privredne politike zasnovane na prinudi i rekviziciji bilo apsolutno neprihvatljivo) i nagva�danjima Voro�ilova, Tugan-Baranovskog, Kaganovi�a i Eugeniu�a B. Pa�ukanisa o zao�travanju dru�tvenih tenzija zbog sve ubedljivijih pobeda komunizma.

Tako se na policama ra�aju mutanti vavilonske biblioteke. Zdepaste ruke ovog doba ostavile su jasne tragove svojih kriterijuma, jer su izme�u vi�e desetina izdava�a u Srbiji izabrali "Verzalpres".

Ako pozovete nekog izdava�a za koga vam se u�ini da poslednjih godina objavljuje knjige koje su na ovaj na�in prekora�ile magi�ni prag knji�nica, dobi�ete nedvosmisleno jasan odgovor da otkupa gotovo nije ni bilo. Zapravo, ve�ina je poslednjih godina samo jednom imala priliku da iskusi to zadovoljstvo. "Stubovima kulture" su poslednji put knjige otkupljene u septembru 1997. godine, "Cliu" jednom, jedno izdanje, "Paidei" jednom, jedno izdanje... Valjda zato �to su neo�ekivano po�eli da �tampaju bezvredne naslove i bezna�ajne autore, kao �to su Tamaro, Trevor, Okri ili Houp u "Cliu", Sabrana dela Du�ana Kova�evi�a i dela Albaharija i Petkovi�a u "Stubovima", Pesou, Tabukija ili Mekjuena u "Paidei".

"Biblioteke su zbog Ministarstva kulture postale neka vrste deponija i skladi�ta za ono �to se otkupljuje a ne �ita", re�i �e Zoran Hamovi�, glavni urednik "Clia". "Politi�ko-ekomski monopol koji na tr�i�tu ima 'Verzalpres' govori da su oni produ�ena ruka ne�eg drugog. To zna�i da imaju neku vrstu kodifikovanog politi�kog ili ekonomskog interesa koji nije sadr�an u njihovoj izvornoj delatnosti - objavljivanju knjiga, �to Ministarstvo kulture ne bi smelo da podr�i", ka�e Hamovi�.

Ono ipak to podr�ava, jer vi�e ne postoje knji�evni kriterijumi po kojima se odlu�uje o otkupu novih naslova. Kada se, u nekoj vremenskoj perspektivi, pobrkane stvari budu vra�ale na svoje pravo mesto, taj gest �e se pokazati ogoljen, onakav kakav jeste - kao jo� jedan od neuspelih poku�aja da se smisao zameni prazninom.