33. Bitef

U znaku Nagrade

Na otvaranju se dogodilo sve što treba: bilo je svečano, uzbudljivo, festivalska publika je napravila gužvu, na sve strane se osećala izveštačena radost zbog ponovnih susreta, poziralo se lokalnim fotografima i mnogobrojnim televizijskim ekipama, a izvedena je i predstava

Sudeći po svečanoj atmosferi na otvaranju i neskrivenom zadovoljstvu organizatora koji su, posle višegodišnjih napora, napokon uspeli da tom prilikom okupe predstavnike svih nivoa ovdašnje vlasti - od lokalnih, preko republičkih, do saveznih - po glamuru renoviranog zemunskog Narodnog pozorišta, odnedavno zdanja Opere "Madlenijanum", ispred kojeg su se začule legendarne fanfare što obznanjuju početak Festivala i gde je izvedena prva festivalska predstava, početak ovogodišnjeg Bitefa je bio uspešan. Jer, na otvaranju se dogodilo sve što treba: bilo je svečano, uzbudljivo, festivalska publika je napravila gužvu, na sve strane se osećala izveštačena radost zbog ponovnih susreta, poziralo se lokalnim fotografima i mnogobrojnim televizijskim ekipama, a izvedena je i predstava. Ta čast je pripala trupi Combina Dance Company iz Izraela, koja je odigrala balet pod naslovom Krita't Shima i afirmisala potrebu svog autora, koreografa Amira Kolbena, da preispita odnose između tradicionalnog i modernog u savremenoj jevrejskoj, posebno izraelskoj kulturi, ali i potvrdila činjenicu da ogromna većina ovdašnje publike ne poseduje elementarne informacije o jevrejskoj tradiciji, pa i religiji, e da bi na adekvatan način pratila ovu vrstu pozorišta.

PRIZNANJE EVROPSKE UNIJE: Čini se, međutim, da je od svega ipak bila značajnija nagrada, dodeljena pre zvaničnog otvaranja 33. Bitefa, važna zato što presudno definiše karakter Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, precizno ga pozicionirajući u društvenom i političkom kontekstu. Nagradu o kojoj je reč - Premio Europa Per Il teatro - dodeljuje Evropska pozorišna unija i ona bi, kao što je to manje ili više slučaj sa svim priznanjima, mogla biti protumačena i kao nedvosmislena poruka. Po mnogo čemu nalik onoj da su Crna Gora i Kosovo izuzeti od sankcija koje se i ubuduće imaju primenjivati prema ostatku SR Jugoslavije, i ova je namenjena prvenstveno nama, ali i ponekom u svetu. Namera Evropske pozorišne unije bila je da izrazi podršku našem festivalu, da poruči svima (odavde) koji ga dovode u pitanje da je Bitef bio i ostao relevantna adresa, no i da skrene pažnju sveta da u ovoj zemlji ima onih koje ima smisla nagrađivati i s kojima se mora računati. Podrazumeva se da je imena takvih uzaludno tražiti na listama za Hag, ili spiskovima nepoželjnih u zemljama Evropske unije. Takođe je jasno da su to umetnici i pozorištnici koji umeju da komuniciraju sa svetom. Pa ipak, taj aspekt nagrade dodeljene Bitefu više je zbunio neke ovdašnje "stručnjake" no što je ova vest iznenadila organizatore Festivala.

Nevolja s nagradom je u tome što je ona prilično deklarativna, kao što je to slučaj i s podrškom Zapada demokratskim procesima u Srbiji. Bitefu je, ne umanjujući značaj ovog priznanja a još manje sponzorske pomoći, potrebno znatno više. Ako ništa drugo, sredstva koja bi obezbedila dolazak predstava koje bi iskustvo, znanje i uvid Jovana Ćirilova svakako doveli ovamo, ali su smetnju predstavljale okolnosti finansijske prirode. Njihovo prisustvo bi, uz dolazak Euđenija Barbe, čiji će Odin teatar na 33. Bitefu izvesti čak dve predstave i dve prezentacije, razvejalo mnoge zlurade komentare, učvrstivši pozicije ovog festivala i njegovih tvoraca pred najezdom ovdašnjih nezajažljivih kritizera i otmičara.

UPRKOS SVEMU: Upravo je tu istinu (o tome šta je uistinu potrebno Bitefu) razumeo Tomas Ostermajer (Thomas Ostermeier), nemački reditelj mlađe generacije i dobitnik jednog od priznanja Evropske pozorišne unije - nagrade "Nova pozorišna realnost", na čiju će izričitu želju, a po pozivu selektora Bitefa Jovana Ćirilova, naknadno u repertoar beogradskog festivala biti uvrštena predstava Discopigs. Ostermajer, koji uskoro treba da se nađe na čelu teatra Schaubuhne Petera Štajna i svakako je jedan od najtraženijih evropskih pozorišnih stvaralaca danas, ovu predstavu je režirao u Baracka Deutsche Theater u Berlinu.

Pomenuti Barba, zajedno s nedavno preminulim Grotovskim sveštenik tzv. siromašnog pozorišta, dolazi na Bitef po šesti put i tako dospeva u red stvaralaca koje je ovaj festival ne samo svojevremeno promovisao i podržao, već i dosledno pratio tokom svih faza i umetničkih mena. Za one koji ne jure za ekskluzivitetom po svaku cenu a znaju šta je pozorište i poznaju njegov ovovekovni razvoj, svaki susret s Odin teatrom - trupom koja u miru malenoga danskog gradića Hostebroa strpljivo pravi svoje predstave - u najmanju ruku je dragocena informacija s izvora, ako ne i provokacija. Sa istočnih strana dolaze Bugari - Naroden teater "Ivan Vazov" s predstavom Maksima Gorkog Na dnu u postavci Aleksandra Marfova, te Rusi - Teatar junovo zritelja iz Moskve i Oluja Nikolaja Ostrovskog. Sa Zapada stižu Italijani - Teatro Nucleo iz Ferare s predstavom Kihot! Kore Herendorf (Herrendorf), a iz komšiluka Grci - Pozorišni ansambl "Diplous eros" iz Atine izvodi, u režiji Mihaila Marmarinosa, Šekspirovog Hamleta provokativnog podnaslova Zmijin ujed, a tu su i Hrvati. Prvo poratno pozorišno gostovanje izvešće dobro poznata trupa Montažstroj, koja u saradnji s Interkultom iz Stokholma igra predstavu Frigile u režiji Boruta Šeparovića.

SEĆANJE NA MIRU TRAILOVIĆ: Domaće snage predstavljaće Sonja Vukićević sa predstavom Mrak letnje noći Centra za kulturnu dekontaminaciju - Paviljon Veljković, te Plavo pozorište Nenada Čolića s predstavom To beše duša rudnik čudesan, jednim od projekata nastalih letos na novosadskom Infantu.

Najznačajniji program u okviru pratećih manifestacija ovog Bitefa jeste okrugli sto na temu Stvaralaštvo Mire Trailović, posvećen jednom od osnivača Festivala, reditelju i pozorišnom upravniku čija se desetogodišnjica smrti navršila upravo letos. Biće promovisane i dve bugarske teatarske publikacije, časopis "Et cetera" i knjiga Kulturna vertikala Miroslave Kortenske. Značajan je i podatak da će na Bitefu biti predstavljena monografija njemu posvećena. Kuriozitet je što je studiju Bitef: teatar i festival publikovana na ruskom, a autor je Nataša Vagapova, teatrolog iz Rusije, koja je pratila bezmalo sva njegova dosadašnja izdanja.

Dakle, u godinama stagnacije, kada se po svoj prilici svode računi i, nadajmo se, prikuplja snaga za nove uzlete, Bitef ipak nastavlja da zrači.