Knjige: Crveni hleb \ Ameri�ka azbuka

Homo sovjetikus...

... Kod ku�e i u Americi

U skladu sa svojim izdava�kim geslom sadr�anim u samom nazivu ku�e, beogradska Geopoetika nam je ovih dana podarila izdanje koje utemeljuje novi lutala�ki (pod)�anr - lirsku kulturologiju. Ime autora, ruskog pisca i kriti�ara (koji jo� od kraja sedamdesetih �ivi u Americi), Aleksandra Genisa (r. 1953) moglo se gdegde sresti u retkim �asopisnim prevodima njegovih tekstova na srpski, ali Crveni hleb i Ameri�ka azbuka (u prevodu Draginje Ramadanski) prve su njegove knjige koje se pojavljuju na na�em tr�i�tu. Radi se, doslovno, o dve knjige u jednoj - jedna po�inje "s po�etka" a druga "s kraja" (s tim da niko ne mo�e da utvrdi �ta je �ta?!), jedna je �tampana �irilicom, druga latinicom; obe, pak, stanuju unutar istih korica.

U Crvenom hlebu Genis se bavi prehrambenim aspektom zastra�uju�e sovjetske civilizacije, najimpozantnijeg trijumfa Organizovane Gluposti u dvadesetom veku, ina�e prebogatom uvrnutim dru�tvenim projektima. Budu�i svestan da se u "malom", "marginalnom" i svakida�njem zrcali skriveni (auto)portret svakog dru�tva i svake civilizacije, Genis upravo seciranjem sadr�aja utrobe nesre�nog homo sovjetikusa �itaocu pri�a turobnu pri�u o ljudskoj zajednici koja je sve vrednosti i pojmove izvrnula naglava�ke.

Sovjetska trpeza (kako i glasi naslov jednog poglavlja) nije bila stvar ukusa, hedonisti�ke domi�ljatosti ili, pak, koli�ine novca koju je homo sovjetikus trenutno imao u bu�elaru; o, ne, ona je bila "nau�no zasnovana", na tragu �uvene �kole mi�ljenja koja u�i da pojedinac nikako ne zna �ta je dobro za njega, pa je zato bolje da osmi�ljavanje svog �ivota - pa �ak i prehrambenih rituala - prepusti Organizovanim Dru�tvenim Snagama. Genis citira ameri�kog novinara R. Kajzera: "Rusi ne mogu da ka�u �ta vole jer oni nikad ne jedu to �to ho�e, nego ono do �ega do�u. Kaprici planskog snabdevanja, li�enog tr�i�ne uzde, pretvarali su svaki sovjetski ru�ak u vid lutrije sa promenljivim pravilima." Prepu�ten na nemilost (milosti nije bilo) najidiotskijim regulama koje je jedno dru�tvo ikada smislilo - a koje su i�le do toga koliko kalorija dnevno neki zanatlija ili slu�benik treba da utro�i (npr. u�itelj 2600, ali kroja� celih 3000...) - gra�anin tu�ne Prve Zemlje Socijalizma provodio je �ivot u epohalnoj neima�tini i jo� impresivnijem sivilu, ne �ak toliko gladan koliko li�en mogu�nosti da njegova ishrana - kao ni bilo �ta drugo, uostalom - bude bilo �ta drugo osim mehani�kog trpanja razrezanog mu "sledovanja" u burag. A �ta �e ovog dana, nedelje ili meseca biti sadr�aj "sledovanja" - kiselo zelje, rotkvica, salama nepoznatog porekla ili Ne�to �to Li�i Na Morske Ra�i�e - odlu�i�e Partija. "Sledovanje je" - pi�e Genis - "osnovni elemenat, atom socijalisti�kog sistema. Bez sledovanja sovjetska vlast ne bi bila mogu�a jer ne bi bilo potrebe za njom." Ba� kao �to proklamuje �uveno geslo komunisti�ke utopije "svako prema mogu�nostima, svakome prema potrebama". S tim da, naravno, ne mo�e nedostojni gra�anin da anarhoindividualisti�ki odre�uje kakve i kolike su mu potrebe: za to postoji Progresivna Nauka, u tesnoj dijalekti�ko-materijalisti�koj sprezi s Politbiroom. Iza cele razgranate retorike jednog kolektivnog ludila, iza svih �argon-izraza nerazumljivih bilo kome ko nije insider "sovjetske civilizacije", iza svih nadriideolo�kih racionalizacija koje neslobodu, glad i �emer prikazuju kao samo Istorijsko Spasenje krije se samo - beda. U�asavaju�a nesposobnost jednog izopa�enog dru�tveno-ekonomskog sistema da zadovolji makar i elementarne, "animalne" potrebe svog maleroznog stanovni�tva, a kamoli da obezbedi uslove u kojima "radost �ivljenja" ne�e biti tek obesmi�ljena fraza iz starovremskog �lagera, nigde se ne vidi tako jasno kao u mr�avom jelovniku sovjet�ika, tom ne-ba�-miomirisnom dokazu najdubljeg pada jedne zemlje u kojoj su milioni ljudi doslovno skapali od gladi usred plodne ravnice.

Aleksandar Genis posti�e sna�an efekat kod �itaoca opisivanjem, nabrajanjem, navo�enjem podataka i analiziranjem; on vam ne�e gotovo ni�ta eksplicitno re�i o "u�asima totalitarizma" ili tako ne�emu: sve �to treba da se vidi �italac �e (u)videti sam. Jezgrovito i jezovito, Genis na svega nekoliko desetina stranica svodi mra�ni bilans sedmodecenijske "�emerne �etve" koja je gotovo izop�tila jednu veliku zemlju iz mati�ne civilizacije.

"Ameri�ka azbuka" je u formu re�nika iliti pojmovnika zavijen poku�aj jednog imigranta da razume, opi�e i (samim tim?) usvoji "ameri�ku civilizaciju", po mnogo �emu fundamentalno druga�iju ne samo od uvrnute sovjetske nego i od najstandardnije evropske civilizacije. Pisac u osnovi sledi metod iz istra�ivanja "sovjetske civilizacije": prou�ava jedno dru�tvo kroz svakodnevicu. Tako su i pojmovi njegovog re�nika (recimo: Aerodrom, Autoput, Banka, Bar, Gara�a, Metro, Motel, Ofis, Preno�i�te, Supermarket, Taksi, Toalet...) izabrani kao nekakav namerno napravljeni katalog op�tih mesta, upravo zato da bi pisac "dekonstruisao" uvre�eno mi�ljenje neamerikanaca o "su�tini" i zna�enju njihove ameri�kosti, kad god takvoj "dekonstrukciji" ima mesta. A obi�no ga ima. Lutaju�i Konglomeratom USA bez predrasuda, uvi�aju�i velike, imanentne prednosti jedne zemlje koja je imala privilegiju da je mogla da se konstitui�e ex nihilo, izbegavaju�i sve istorijske gre�ke i zamke stare Evrope, Genis ne krije svoju kriti�ku zadivljenost americanom, ali tako�e lucidno istra�uje i taj potmuli, ispod povr�ine vri�te�i u�as praznine na kojem je Novi Svet sagra�en. Ili se tako bar �ini do�ljaku iz Starog Sveta, pa jo� iz zemlje Dostojevskog... Nemojte se pla�iti, Aleksandar Genis ne pati od tipi�nih bolesti "ruskog pisma", i ne hita da nam poka�e da je s Ve�no��u na "ti"; umesto toga, opredeljuje se za strategiju lirskog putopisca koji krhotine svojih utisaka i misli poku�ava da sastavi i sistematizuje kroz "strogu" re�ni�ku formu. To ovda�njeg �itaoca nu�no podse�a na Ameri�ki fikcionar Dubravke Ugre�i�, a uspostavljanju ove ne samo povr�inske intertekstualne veze ide na ruku i �injenica da je Genisova knjiga izvorno objavljena 1994, nedugo nakon Fikcionara. Genis se, pak, na jednom mestu poziva na Bodrijarovu Ameriku, verovatno "najbeletristi�kije" i najnarativnije delo znamenitog Francuza; ako ni�ta drugo, ove tri knjige povezuje pronicljivi i, koliko je to mogu�e, od suvi�nog "prtljaga" rastere�eni outsiderski pogled na prekobarsku civilizaciju.

Malo koje dosada�nje izdanje Geopoetike je toliko dubinski, a opet nimalo doktrinarno "geopoeti�ko" kao ovo podsticajno jednoknji�no dvoknji�je ruskog emigranta; od famozne geopolitike svi smo ionako odavno umorni, i jedva �ivi. A mnogi, bogami, ni toliko.