Ratovi zvezda, prva epizoda
Fantomska praznina
Lukasov najnoviji film do sada je zaradio vi�e od 400 miliona dolara. Treba li i vi na tu "gomilicu" da prilo�ite koji dinar?
Te�ko da je u istoriji
filma bilo premijere koja se o�ekivala sa vi�e uzbu�enja od �etvrtog nastavka
Lukasovog serijala Ratovi zvezda. Oni koji su uspeli da se do�epaju ulaznica za
prvu projekciju po�eli su da aplaudiraju �im su svetla u sali po�ela da se gase, pre
nego �to se film uop�te i zavrteo. Pljeskom je ispra�en �ak i logotip distributera,
iako Mardokov 20th Century Fox, kao ni �itavu njegovu medijsku imperiju, ne prati
naro�ita popularnost. A kada su ekranom po�eli da se valjaju trapezasti paragrafi
poznatog uvodnog teksta (Pre mnogo vremena, u jednoj dalekoj galaksiji...), uz
prepoznatljivu pleh-muziku D�ona Vilijemsa, raspolo�enje je bilo ve� sasvim sumanuto.
Iako se tokom projekcije po�etna euforija lagano sti�avala da bi na kraju, posle
duga�kih 136 minuta, aplauza bilo mnogo manje nego na po�etku, ve�ina strasnih
poklonika bila je zadovoljna. I��ekivanje dugo �esnaest godina okon�ano je 19. marta
1999.
U pretpremijernu promociju filma Lukas je ulo�io "samo" 15 miliona dolara. Iako je ova suma dvostruko manja od marketin�kih tro�kova Kameronovog Titanika, ve�a promotivna ulaganja nisu bila neophodna po�to su zaintrigirani mediji ve� stvorili atmosferu napetog i��ekivanja. I pored histerije koja je pratila premijeru, nisu se ispunila sveprisutna o�ekivanja da �e Star Wars, Episode I - The Phantom Menace postati najve�i blockbuster u istoriji filma. Lukas je, dodu�e, imao eksplozivan start: tokom prvih pet dana prikazivanja Fantomska napast je inkasirala rekordnih 102 miliona dolara, �ime su skoro potpuno pokriveni tro�kovi snimanja (115 miliona, sve iz Lukasovog d�epa). Film, me�utim, nije uspeo da obori vikend-rekord koji dr�i Spilbergov Jurassic Park sa 72 miliona dolara, niti su se obistinila potajna o�ekivanja distributera da �e Napast potopiti �ak i Titanik (Kameronov film ostaje neprikosnoven, sa 600 miliona dolara zara�enih u SAD i 1800 miliona u inostranstvu). Naravno, treba sa�ekati da Lukas saop�ti i prihode od prodaje autorskih prava na filmske likove koji su se na�li na �a�ama, ga�ama, kutijama cerealija i igra�kama. Tom �erak, direktor distribucije koja od filma o�ekuje �ist �ar od oko 100 miliona dolara, demantuje glasine da su po�etni rezultati lo�i: "Lud je onaj ko misli da smo nezadovoljni. Nije nam bila �elja da se tu�emo za rekorde. Hteli smo da u bioskop prvo dovedemo zaljubljenike, a onda i �itave porodice. Upravo to se sada i de�ava."
Lukas je, ina�e, u velikoj zavadi sa vlasnicima nekoliko najve�ih ameri�kih bioskopskih lanaca. Neki od njih odbili su da prikazuju Fantomsku napast, svesno se odri�u�i ogromnog profita, zato �to Lukas odbija da pla�a uobi�ajenu "pikslu", tj. minimalni ekstra-procenat koji vlasnici bioskopa dobijaju u zavisnosti od prihoda ostvarenog na blagajni. Ni holivudska filmska industrija ne krije da ne voli Lukasov na�in rada. Blokbasteri poput Titanika ili Jurassic Parka zaradili su na stotine miliona dolara od kojih se dobar deo vratio nazad u studio i slio u bud�et za nove filmove. Lukas, me�utim, sve zara�ene pare nosi u banku i stavlja na svoj ra�un.
Neo�ekivano veliki broj negativnih kritika publikovanih u �tampi verovatno �e izbaciti koju stotinu miliona dolara iz Lukasovog bu�elara. "Razo�aranje!", brutalno iskreno pi�e u Njusviku, "...i to veliko." Dok Varajeti opisuje film kao "�e�erlemu za o�i, bez sastojaka koji hrane srce i du�u", novinar Njujorkera tvrdi da je film "klina�ki, ignorantski, prepun trulog cinizma". Umereno pohvalni glasovi, poput onih iz Njujork tajmsa ("�ta smo o�ekivali, to smo i dobili!") ili San Francisko kronikla ("ima tu �tofa, vredi pogledati"), �uju se mnogo re�e. Reklo bi se da su Lukasu, uprkos svemu, najprivr�eniji stari poklonici koji ne haju mnogo za oficijelnu kritiku: "Hej, ljudi, pa ovo su Ratovi zvezda, zabavite se malo. �ta o�ekujete za samo devet dolara?" U takvoj situaciji, Lukas je prinu�en da vrlo predusretljivo daje intervuje, gostuje na televiziji, pi�e za novine i obja�njava svoj film, �to mu ina�e nije obi�aj. To verovatno ne�e imati mnogo efekta na pro�u Fantomske napasti, ali �e pomo�i da se spasu �ast serijala i budu�nost slede�e dve epizode �ija je premijera predvi�ena za 2002. i 2005. godinu.
Originalnu trilogiju Ratova zvezda (Nova nada, Imperija uzvra�a udarac i Povratak d�edaja) D�ord� Lukas je snimio u razmaku od 1977. do 1983. Neprestano kubure�i s novcem potrebnim za finansiranje dotad nevi�enih specijalnih efekata, Lukas je insistirao i na dobroj pri�i, fino iznijansiranim i majstorski isprepletanim odnosima glavnih junaka: mladog d�edaj-viteza Luka Skajvokera, kapriciozne princeze Leje, samo�ivog kapetana Soloa i opakog Darta Vejdera. Vizuelno bogata i izglancana, od kritike hvaljena, po�tovana od publike svih uzrasta, Lukasova svemirska opera danas va�i za kultno delo savremene pop-kulture kome se jo� uvek klanja armija oma�ijanih ljubitelja ove fantasti�ne sapunice.
U me�uvremenu, i filmska tehnika je napredovala ogromnim koracima. Ono �to se nekad snimalo kori��enjem gigantskih modela od �arene plastike danas se rutinski simulira kompjuterskim softverom koji mo�e da koristi svaki likovno obdareni klinac. �ele�i da u kreiranju virtuelnih svetova ode korak dalje i dovr�i sve ono �to zbog pomanjkanja para ili adekvatne tehnike svojevremeno nije mogao, sada ve� prebogati Lukas osniva firmu Industrial Light & Magic, vrhunski studio za filmske specijalne efekte. Pripremaju�i se za snimanje kompletno nove epizode, Lukas je svoju te�ku kompjutersku artiljeriju isprobao redizajniraju�i originalnu sagu. Intervencija se, u najve�oj meri, svela na ubacivanje rasko�nih digitalnih pejza�a i pozadina kako bi �ivi likovi dobili verodostojniju podlogu i puniju atmosferu. Iako su razliku izme�u prvobitnog i retu�iranog izdanja mogli da primete samo istinski poznavaoci, ve�ini je bilo jasno u kom pravcu idu Lukasova razmi�ljanja.
U nemogu�nosti da okupi staru gluma�ku ekipu (Mark Hemil, Keri Fi�er, Harison Ford i Alek Ginis), Lukas se odlu�io da, umesto nastavka trilogije, napravi njen "predgovor". Fantomska napast je, zapravo, istinski po�etak serijala u kome tri stare epizode predstavljaju �etvrti, peti i �esti deo. Pri�a je zdravo zakukuljena, kao da se ovoga puta deci nije previ�e povla�ivalo. Naime, tro�na Galakti�ka republika sukobila se sa nadiru�om Trgova�kom federacijom oko planete Nabu, a sve oko nekakavih carinskih taksi (prizna�ete da je povod za pri�u pomalo banalan u pore�enju sa kosmi�kim sudarima dobra i zla u ranijim epizodama). U pomo� ne�noj kraljici Amidali (Natali Portman), koja o�ajni�ki poku�ava da odbrani svoj svet od prete�eg napada "snaga haosa i bezumlja", priska�u dva d�edaj-viteza, u�itelj Kvi-Gon D�in (Lajam Nison) i njegov �egrt Obi-Van Kenobi (Ivan Mek Gregor). Oni �e kraljicu povesti u galakti�ki senat s namerom da obaveste raspadaju�u Republiku o predstoje�em sukobu. Ovoj maloj dru�ini vremenom �e se pridru�iti i D�ar-D�ar Binks, digitalno stvorenje iz Lukasove ma�te nalik na �arenog konja sa klempavim u�ima i iskola�enim o�ima, i Anakin Skajvoker (D�ejk Lojd), desetogodi�nji klinja, predodre�en za viteza, koga �emo u jednoj od narednih epizoda prepoznati kao Darta Vejdera.
Iako se za pri�u ne
mo�e re�i da je preterano o�troumna, Fantomska napast je, uz The Matrix
bra�e Vahovski, nesumnjivi kandidat za Oskara u domenu specijalnih efekata (preko
devedeset odsto scena naknadno je propu�teno kroz kompjuter radi docrtavanja). U filmu
�ete videti imaginarne gradove pod kupolama u dubokoj vodi, �ardake ni na nebu ni na
zemlji napravljene sa toliko filigranskih detalja da vam ni dva gledanja ne�e biti
dovoljna da ih sve prou�ite; osta�ete bez daha posmatraju�i sudare ogromnih armija bez
ijednog �ivog filmskog lika, kao da �itate Tolkinovog Gospodara prstenova;
u�iva�ete u standardno dobro re�iranim obra�unima dobrih i lo�ih vitezova; vide�ete
pravu mena�eriju stvorenja svih boja, oblika i veli�ina (�ak i Spilbergovog E.T.-a),
jedan raspojasani svemirski Vavilon u kome su ljudi samo jedna od biolo�ki dozvoljenih
formi. I to je manje-vi�e sve.
Dok je lepu�kasta Natali Portman, obu�ena �as kao gej�a a �as kao kraljica Elizabeta, sasvim solidno odglumila svoju ulogu (gledali ste je pre osam godina kao devoj�icu sa fikusom u Besonovom Profesionalcu), Lajam Nison je delovao neubedljivo, naro�ito u scenama sa imaginarnim partnerima. Nije lako gledati u beli zid, ba� tamo gde �e Lukas posle docrtati D�ar-D�ar Binksa i verodostojno re�i: "Strpljenja, moj plavi prijatelju!" A pomenuti "plavi prijatelj" je pri�a za sebe: dosadan kao va�ka, govori skoro nerazumljivim engleskim slengom, toliko melje, frflja ili zanoveta da prosto �eznete da ga svojeru�no zadavite. Naro�ito nezahvalno par�e scenarija palo je u tanjir Ivanu Mek Gregoru (Trejnspotting), koji ve�i deo filma nervozno cupka iza svog u�itelja kao da ho�e da ka�e "raspali ga, �ale", da bi se tek na kraju do�epao pristojnog mesta u pri�i. Ipak, najve�e razo�aranje je mladi D�ejk Lojd, koji od silne treme ne ume ni da se pona�a onako kako se to o�ekuje od deteta njegovih godina, a kamoli da odglumi kompleksan Anakinov lik.
Napu�taju�i mnoge simbole prve tri epizode, opsesivno zamenjuju�i �ive junake kompjuterskim surogatima, Lukas je ispoljio i odre�enu vrstu kreativne nemo�i i nema�tovitosti. Re�iser se, recimo, grdno prevario kada je poverovao da �e lako napraviti novog Darta Vejdera, jednog od naj�ivopisnijih filmskih junaka svih vremena. Umesto smrtonosnog princa u crnoj ode�di, s onim zastra�uju�im loncem na glavi, �ije bolesno �i�tanje iz plu�a uteruje strahopo�tovanje, dobili smo Darta Mola (glumi ga Rej Park, kung-fu majstor). Ovaj prili�no �ivahan momak, i pored svoje crveno-crne �minke i �avolskih ro��i�a na glavi, ne izaziva vi�e straha od, na primer, D�in Simonsa, basad�ije grupe Kiss (naprotiv!). Dok Darta Vejdera pamtimo kao momka koji je umeo da misli, komunicira, ose�a i ubija, nesre�ni Dart Mol je od Lukasa dobio svega jednu re�enicu scenarija da bi ga na kraju zauvek slistila dva pomenuta d�edaja. Ni ostale supstitucije ne izgledaju mnogo uverljivije: umesto robusnih vojnika Imperije odevenih u beli pleh, dobili smo buljuke animiranih, �a�kali�astih robota koji se raspadaju na prvi dodir. Tupoglavi D�ar-D�ar Binks tako�e je �alosna zamena za vukodlakog �ubaku.
Vra�anje pri�e u pro�lost drasti�no je smanjilo njenu zanimljivost i neizvesnost. Ne treba imati tre�e oko da bi se zaklju�ilo ko �e tu da pretekne a ko je vi�en da strada. Vizuelno najdinami�nije i najhvaljenije mesto u filmu, dvanaestominutna trka mlaznih kolica (futuristi�ka kopija nadmetanja dvokolica iz Ben Hura) u kojoj slaba�ni Anakin juna�ki pre�ivljava sva saplitanja konkurencije, ima �upalj, lako predvidljiv kraj. Anakin tek treba da postane mra�ni Dart Vejder, zar ne? A po�to smo Obi-Van Kenobija ve� videli u �etvrtoj epizodi, malo je deplasirano strahovati za njegovu sudbinu tokom odsudnog obra�una sa Dartom Molom. Naravno, ni ovoga puta nema pobede bez kori��enja sile, Lukasove "kosmi�ke karme". Ovaj sveprisutni medijum koji multiplicira mentalnu i fizi�ku snagu izabranih, ovoga puta je do kraja banalizovan svo�enjem na trivijalnu biohemiju. Ispada da, ako u krvi imate odre�eni procenat medihlorina, mo�ete da vidite u mraku, ru�ite zakone gravitacije ili bez napora vadite svoj auto iz blata kao �to to radi Joda sa svemirskim brodom. A taj medihlorin �ete na�i, pretpostavljam, u svakoj boljoj (galakti�koj) apoteci.
Kad sve saberete i oduzmete, ostaje pitanje za kraj - gledati ili ne? Te�ko je re�i. Ako se razumete u kompjutere i dobro znate �ta oni mogu, vi�e �ete u�ivati u dizajnu video-igara poput Quake ili Riven nego u Fantomskoj napasti. Ako na specijalnim efektima insistirate koliko i na dobroj pri�i o kojoj �ete razmi�ljati i sutradan, obavezno pogledajte ve� pomenuti The Matrix. U svakom drugom slu�aju, vredi oti�i u boskop ili do video-kuba. Pod uslovom da sila (tj. taj "medihlorin") bude uz vas.
Sa�a Markovi�
