Lov na ve�tice

Kolektivno bacanje kamenom

Istorija izgona poznatih umetnika: kako su odlazili iz Beograda Haris Burina, Rade �erbed�ija, Uliks Fehmiju, Mira Furlan...

Devedesetih godina, kada smo �trajkovali u Beogradskom dramskom pozori�tu i kada su prosto iz moje sobe nestali telefoni, tada jo� postoje�a javnost ipak se bila uskovitlala, te je povodom toga i u "NIN"-u objavljen jedan tekst u kome sam kao opis slike, kao stanje duha u tom teatru navela i da je to sredina u kojoj Envera Petrovcija obavezno zovu �iptarom: "�iptar, zovu te na telefon." Bilo mi je u�asno neprijatno �to se o takvoj svojoj formulaciji nisam dogovorila sa Enverom, iako sam slutila �ta to mo�e izazvati. Sa Enverom Petrovcijem sam radila u Ateljeu 2l2, dok sam u tom pozori�tu bila dramaturg a Enver uva�eni �lan gluma�kog ansambla. Veoma blisko smo sara�ivali u predstavi "Lov na divlje patke" Vampilova, u re�iji Egona Savina, a zatim je Enver igrao svoga sunarodnika u predstavi "Kosan�i�ev venac 7" Slobodana Seleni�a, u re�iji Zorana Ratkovi�a, i tada je avionom dolazio iz Pri�tine da odigra svoje predstave, svoga sunarodnika u predstavi, a Mira Trailovi� je tra�ila stan za njega, budu�i da je Enver znao da prespava u garderobi Ateljea 212.

Zatim sam sa Enverom radila u Beogradskom dramskom.

I kona�no, kada je granica zemlje u kojoj smo ro�eni i u kojoj smo �iveli i radili Enver i ja spu�tena sa So�e na Kumbor, Enver je igrao glavnu ulogu u predstavi "Hi Fi", Gorana Stefanovskog, u re�iji Hajdane Baleti�, u Centru za kulturnu dekontaminaciju i denacifikaciju, koji smo osnovali i zbog otpora brutalnosti i destrukciji svake vrste, nastalim ratom za granice na teritoriji biv�e Jugoslavije.

U poslednjem broju ovih novina pro�itala sam pismo Enveru, njegov odgovor i sjajan tekst Teofila Pan�i�a.

Pismo koje je Enveru upu�eno iz Beograda radi na izgonu i poslednjeg Srbina sa Kosova i Metohije, ba� kao �to su radila na izgonima i prethodna javna, tajna i anonimna pisma tokom "r�ave beskona�nosti" na�e �ar�ijske javnosti i partijske dr�avnosti tokom desetogodi�njeg rata u ovoj zemlji, �ije je postojanje ipak priznato barem po tolikim "odjecima i reagovanjima" i tolikim potpisanim mirovnim dogovorima i sporazumima.

EKSTREMIZMI: Ho�u re�i da je svako ovde i da je svako tamo ko je hteo o bilo �emu da se dogovori, i ko je hteo da se najgore ne dogodi, svako ko je nastojao da smanji i spre�i nasilje i nekako se pove�e sa onim Drugim bio osu�en i sa jedne i sa druge strane, i da su i prvi i drugi i tre�i ekstremizam i nacionalisti�ka dr�avotvornost uporno radili na njegovom uni�tenju uz svesrdnu pomo� i medija i "�ar�ijske javnosti".

I tako sve dok usred ove zemlje, ovog "regiona", deca Srba sa Kosova ne mogu da idu u �kolu u Beogradu. Dakle, bilo koga ko je u svojoj sredini prozborio protiv zahuktavanja u smrt i u ni�ta, u nasilje, ta ista sredina pljuvala je kao izdajnika, dok za onu Drugu sredinu nije bio dovoljno dobar kao oponent ludila svojih mediokriteta.

To na terenu, u ratu raznorodnih fa�izama, izgleda ovako - nijedan pripadnik Drugih ne�e i ne mo�e da ostane u selu onih prvih, ve� �e se, �ivota i sigurnosti radi, prikloniti svojoj nacionalnoj grupi, te �e se tako etni�ko �i��enje, kao svrha a ne posledica ovog desetogodi�njeg rata, nastaviti sve dok ne ostanu samo istovetni u patolo�kim skupinama istovetnih.

To se doga�a i ovoga �asa, jer �e NATO sara�ivati sa onima koji "imaju mo�" da kontroli�u teren (�itaj: terori�u na terenu), ba� kao �to je i Slobodan Milo�evi� bio "garant mira" (�itaj: zvezda desetogodi�njeg rata).

Sara�ivati sa Ta�ijem, koji �e pak u "NIN"-u ispljuvati Suroija i Mali�ija jer ne mo�e da ih kontroli�e kao �to kontroli�e teren. Suroiju, Mali�iju, Nevzatiju, Sokolju, Vlasiju, otpornim na teror, Sezairu, provereno otpornom i na torturu, ne�e se dogoditi da im neki seljak, kao onaj seljak u koloni izbeglica na traktorima iz Krajine l995, ka�e - "sram bilo ove pismene".

Pismeni i usmeni ovde nisu imali mnogo �ta da ka�u kada su umetnici iz Hrvatske upu�ivali pisma udru�enjima zbog razaranja u Hrvatskoj. U izjavi koju sam tada dala za RTS videla sam uve�e ne�to sasvim drugo, ne�to gnusno i izmontirano. Nije se ni�ta naro�ito dogodilo ni kada je �ena Harisa Burine maltretirana u stanu kao "napolitanka", dok je Haris igrao "Zapali me" u Beogradskom dramskom pozori�tu. Tim povodom, a u povodu patriotskih pisama grupe umetnika, povodom "rada za mud�ahedine u Bosni" i onih kolega druge nacionalnosti, jedno od tih pisama objavljeno je u "Vremenu", posle neuspe�nog poku�aja dizanja panike u institucijama "zadu�enih za kulturu", oti�la sam u SDB i zatra�ila da se sastanem sa nekim iz odseka za terorizam. Primio me Marko Aran�elovi�, pokazala sam mu pisma i telegrame u kojima se Radetu �erbed�iji pi�e da "izvoli i�i odavde tamo u Hrvatsku i tamo napadati Tu�manov re�im, a ne ovde kukati na nacionalizam". Budu�i da posebno ne verujem u postojanje nekontrolisanih grupa na terenu, zamolila sam gospodina Aran�elovi�a da preduzme ne�to ina�e �u smatrati da je saglasan sa terorom te vrste. Preduzeo je ne�to, policija jeste obilazila ku�u u kojoj je Burina stanovao.

ODLASCI: U me�uvremenu je oti�ao Uliks Fehmiju, oti�la je Mira Furlan...

Uzgred, a najva�nije, Rade �erbed�ija je igrao "Moj obra�un sa njima" Miroslava Krle�e u Beogradskom dramskom pozori�tu one no�i kada je na RTS-u prikazivan film o �pegelju. Kao �to je bio na predstavi "�ekaju�i Godoa" Semjuela Beketa, u re�iji Harisa Pa�ovi�a, 25. juna l991. u Beogradskom dramskom pozori�tu. Te no�i Haris Pa�ovi� je primio nagradu "Bojan Stupica" u foajeu pozori�ta. Poslednji put tada su zajedno u Beogradu bili u�esnici nekada�njeg "Godoa" u Ateljeu 2l2 i Dalibor Foreti�, Gradimir Gojer, Haris, Rade...

Iz stare podele "Godoa", nema vi�e scenografa Stojana �eli�a, velikog slikara iz Bosne preminulog u vreme rata u Bosni, koji je napravio ono drvo iz "�ekaju�i Godoa". Iako je bio apstraktni slikar, �to ni komunisti ni nacionalisti nisu nikada mnogo ljubili, jer mnogo vi�e vole obnovljene slike i stvarnosnu literaturu.

Nekoliko dana potom, u foajeu tog istog pozori�ta, proslavljeno je ven�anje Lenke Udovi�ki i Radeta �erbed�ije, Lenkinu haljinu �ila je Bjanka Ad�i� Ursulov, koja je oti�la, zvali su Du�an Jovanovi� i Milena Zupan�i�...

Tada su po�eli da sti�u �lanci iz zagreba�kih novina o tome �ta se doga�a sa Radetovom decom u Zagrebu i oko njih.

"MAR� NAPOLJE": Iskreno govore�i, ma koliko to bilo blasfemi�no jer su mrtvi ljudi, �arko Lau�evi� je pucao u Podgorici. A nije pucao na one koji su uporno javljali telefonom da je u gledali�tu bomba pred predstave koje je �arko igrao, a posle prekida predstave "Sveti Sava" Sini�e Kova�evi�a, u re�iji Vladimira Mil�ina i u izvo�enju Narodnog pozori�ta iz Zenice u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu u Beogradu, "mar� napolje", "prekini to", vikali su, nije pucao ni posle poku�aja da se organizuje generalni �trajk u pozori�tima jer su se u skup�tini pominjale deportacije drugih i "kona�na re�enja", nije pucao kada je isuvi�e kasno do�ao u "Bojana Stupicu" a ve� su izbacili Irfana Mensura...

Milena Dravi�, za vreme stra�ne no�i "Svetog Save", no�i iz "Sumraka bogova", ili iz mnogih filmova o fa�izmu, koje smo po�eli da gledamo "u�ivo", popela se na galerije sa kojih je odjekivao urlik momaka u ko�nim jaknama. Oti�la je da se suprotstavi, a te smo momke, ili sli�ne, posle videli na delu tokom raznih doga�aja u delu rata koji je za nama.

O svemu tome, uz pomo� pisama i dokumenata objavljenih i u knjizi Biljane Jovanovi�, Maru�e Krese, Radmile Lazi� i Radmile Ivekovi�, "Vetar kre�e sa severa, a obr�e se na jug", jeseni l996, odigrali smo predstavu "Performans K", u re�iji Ane Miljani� u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

A sada, kako se sve su�ava, kako ima jo� dr�ava u nastajanju i jo� ekstremizma u neograni�enim koli�inama, Enver.

Se�am se jedne emisije "Utisak nedelje" na Studiju B u kome je bio, izme�u ostalih, i snimak intervjua Vesne Jugovi� sa Fehmijem Aganijem, a na�in na koji je intervjuisan naterao je Aganija da skine slu�alice i odustane od intervjua. Setila sam se toga u �asu kada sam saznala kako je Fehmi Agani ubijen, tako da ne bih mogla ba� sada to da ispri�am, iz diskrecije i po�tovanja prema njegovom �inu, kona�nom.

Nikada nismo o tome eksplicite razgovarali, ali mislim da znam kako je bilo Enveru u naporu da bude svoj u obe sredine, i da te sredine sobom pove�e. Uostalom, on tako i izgleda, to mu se na licu videlo iako nije �eleo o tome da govori, mislim da znam �ta ga je �ekalo i �eka ga i u jednoj i u drugoj sredini.

Kada svi tra�e da bude� samo njihov, da bude� njihova svojina, da bude� njihovo oru�e i oru�je. Tra�e da bude� Zamjatinovo "Mi". Enver je i talenat i integritet, to je uvek jednina.

�avo je odavno odneo �alu. Kada se iz kolektivnih krugova "bace kamenom",

baca�e se kamenjem i posle svega. Ili, �to re�e onaj seljak, "sram bilo one pismene". Narod nije ba� tako glup i nepismen, kao �to to �esto tvrde pripadnici elite.

I baca�e se elita "kamenom" makar i�la na demonstracije zime l996/97, ne prime�uju�i da demonstriraju i zato �to je bilo "dobro" uzimati u�e��a u svakom sranju, po�ev�i od paljanskih emisija, do spotova i spoti�a, te glumljenja i pevanja na trgovima, ne prime�uju�i gde je zapravo "target" i u �emu se on sastoji.

Tada, u tom �asu imali su pravo protesta samo oni koji su protestovali i do tada protiv rata i nasilja, protiv ovda�njeg zla, koje je od prvog �asa sve zlo i svu odgovornost uporno i bez zadr�ke uvek prebacivalo u "tu�e" dvori�te. Ho�u re�i, mo�e� se "obra�ati" kolegama iz zemalja NATO alijanse povodom bombardovanja Jugoslavije ukoliko si odgovarao na "obra�anja" svojih kolega iz drugih jugoslovenskih dr�ava, ba� kao �to Harold Pinter protestuje protiv NATO intervencije zato �to je i ranije protestovao protiv nasilja svake vrste.

�ta da radimo sa tim "tu�im" dvori�tima i "prokletim avlijama"?

Prve no�i bombardovanja na telefonu je bio Slobodan �najder, ku�a se dobro tresla, �najder je sasvim jasno rekao: "�uj, stara, znam kako ti je, a bi�e ti onako kako je i do sada bilo, mi smo ti ga najebali", i �to rekla Dubravka Ugre�i�: "Bi�e da smo mi 'izdajnici' krivi, bi�e da smo mi sru�ili Jugoslaviju."

Ovo ne pi�em zato �to mi je stalo ikome da dr�im pridike, pogotovo ne moralne pridike, ve� zato �to mislim da je va�no se�ati se, zato �to me duboko potreslo, jo� jednom, iako sam mislila da sam se ve� na to "navikla", to jest da sam sve to ve� videla i da je to u sklopu, metodu i u sistemu "r�ave beskona�nosti". Potreslo me je to �to se dogodilo sa Enverom jer mislim da jo� ima nade, da jo� nije kasno i da ovde jo� uvek ima ljudi.