Fudbal
Vraćam se Zagrebe tebi
Kulminacija učestalih jugoslovensko-hrvatskih sportskih susreta dostići će vrhunac 10. oktobra u odlučujućem meču za odlazak na Evropsko prvenstvo
Od 12 mogućih bodova
Vujadin Boškov je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio 7, dakle 58,3 odsto, ali ništa
to neće vredeti ako 10. oktobra Jugoslavija izgubi u Zagrebu. Ispalo je onako kako se i
predviđalo posle utvrđivanja kalendara - odlučuju dve poslednje utakmice, Hrvatska -
Jugoslavija i Makedonija - Irska. Da Davor Šuker prošle srede nije dao onaj genijalni
gol Ircima u 94. minutu, već bismo bili sigurni za "baraž", ali dao ga je i tu
se ništa više ne može promeniti. Posle prilične bruke u Dablinu i dve relativno dobre
igre sa Makedonijom (uz podosta "promaje" u odbrani uprkos rezultatski sigurnim
pobedama), "plavi" su na čelu grupe i sami odlučuju o svojoj sudbini što je,
kada je ova zemlja u pitanju, značajno koliko i retko.
Vujadin Boškov je posle nekih prilično nesrećnih i nespretnih izjava datih iz Španije shvatio da se zaleteo i kao pragmatičan čovek prihvatio realnost. A ona je takva kakva je: polovina kvalifikacija koje je započeo drugi selektor nije ni mesto ni prilika za radikalne poteze o kojima je Boškov u prvi mah razmišljao. Meč sa Hrvatskom, u kome je Boškov debitovao (po drugi put) na selektorskoj klupi, bio je još manje pogodan za eksperimentisanje i teško da bi bilo ko od domaćih stručnjaka, pravih i amaterskih, sastavio bitno drugačiji tim od onog koji je izveo Boškov. Ako je iko nedostajao, bio je to Stojković i možda je FSJ mogao malo više da pritegne kapitena i njegov japanski klub, ali je utisak da su Piksijeve obaveze i Savićevićeva povreda dobrodošle selektoru da izvede sastav bez njih. Kako nam je izgledala sredina terena, videli smo. Još gore je bilo u Dablinu gde su se Dejo i Piksi vratili pod zastavu, ali je Stojković misteriozno povredio rebra (možda tokom maltretirajućeg i ponižavajućeg puta do Dablina via Minsk?), ili neki mišić u predelu rebara, i preskočio meč koji je počeo Dejo i odigrao katastrofalno slabo. Naknadno smo čuli da mu je smetala lopta, što laicima zvuči smešno, ali ne mora da bude tako, jer je količina pogrešnih pasova ne samo Savićevića već i svih naših igrača bila neuobičajeno velika.
Boškov je u Dablinu "izmislio" Dejana Govedaricu i pogodio, ali je promašio sa Draženom Bolićem koji se na levoj strani terena apsolutno nije snašao. Greška je ispravljena već u Beogradu, gde je šansu dobio debitant Mladen Krstajić, i sasvim opravdao poverenje. U Beogradu su se u ekipu vratili i golman Ivica Kralj, u koga Boškov u startu nije imao previše poverenja i, konačno, Dragan Stojković koji je svoj 73. meč i obeležio sa dva lepa gola. Zapravo, u dva meča protiv Makedonaca (3:1 u Beogradu, 2:4 u Skoplju, uz gol Save Miloševića posle sedam-osam sekundi i vođstvo od 0:3 posle samo 15 minuta) imali smo, u prvih 11, deset "mondijalista" iz Francuske, plus Krstajić koji takođe ne bi igrao da Goran Đorović nije bio povređen. Dve utakmice sa Makedonijom oživele su jedan pomalo zaboravljeni tandem Mijatović-Stojković, i to je možda najveća dobit koju je "starac Vujadin", kako su ga pomalo zlobno prozvali neki domaći mediji, aludirajući na njegovo slabije snalažanje u verbalnom nastupu pred sedmom silom. Stari lisac, međutim, i nije doveden da bi lepo pričao i frazirao do iznemoglosti; ako nam je do toga bilo, trebalo je po svaku cenu zadržati julskog begunca (u Rijad) Živadinovića, koji je "jako držao" do svog odnosa sa "medijumima" (njegov termin). Vujke je doveden da naš fudbalski brod odvede na Evropsko prvenstvo i obrni-okreni mi smo na korak-dva od tog cilja. Na korak - ako se gleda ono što je u sportu i životu najvažnije - sami odlučujemo. Treba pobediti u Zagrebu i već smo unutra. Teško, ali ne i nemoguće. Na dva - ako igramo nerešeno, a Irci pobede u Skoplju 10. oktobra (verovatno i u isto vreme kao u Zagrebu, znači popodne, jer skopski stadion nema dobre reflektore?), jer od Makedonaca, posle izdanja iz meča sa nama u Skoplju, ne možemo očekivati uslugu u vidu remija sa Ircima. Od njih je sasvim dovoljno što su na svom terenu otkinuli bod Hrvatima.
Dakle, u Zagreb stižemo sa dva boda prednosti, ali i "obavezom" da ne izgubimo. Neće biti lako, ali sav pritisak, koji je 18. avgusta oprhvao naše igrače, preći će na stranu Hrvata koje valja videti kako igraju pod "moranje". Oči cele Evrope biće uprte u taj hrvatsko-srpski fudbalski obračun, a domaćin kaže da bi i stadion za 150.000 ljudi bio mali. A mesta na renoviranom maksimirskom stadionu ima samo za 40.000. Dakle, rasplet u pada u Zagrebu.
Vladimir Stanković
