Bliski istok

Jo� jedan sporazum

Novi sporazum Izraelaca i Palestinaca, kona�no potpisan u �arm el-�eihu, odavno je progla�en istorijskim

Nazivahu jedan drugog �ovekom sa kojim bi �eleli da postignu mir za svoju decu, odnosno novim partnerom u mirovnom procesu, a bejahu penzionisani general i biv�i terorista. U svemu im pomaga�e, po li�nom priznanju, ku�na pomo�nica, i da ne bi nje, ko zna da li bi do�lo do mirovnog sporazuma, suvi�e dobrog da bi bio istinit i suvi�e istinitog da bi bio dobar.

HAOS: Kada je ameri�ki dr�avni sekretar Medlin Olbrajt u �etvrtak ujutro doputovala u egipatsku prestonicu Kairo imala je �ta da vidi: od potpisnika ni traga ni glasa, a ona je do�la da predsedava ceremonijom potpisivanja ne�ega za �ta se pretpostavljalo da je novi sporazum Izraelaca i Palestinaca, i koji su na osnovu tih pretpostavki odavno prozvali istorijskim. Da stvar bude gora, Olbrajtova je �est sedmica unapred najavila svoj put, pred sebe poslala specijalnog izaslanika predsednika Klintona Denisa Rosa, njegovog pandana ispred Evropske Unije Migela Moratinosa i desetak izve�ta�a svetskih agencija. Na aerodromu joj je, me�utim, zvani�nu dobrodo�licu po�eleo egipatski ministar inostranih poslova Amr Musa, slegav�i ramenima.

Situacija je po�ela da se popravlja oko podneva, kada je palestinski lider Jaser Arafat iz Haga doputovao u Aleksandriju. Istina, ceremonija je prethodnog dana zakazana u gradu na delti Nila, uve�e, ali su svi ostali stigli u Kairo. Dobro, ne ba� svi ostali: izraelski premijer Ehud Barak nije se pojavljivao sve do nedelje.

U me�uvremenu je vladao pravi haos. AP izve�tava da su krajem sedmice pregovori vo�eni telefonom, �esto i do kasno u no�. Nakon svega nekoliko �asova sna, pregovara�i su se budili da bi razmotrili probleme sa svojim lobistima u Va�ingtonu. Olbrajtova, koja je trijumfalno doputovala da kumuje sporazumu, morala je da posreduje izme�u dve strane, a kona�na verzija, potpisana u nedelju uve�e u egipatskom letovali�tu �arm el-�eih, nije zadovoljila sve.

Mada se na prvi pogled �ini da promene u odnosu na sporazum potpisan 13. oktobra 1998. godine u Vaj Riveru, dr�ava Merilend, idu u korist Palestinaca, ali nije ba� tako. Izrael se pre 11 meseci obavezao na povla�enje sa dodatnih 13.1 odsto teritorije zapadne obale reke Jordan, kroz tri faze, u roku od tri meseca. Biv�i premijer Benjamin Netanijahu je po�etkom novembra okon�ao prvu fazu povla�enja sa 2 odsto, ali je onda optu�io Palestince za neispunjenje preuzetih obaveza i obustavio implementaciju sporazuma. Sada je Barak pristao na povla�enje sa preostalih 11 odsto, umesto kroz dve - tri faze, u narednih pet meseci, to jest do 20. januara 2000. Tako �e Palestinska samouprava imati potpunu ili delimi�nu kontrolu nad 42 odsto teritorije Zapadne obale.

OSLOBA�ANJE: Sporazum u Vaj Riveru nije specijalno pominjao osloba�anje palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, te je to pitanje, na kome su Arafatovi savetnici insistirali, re�eno izrazom dobre volje premijera Netanijahua. U prvoj grupi od 250, od obe�anih 750 zatvorenika, me�utim, bilo je najvi�e obi�nih kriminalaca i prestupnika, dok su "politi�ki" ostali iza re�etaka. Prema sporazumu iz �arm el-�eiha, Barak se obavezao da �e osloboditi 350 politi�kih zatvorenika, 200 odmah, odnosno tokom naredne sedmice, preostalih 150 u oktobru, plus naknadne amnestije tokom Ramazana i posle Nove godine.

Novina u sporazumu je dozvola Palestincima da odmah zapo�nu sa izgradnjom sopstvene morske luke u oblasti Gaze. Odatle �e specijalnim koridorima mo�i da transportuju robu do Zapadne obale. Tako�e, utvr�en je vremenski raspored budu�ih pregovora koji bi do 10. septembra 2000. trebalo da rezultiraju kona�nim mirovnim sporazumom. Zauzvrat, Arafat se obavezao da �e njegova strana implementirati bezbednosne garancije, poput prikupljanja nelegalnog oru�ja iz li�nog vlasni�tva, hap�enja i zatvaranja palestinskih kriminalaca i prestupnika, i objavljivanja spiskova svih pripadnika bezbednosnih snaga Samouprave.

Klju�na poenta sporazuma ipak vi�e pogoduje Izraelcima: posebnom klauzulom utvr�eno je da ne sme biti jednostranih poteza na teritoriji Zapadne obale, odnosno ne sme se unilateralno proglasiti nezavisna Palestina do potpisivanja kona�nog mirovnog sporazuma septembra naredne godine. Sjedinjene Dr�ave, glavni pokrovitelj Vaj Rivera, u Egiptu u svojstvu predsedavaju�eg ceremonije potpisivanja i valjda svedoka, po�to je sporazum, poput dejtonskog, formulisan kao pismo o namerama koje jedna strana upu�uje drugoj, obavezale su se da �e uticati na obe strane da ispune preuzete obaveze.

Izraelska vlada u ponedeljak je ratifikovala sporazum rezultatom 21:2. Protiv su glasali ministar unutra�njih poslova Natan �aranski, iz partije ruskih emigranata Jizrael Ba-Alijah i ministar gra�evina Jicak Levi iz Narodne religijske partije. Premijer Barak �e, u momentu kada se ovaj broj "Vremena" bude na�ao pred �itaocima, poku�ati da dobije ratifikaciju u Knesetu. Iako njegova koalicija ima parlamentarnu ve�inu 73:47, mogu�e je da �e se suo�iti sa velikim problemima. Nacionalisti sa obe strane izrazito su nezadovoljni jer su "u�injeni preveliki kompromisi". Ultra-desni�arska partija Ujedinjeni judaizam Tore zapretila je da �e napustiti vladaju�u koaliciju, po�to su pregovori sa Palestincima vo�eni na Sabat.