Bliski istok

Još jedan sporazum

Novi sporazum Izraelaca i Palestinaca, konačno potpisan u Šarm el-Šeihu, odavno je proglašen istorijskim

Nazivahu jedan drugog čovekom sa kojim bi želeli da postignu mir za svoju decu, odnosno novim partnerom u mirovnom procesu, a bejahu penzionisani general i bivši terorista. U svemu im pomagaše, po ličnom priznanju, kućna pomoćnica, i da ne bi nje, ko zna da li bi došlo do mirovnog sporazuma, suviše dobrog da bi bio istinit i suviše istinitog da bi bio dobar.

HAOS: Kada je američki državni sekretar Medlin Olbrajt u četvrtak ujutro doputovala u egipatsku prestonicu Kairo imala je šta da vidi: od potpisnika ni traga ni glasa, a ona je došla da predsedava ceremonijom potpisivanja nečega za šta se pretpostavljalo da je novi sporazum Izraelaca i Palestinaca, i koji su na osnovu tih pretpostavki odavno prozvali istorijskim. Da stvar bude gora, Olbrajtova je šest sedmica unapred najavila svoj put, pred sebe poslala specijalnog izaslanika predsednika Klintona Denisa Rosa, njegovog pandana ispred Evropske Unije Migela Moratinosa i desetak izveštača svetskih agencija. Na aerodromu joj je, međutim, zvaničnu dobrodošlicu poželeo egipatski ministar inostranih poslova Amr Musa, slegavši ramenima.

Situacija je počela da se popravlja oko podneva, kada je palestinski lider Jaser Arafat iz Haga doputovao u Aleksandriju. Istina, ceremonija je prethodnog dana zakazana u gradu na delti Nila, uveče, ali su svi ostali stigli u Kairo. Dobro, ne baš svi ostali: izraelski premijer Ehud Barak nije se pojavljivao sve do nedelje.

U međuvremenu je vladao pravi haos. AP izveštava da su krajem sedmice pregovori vođeni telefonom, često i do kasno u noć. Nakon svega nekoliko časova sna, pregovarači su se budili da bi razmotrili probleme sa svojim lobistima u Vašingtonu. Olbrajtova, koja je trijumfalno doputovala da kumuje sporazumu, morala je da posreduje između dve strane, a konačna verzija, potpisana u nedelju uveče u egipatskom letovalištu Šarm el-Šeih, nije zadovoljila sve.

Mada se na prvi pogled čini da promene u odnosu na sporazum potpisan 13. oktobra 1998. godine u Vaj Riveru, država Merilend, idu u korist Palestinaca, ali nije baš tako. Izrael se pre 11 meseci obavezao na povlačenje sa dodatnih 13.1 odsto teritorije zapadne obale reke Jordan, kroz tri faze, u roku od tri meseca. Bivši premijer Benjamin Netanijahu je početkom novembra okončao prvu fazu povlačenja sa 2 odsto, ali je onda optužio Palestince za neispunjenje preuzetih obaveza i obustavio implementaciju sporazuma. Sada je Barak pristao na povlačenje sa preostalih 11 odsto, umesto kroz dve - tri faze, u narednih pet meseci, to jest do 20. januara 2000. Tako će Palestinska samouprava imati potpunu ili delimičnu kontrolu nad 42 odsto teritorije Zapadne obale.

OSLOBAĐANJE: Sporazum u Vaj Riveru nije specijalno pominjao oslobađanje palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, te je to pitanje, na kome su Arafatovi savetnici insistirali, rešeno izrazom dobre volje premijera Netanijahua. U prvoj grupi od 250, od obećanih 750 zatvorenika, međutim, bilo je najviše običnih kriminalaca i prestupnika, dok su "politički" ostali iza rešetaka. Prema sporazumu iz Šarm el-Šeiha, Barak se obavezao da će osloboditi 350 političkih zatvorenika, 200 odmah, odnosno tokom naredne sedmice, preostalih 150 u oktobru, plus naknadne amnestije tokom Ramazana i posle Nove godine.

Novina u sporazumu je dozvola Palestincima da odmah započnu sa izgradnjom sopstvene morske luke u oblasti Gaze. Odatle će specijalnim koridorima moći da transportuju robu do Zapadne obale. Takođe, utvrđen je vremenski raspored budućih pregovora koji bi do 10. septembra 2000. trebalo da rezultiraju konačnim mirovnim sporazumom. Zauzvrat, Arafat se obavezao da će njegova strana implementirati bezbednosne garancije, poput prikupljanja nelegalnog oružja iz ličnog vlasništva, hapšenja i zatvaranja palestinskih kriminalaca i prestupnika, i objavljivanja spiskova svih pripadnika bezbednosnih snaga Samouprave.

Ključna poenta sporazuma ipak više pogoduje Izraelcima: posebnom klauzulom utvrđeno je da ne sme biti jednostranih poteza na teritoriji Zapadne obale, odnosno ne sme se unilateralno proglasiti nezavisna Palestina do potpisivanja konačnog mirovnog sporazuma septembra naredne godine. Sjedinjene Države, glavni pokrovitelj Vaj Rivera, u Egiptu u svojstvu predsedavajućeg ceremonije potpisivanja i valjda svedoka, pošto je sporazum, poput dejtonskog, formulisan kao pismo o namerama koje jedna strana upućuje drugoj, obavezale su se da će uticati na obe strane da ispune preuzete obaveze.

Izraelska vlada u ponedeljak je ratifikovala sporazum rezultatom 21:2. Protiv su glasali ministar unutrašnjih poslova Natan Šaranski, iz partije ruskih emigranata Jizrael Ba-Alijah i ministar građevina Jicak Levi iz Narodne religijske partije. Premijer Barak će, u momentu kada se ovaj broj "Vremena" bude našao pred čitaocima, pokušati da dobije ratifikaciju u Knesetu. Iako njegova koalicija ima parlamentarnu većinu 73:47, moguće je da će se suočiti sa velikim problemima. Nacionalisti sa obe strane izrazito su nezadovoljni jer su "učinjeni preveliki kompromisi". Ultra-desničarska partija Ujedinjeni judaizam Tore zapretila je da će napustiti vladajuću koaliciju, pošto su pregovori sa Palestincima vođeni na Sabat.