Zona sumraka

Kad kažem predsednik

Kad kažem predsednik - mislim Milutinović. Retko to govorim, jer i sam predsednik ne daje često povoda da se o njemu govori, ali ako sam negde izustio reč "predsednik", na njega sam mislio. Daleko od toga da saveznog predsednika ne cenim, cenim ga, ali uvek pomislim Milošević, kao da sam mu razredni starešina, ili njegov zastavnik u Zadru, postoji znači neka distanca između nas dvojice. Predsednik Crne Gore je mlađi od mene i smatram da nije neukusno kad kažem prosto Milo. Izuzetno poštujem i mogu reći baš gotivim predsednika savezne vlade, druga Momu, ali ako je o predsednikovanju reč, onda je to g. Milutinović i niko drugi.

I o g. Marjanoviću neko sigurno misli i govori kao o predsedniku, on i jeste predsednik, predsednik vlade, ali g. Marjanović skreće pažnju na sebe, i ne samo g. Marjanović, svako je od pomenutih predsednika javnosti naturio nešto od vlastite personality, niko se od njih nije podredio funkciji. Jedini koji se ničim nije isticao, da ga ne ureknem pa da se baš sada nečim ne istakne, jeste Predsednik [Milutinović].

Kad sam na radiju (i to u kolima! ugasio mi se motor usred raskrsnice!) čuo kako "ima indicija da je predsednik Milutinović u kućnom pritvoru", pomislio sam kako ne znam ni gde stanuje, gde je to pritvoren, gde da odnesem lubenicu, paklo "bonda", domine...

I šta predsednik uopšte voli?! Znam ko uživa u kubanskim cigarama, ko obožava nakit a ko tamne naočare, znam da je tuđinski predsednik noću odlazio u prodavnicu "Wawa" i kupovao visokokalorične krofne (3 for 1$), znam da je maršal Tito još kao osnovac podlo obario svinjsku glavu koju su njegovi roditelji sasvim neslavenski hteli da utaje od gostiju...

Mislim da se Predsednik sam pritvorio, ako je uopšte pritvoren. U znak protesta zbog sve okrutnije izolacije zemlje kojom diskretno rukovodi, Predsednik se povukao u osamu špajza, sedi na šamlici i neće se pomeriti dok JAT ne počne normalno da leti u zapadnu Evropu i u Sjedinjene Američke Države, a glađu će štrajkovati sve dok Evropska zajednica ne opozove sramni embargo na vize jugoslovenskim i srbijanskim funkcionerima.

Drago mi je što Predsednik nije naseo na provokaciju i što nije prekinuo veličanstveni protest. Ništa lakše nego pred kamerama RTS-a zalepiti prvo staklo na zgradi CK i radove na zastakljivanju poglasiti otvorenim a Žarka Jokanovića proglasiti zatvorenim: dizalica građevinskog preduzeća "Rad" odnosi Predsednika ka najvišem spratu, zvanice i okupljeni građani krive vratove do potpunog ušinuća, tapšu, Predsednik im otpozdravlja, kamera na krovu CK ovekovečuje prelazak Predsednikov iz dizalice na svečanu skelu, prizor dostojan onoga kad se Lenjin gubi u oblaku pare iz lokomotive, samo što je ovde slika jasna - Predsednik ima tri vrste gita, da, to su boje naše zastave, na visini od 186 metara on je vezan samo zakletvom koju je dao kao predsednik, ne treba mu ni šlem, u stilu mlade koja unazad prema udavačama baca svadbeni buket predsednik sa simsa baca šlem, ko uhvati ovaj rudarsko-zidarski simbol biće sledeći predsednik, Predsedniku to nije važno, njegovo je da vlastoručno uglavi i zagituje ogromno okno, dar radnika paraćinske fabrike.

Predsednik to nije uradio, a možda je trebalo. Deo javnosti se sigurno bio uznemirio - ako i najviši rukovodilac može da dopadne pritvora, čemu se mi kao građani možemo nadati? S druge strane, građani ispaštaju svako svoje i svako u okviru vlastitih mogućnosti, ispašta praktično kad ko stigne i koliko stigne, a došlo je dotle dokle je došlo i neko treba da ponese krst za sve nas zajedno. To zasigurno ne može biti Milošević koji vlada Jugoslavijom, državom koja ima i Crnu Goru, to ne može biti Milo koji kao i njegovi ljudi može da putuje kud poželi - epitimija je zapala onome ko ima samo Srbiju.

U nemogućnosti da se Predsedniku lično obratim, odneću u "Politiku" oglas koji sam već sročio, treba samo još malo da ga doteram: "Poštovani Predsedniče, ako je istina da ste se obreli u kućnom pritvoru, bilo po svojoj volji ili zato što neko drugi smatra da ste prekoračili ovlašćenja, u šta ja sumnjam, i da neko smatra i da ste ih prekoračili, apelujem na vas da izdržite, provedite vreme do izbora na hlebu i vodi, pustite bradu i garantujem da ćete u izbornoj trci sigurno tući Vuka kojeg je mnogim mojim prijateljima već dosta, u svom novom izdanju pobedićete i Šešelja za kojeg mi se čini da je dobio još neki kilogram. Znajte da u meni imate nepokolebljivog simpatizera, ubeđen sam da nas ima još, mada, iskreno, ne znam nikoga; i znajte da ovaj oglas čija cena znatno premašuje moja mesečna primanja dajem od srca, dajem ga jer znam da Vaše državničko delo ne može biti pritvoreno, nema te kuće u koju bi ono stalo! Ja lično ne bojim se da bih mogao dopasti kućnog pritvora, jer nemam kuću, ali borba za slobodu znači borbu i za ono što nemamo. Ako u konfinaciji još imate e-mail, bilo bi mi drago da iz prve ruke čujem šta je sa Vama [ljzivkov@eunet.yu], kako Vam teku pritvorenički dani, vodite li dnevnik, imate li vizije, snoviđenja i sl. Ako mi se i ne javite, neka Vam je halal, ostajemo dobri! Srdačno Vaš,