�ekaju�i finale

Zlo�in i nagrada

Rekao bi �ovek da Slobodan Milo�evi� nikad nije bio bezbedniji. Njega taj dvostruki obru�, jedan na dvorskim vratima i drugi na grani�nim prelazima, �uva od svake vrste gneva i �ini ga nedodirivim

Ono �to se trenutno doga�a na Kosovu po�inje da radi u korist Milo�evi�evog re�ima i produ�ava mu rok trajanja. Neki nepopravljivi prakti�ar usudio bi se da u jeku nacionalne tragedije uka�e na �injenicu da je gubitkom starateljstva nad Pokrajinom Slobodan Milo�evi� u�parao nekih milion i po maraka dnevno, koliko ga je, procenjuje se, ko�talo odr�avanje srpskog dr�avnog aparata na Kosovu i to u mirnodopsko doba. Ali, kad ka�em da situacija na Kosovu radi u korist njegovog re�ima, ne mislim nimalo na pare. Mislim najpre na politiku.

Ono �to se tamo svakodnevno doga�a pomera te�i�te pri�e s Milo�evi�evih nepo�instava - od lo�e politike do zlo�ina po�injenih u njeno ime - na zlo�ine nad nealbancima, ali i na nemo� me�unarodne zajednice da bude efikasna. Raspada se projekt koji su zamislili i svetu predstavili konstruktori vazdu�ne intervencije. Kako je ve� zapazio reporter "Vremena", na Kosovu je trenutno premalo Srba za multietni�ko dru�tvo i previ�e Albanaca za demokratsko dru�tvo.

A be�e li to cilj me�unarodne zajednice? Jeste, cilj kojim je dobrim delom pravdana intervencija definisan je kao izgradnja demokratskog, multietni�kog dru�tva i niko tada nije pominjao da �e se in�injerci zadu�eni za prvu fazu izgradnje takvog dru�tva saplitati o ubistva, paljevine, plja�ku..., mada se to moglo pretpostaviti i pre nego �to su postali o�evidci na kosovskom gradili�tu.

Nisam siguran da ne�to �to se uop�teno zove me�unarodna zajednica uop�te zna gde je zabasala. Ali, �ini mi se da u�e lekciju i da im se potire jednostavna propagandna �ema o podeli na dobre i r�ave momke, da im se pokazuje da crno-beli svet nije kosovska zbilja i da, kad se o�isti od propagandnih natruha, taj svet ima ugljeno sivu boju. Tu se preko no�i menjaju granice izme�u zlo�inca i �rtve, paliku�e i zapaljenog, kooperativnosti i nepomirljive politike teranja samo svog interesa, bez obzira na cenu.

Milo�evi� je sada opkoljen dvostrukom stra�om: partijsko-policijsko-generalskom gardom koja mu �uva ku�ni prag na Dedinju i, s druge strane, stra�om me�unarodne izolacije koja ne samo da ga efikasno �uva od opasnosti da neko u zemlji Srbiji uporedi na� �ivot sa �ivotom ostatka sveta, ve� doprinosi tome da dobar deo Srba okameni uverenje da se u doga�ajima oko Kosova nije radilo o nekakvoj humanitarnoj intervenciji ve� o mu�koj zaveri skovanoj izme�u ekstremnih Albanaca i NATO saveza, a na �tetu pravednih Srba, koji stradaju sada na Kosovu, a s afri�kim standardom jo� �e da stradaju na balkanskoj zimi. Rekao bi �ovek da Slobodan Milo�evi� nikad nije bio bezbedniji. Njega taj dvostruki obru�, jedan na dvorskim vratima i drugi na grani�nim prelazima, �uva od svake vrste gneva i �ini ga nedodirivim.

Do njega dopiru vesti da na Kosovu gotovo ni�ta ne ide kako je planirano, i on se iz tog sukoba povla�i bez vidljive rezignacije i vidljivog gubitka po svoju li�nu vlast. Kako se iz dana u dan mno�e vesti o jadnom polo�aju Srba na Kosovu, njegova politika, pa i njegov rat protiv celog sveta sve manje izgledaju kao lo� i luda�ki poduhvat, a sve vi�e postaju ono �to njegova propaganda uporno poku�ava da doka�e - postaju odbrana nacionalnog interesa i nekakvih principa na kojima bi trebalo da po�iva pravedan me�unarodni poredak.

On je vru� kesten ispustio iz ruku i sada sa velikim zadovoljstvom gleda kako ga drugi kotrljaju da im ne bi ispr�io dlanove. O zlo�inima na Kosovu danas jedino Srbi nari�u. Ve� postaje otu�na ta pri�a o Milo�evi�evoj mo�i i morbidnoj sposobnosti da na nesre�i sopstvenog naroda popravlja li�ni i politi�ki rejting. Nesebi�nu pomo� u tome pru�aju mu drugi akteri kosovske drame, kao �to su mu je u protekloj deceniji pru�ili svi akteri krvavog rastakanja Jugoslavije, uklju�uju�i tu i me�unarodnu zajednicu.

Ali, po pitanju zlo�ina, sve tri strane promenile su unekoliko sopstvene politike.

Srbi u zlo�inima koji se sada vr�e na Kosovu dobijaju alibi za prethodne koje su oni vr�ili. Propaganda dobija nepresu�ni izvor za potiranje koliko doju�era�nje pro�losti, i trudi se da ukine mogu�nost i potrebu srpskog moralnog preispitivanja.

Albanci o zlo�inima kojima je pravdana agresija govore sve na�elnije, svesni i sami �injenice da su "igrom velikih brojki" tokom priprema i tokom same intervencije proizveli efekat koji se na terenu ne mo�e dokazati, a i zabavljeni su etni�kim �i��enjem koje je procentualno i statisti�ki efikasnije od ve� inkrimisanog i ha�kim optu�nicama verifikovanog etni�kog �i��enja u srpskoj re�iji.

Me�unarodna zajednica vrlo pragmatski procenjuje da pitanje zlo�ina mo�e malo i da sa�eka. Duboka pitanja morala, na kojima su gradili podr�ku sopstvenog javnog mnjenja za intervenciju, potisnuta su u drugi plan, jer nezgodno je toj istoj javnosti, usred "feragoste", kad su se bira�i opu�tali posle jedne, �ini im se pravedne borbe, obja�njavati da u zemlji nejasnih geografskih granica ne postoje ni jasne granice izme�u zlo�inca i �rtve, pa ni izme�u zlo�ina i kazne.

Uskoro �e, za dva, tri meseca, Kosovo prekriti debeo sneg.