Me�unarodno pravo i rat
I Ta�i pred Ha�kim sudom?
"Ne mogu se samo pripadnici antivladinih pokreta smatrati �rtvama sukoba i izbegavati odgovornost za po�injena (ne)dela. Za me�unarodno pravo oni su sada u istom statusu kao i vladine trupe. To �to U�K nije priznat ni ozvani�en ne zna�i da nije odgovoran za ono �to su njegovi pripadnici �inili", ka�e za "Vreme" profesor Milan �ahovi�
Da li je u dana�njem svetu
mogu�e da vlast neke zemlje unutar granica dr�ave radi �ta joj je volja, pa i da kr�i
norme me�unarodnog humanitarnog prava? Da li je ono �to se de�avalo u Hrvatskoj, Bosni
i Hercegovini, na Kosovu, u Avganistanu, Indoneziji, Somaliji ili u Dagestanu, na primer,
stvar samo tih zemalja? Da li lideri i pripadnici pokreta i grupa koje se i oru�jem
suprotstavljaju vlastima, poput U�K-a, podle�u paragrafima me�unarodnog prava ili su
amnestirani za ono �to u sukobima �ine samo zbog �injenice da nemaju jasno odre�en
formalni status? Mo�e li se sukob u nekoj zemlji tretirati isklju�ivo kao pitanje koje
se ti�e samo te dr�ave ili me�unarodna zajednica ima prava da reaguje?
Odgovore na ova i jo� neka pitanja koja se i nas direktno ti�u dali su �lanovi Instituta za me�unarodno pravo (vidi okvir), na svom redovnom zasedanju koje je u Berlinu odr�ano od 16. do 25. avgusta. Jo� na zasedanju u Milanu 1993. godine odlu�eno je da se obradi tema primene me�unarodnog humanitarnog prava i fundamentalnih prava �oveka u unutra�njim sukobima u kojima su jedna od sukobljenih strana nedr�avni entiteti. U na�em slu�aju primeri takvih entiteta su bile SAO Krajina i Republika Srpska do Dejtona onomad a U�K danas, a odnosi se i na sukobe u kojima interveni�u mirovne snage. �itavih �est godina komisija sastavljena od 17 uglednih me�unarodnih pravnika, najistaknutijih poznavalaca te oblasti iz �itavog sveta razmatrala je pomenuti problem. Radom komisije rukovodio je kao izvestilac profesor Milan �ahovi� iz Beograda koji je na po�etku �itavog posla izradio uvodni referat i studiju, a potom i nacrt rezolucije na osnovu koje je usvojena Deklaracija.
NOVO VI�ENJE: "Ono �to se de�avalo prilikom raspada SFRJ, ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i tragi�no iskustvo iz tih ratova, samo je jedan od povoda za bavljenje ovom temom, jer je njena aktuelnost oja�ana �injenicom da unutargrani�ni sukobi preovla�uju u dana�njem svetu, da ih je sve vi�e i da su sve krvaviji", ka�e za "Vreme" profesor �ahovi�. "Politi�ki zna�aj pomenute teme je nesporan", dodaje, "ali je njeno stavljanje na dnevni red podstaknuto i saznanjima o zverstvima po�injenim tokom takvih sukoba, ratnim i zlo�inima protiv �ove�nosti, povredama me�unarodnog humanitarnog prava i kr�enju �enevskih konvencija iz 1949. godine i dodatnih protokola iz 1977. godine."
Sve pomenuto de�avalo se tokom nedavnih ratova na Balkanu, uklju�uju�i i poslednji koji se vodio na Kosovu, gde se jo� uvek i pored prisustva KFOR-a svakodnevno de�avaju zlo�ini. Zbog karaktera povreda normi me�unarodnog humanitarnog prava, sukobi u nekim dr�avama biv�e SFRJ spadaju u sam vrh po drasti�nosti, od ubijanja civila do proterivanja stotina hiljada ljudi. Godinama su u Savetu bezbednosti UN-a izglasavane rezolucije kojima se ukazivalo na neophodnost po�tovanja ina�e prihva�enih konvencija iz oblasti me�unarodnog humanitarnog prava. Mnoge regionalne organizacije, poput OEBS-a, ba� kao i Me�unarodni komitet Crvenog krsta, upu�ivali su apele sli�ne sadr�ine i ukazivali na slu�ajeve kr�enja prava �oveka, a otkrivanje mnogobrojnih zlo�ina bilo je direktan povod za formiranje Tribunala u Hagu.
Omiljena fraza nekih na�ih aktuelnih politi�ara kojom su odgovarali na pomenuta upozorenja, odnosno da ona predstavljaju "me�anje u unutra�nje stvari suverene zemlje", bar kad je re� o po�tovanju humanitarnog i ljudskih prava, postaje izgleda sve besmislenija. Jer, za razliku od dosada�njih pristupa temi primene me�unarodnog humanitarnog prava u unutar grani�nim oru�anim sukobima, najistaknutiji pravnici sveta iz oblasti me�unarodnog prava smatraju da se takvi sukobi vi�e ne mogu ticati samo dr�ave u kojoj se de�avaju, ve� da se ti�u �itave me�unarodne zajednice. Po novom vi�enju problema, svaka dr�ava, regionalna ili me�unarodna organizacija ima puno pravo da zatra�i i od vladinih trupa i od onih s kojima je vlast u sukobu da po�tuje norme me�unarodnog humanitarnog prava. Time �to �e negirati da konflikt postoji, kako je to frazom "takozvani problem Kosova" radio zvani�ni Beograd, na primer, odgovornost se ne mo�e izbe�i. U Deklaraciji stoji i da "bez obzira na funkciju i ovla��enja koje Povelja daje pojedinim organima UN-a", u slu�aju masovnih kr�enja humanitarnog i ljudskih prava, "dr�ave, individualno ili kolektivno, imaju prava da preduzimaju diplomatske, ekonomske i druge mere protiv bilo koje strane u internom oru�anom sukobu". Stoga ne treba da �ude mere koje su do sada preduzimale regionalne organizacije i dr�ave sveta povodom onoga �to je ra�eno na prostoru biv�e Jugoslavije i na Kosovu.
ODGOVORNOST ZA ZLO�INE: �lanovi Instituta za me�unarodno pravo podr�ali su odluku Me�unarodnog suda za biv�u Jugoslaviju u Hagu da principe i pravila koja su se ranije primenjivala samo u me�unarodnim oru�anim sukobima sada treba primenjivati i u unutar grani�nim sukobima. U tom smislu podvla�i se i novina u radu Me�unarodnog tribunala u kome je do sada su�eno samo onima koji su po�inili zlo�ine protiv �ove�nosti u me�unarodnim sukobima, a gde ve� po�inju da se vode postupci i protiv onih koji su takva nedela po�inili u unutra�njim oru�anim sukobima.
"Pokazalo se da pripadnici strana u konfliktu imaju ja�u me�unarodno pravnu za�titu kada je re� o sukobu dve dr�ave, na primer, nego �to pravnu za�titu imaju strane u unutar dr�avnom sukobu", ka�e Milan �ahovi�. Primer Kosova od marta pro�le godine pa do danas jeste mo�da ponajbolja ilustracija �ta se sve doga�a kada su strane u konfliktu, bilo da je re� o vlasti ili o U�K-u, bez ikakvog nadzora. Dovoljno je setiti se mu�nih pregovora povodom dolaska posmatra�ke misije OEBS-a na Kosovo, negiranja zvani�nog Beograda da se u pokrajini vodi gerilski rat, nepristajanje da se "pregovara sa teroristima", odbijanja davanja viza istra�iteljima iz Haga da do�u na Kosovo i da ne re�amo.
Najva�nija novina i glavna karakteristika rezolucije je u izjedna�avanju tretmana vladinih snaga i grupa ili pokreta koje su sa njima u sukobu. Bez obzira na to da li su pokreti ili grupe priznati od strane me�unarodne zajednice ili ne, bez obzira na njihov formalno-pravni status, i oni, ba� kao i vladine trupe, imaju podjednaku obavezu da po�tuju humanitarno i osnovna ljudska prava.
"Ne mogu se samo pripadnici antivladinih pokreta smatrati �rtvama sukoba i izbegavati odgovornost za po�injena (ne)dela. Za me�unarodno pravo oni su sada u istom statusu kao i vladine trupe", ka�e profesor �ahovi�. "To �to U�K nije priznat ni ozvani�en ne zna�i da nije odgovoran za ono �to su njegovi pripadnici �inili. Posebno sam se zalagao da se u tom smislu izjedna�i i individualna odgovornost u�esnika u unutra�njim sukobima bez obzira na njihov status ili zvani�nu poziciju i to je u�lo u rezoluciju", zaklju�uje on.
Primenjeno na situaciju koju smo imali i jo� uvek imamo na Kosovu, ne samo da su Slobodan Milo�evi� i jo� �etvorica politi�kih i vojnih funkcionera pod optu�bom Ha�kog tribunala ve� se isto mo�e desiti politi�kom lideru Ha�imu Ta�iju i ostalim politi�kim i vojnim li�nostima iz U�K-a, ukoliko se doka�e da su stare ali i nedavno otkrivene masovne grobnice na Kosovu njihovi ljudi punili le�evima tamo�njih Srba. Iako U�K i dalje za zvani�ni Beograd predstavlja "teroristi�ku organizaciju", iako u svetu formalno nije priznata, njeni lideri ili �lanovi koji su se ogre�ili o me�unarodno humanitarno pravo ili prekr�ili fundamentalna ljudska prava i prava �oveka ne mogu izbe�i odgovornost ukoliko se istragom doka�e njihova ume�anost u neki od zlo�ina o kojima je javnost saznavala ranije i koji se i danas vr�e nad tamo�njim Srbima i pripadnicima ostalih manjina na Kosovu.
S obzirom na elitno �lanstvo koje �ine ne samo ugledni teoreti�ari me�unarodnog prava ve� i sudije, advokati i profesori od svetskog ugleda, koji su u svojim zemljama bili ili su jo� uvek na visokim pravnim i politi�kim funkcijama, rezolucije Instituta za me�unarodno pravo veoma uti�u ne samo na pravnu praksu ve� i na politi�ke odluke u me�unarodnoj zajednici. Re�ju, okvir za druga�iji me�unarodno-pravni tretman unutra�njih oru�anih sukoba postavljen je u skladu sa najnovijim tragi�nim iskustvima svetske zajednice.
Ali, primer bombardovanja SRJ od strane NATO-a pokazao je da su polit�ki interesi nekad ja�i od normi me�unarodnog prava koje je alijansa grubo prekr�ila, od odluke koja je doneta mimo Saveta bezbednosti do kr�enja niza pravila o na�inu ratovanja bombardovanjem civilnih ciljeva. Tako se mo�e pretpostaviti da �e i primena nekih od novih stavova iz rezolucije o me�unarodnom humanitarnom pravu i fundamentalnim pravima �oveka u unutra�njim sukobima, u kojima su jedna od strana nedr�avni entiteti, zavisiti kao i do sada od trenutnog politi�kog kursa i interesa glavnih aktera na svetskoj sceni.
Du�an Radulovi�
