Duh izgubljene decenije (3)

Sveti Savo, pomagaj

Sve �to ima da se nau�i je da nema ni�eg posebno dobrog ni lo�eg u �injenici da je neko Srbin; da iz toga ne proizlaze nikakve ve�e ni manje slobode, prava i obaveze

Nije mnogo verovatno da �e Slobodan Milo�evi� uskoro stupiti pred Ha�ki sud, �to je �teta za njega po�to na ovom svetu nema mesta na kojem bi se mogao nadati ve�oj pravdi i milosti. Ako bi bio raspolo�en da pri�a, verujem da ga nigde ne bi tako pa�ljivo i strpljivo slu�ali. Poku�avao sam da zamislim kako bi to moglo da izgleda, i priznajem da mi se rezultat tog misaonog eksperimenta nije skroz dopao.

Pustio sam, naime, okrivljenog da ka�e sve �ta ima, onako svojim re�ima, najbolje �to ume i... ne velim da se ba� odbranio, ali je ubedljivo uvaljao u blato i istom sudu prijavio jo� u�asno mnogo sveta, �to doma�eg �to stranog. Lepo sam video kako pred o�ajnim sudijama bruka raste i buja i preliva se na sve strane, te da to vi�e niko ne zaustavi i ne donese nikakvu valjanu presudu.

Ne sumnjam da bi se ovaj okrivljeni branio ba� tako: dokazivanjem da je njegov lik nepravedno izdvojen, ise�en iz jedne grupne, masovne fotografije na kojoj se nalaze jo� mnogi poznati likovi iz srpske istorije, kao i savremenici, srpski, balkanski, evropski i svetski. Sud bi se u stvarnosti ve� nekako sna�ao i smislio razlog da se ne bavi ba� svim sau�esnicima, ali razgledanje te fotografije bilo bi svejedno zanimljivo, mo�da i korisno. Mnogi to i rade, u Srbiji i po svetu, samo �to neki vi�e tra�e i pronalaze svoje krivce, a drugi radije prepoznaju tu�e.

U Holandiji se, na primer, jo� ozbiljno ispituje pona�anje njihovih oficira i bataljona koji je bio du�an da �uva Srebrenicu, po�to postoji sumnja da su bili suvi�e pasivni, upla�eni i popustljivi prema generalu Mladi�u, mada se zna da su bili nemo�ni da spre�e klanicu. Me�utim, mnogi dobar Srbin odmah bi se slo�io da su ti holandski zlikovci stvarno krivi za sve, kao i ceo Unprofor i svi oni silni zapadni diplomati koji su se pretvarali da spre�avaju a u stvari su podsticali ratove.

Srbi mo�da ne bi bili toliki ljubitelji tu�ih krivica da nacionalna nevinost nije bila izuzetno �estoko propagiran temelj Milo�evi�eve ratne avanture. To je dolazilo s vrha, od njega samog, li�no najnevinijeg, u �ta i danas �vrsto veruje barem njegova supruga. Jednom sam tako �uo pri�u jednog opozicionog lidera, koji se sretao s Milo�evi�em i svojevremeno mu zamerao �to je onoliko uzbunjivao Srbe u Kninu. Na to mu je predsednik mirno objasnio da on s tim nema ni�ta, da su to radili Dobrica �osi� i Simo Dubaji�, a da on, Milo�evi�, tada nije ni znao da u Kninu ima Srba.

Bi�e da ovo nije ba� najbolji primer za ono �to sam hteo da ka�em, jer �ini mi se da je sasvim mogu�e da ovaj nacionalni vo�a stvarno nije imao pojma gde koliko Srba �ivi, te bi u nekim takvim stvarima zbilja mogao biti nevin. Ali, naravno, takvo neznanje samo bi svedo�ilo o tome koliko se bezglavo on upustio u najve�e i najrizi�nije poduhvate, koliko ga se malo ticalo �ta �e iz toga ispasti i kako �e pro�i i Srbi i nesrbi, �to jo� vi�e uve�ava njegovu ukupnu krivicu.

On li�no sigurno bi pro�ao mnogo gore pred nekom srpskom nego pred ha�kom porotom, ali po�to se njegova odbrana zasniva na podeli odgovornosti i potkazivanju sau�esnika, onaj grupni portret mora�e da se razgleda. Onoliki vi�eni Srbi svojevremeno su se gurali da se na toj slici na�u �to bli�e vo�i, milionska masa tiskala se po mitinzima, pisale se ode, slikali portreti, izricale se zakletve i padalo u trans. I sad bi Milo�evi� imao samo da poka�e sve to i na sudu mirno izjavi da se njemu sudi zato �to je Srbin, i da �e se presuda protiv njega odnositi na ceo narod.

S ovim opakim argumentom njegove odbrane ne�to mora da se uradi, pre svega u Srbiji samoj. Srbi, naime, moraju nastaviti da �ive i posle njega, koliko god se on trudio da ih u tome spre�i. To zna�i da se negde mora podvu�i crta i da se zbog Milo�evi�a ne mo�e dovesti u pitanje i odbaciti ba� sve �to je u bilo kakvoj vezi sa Srbima. Znam da Srbija jo� nije mnogo sklona samooptu�ivanju i ne izgleda kao da je treba opominjati da u tome ne pretera. Ali, ona je pora�ena, a dubinu tog poraza treba pa�ljivo odmeriti i prema takozvanoj kolektivnoj odgovornosti zauzeti uravnote�en stav, da ne bi ispalo da se Milo�evi� nadovezuje direktno na Svetog Savu.

Ta�no je da je uspon ovog vo�e pratila prava orgija novootkrivenog nacionalnog identiteta. Izgledalo je da se slovenstvo, pravoslavlje, �irilica, �ajka�a, knez Lazar, Kara�or�e, Kolubara, vojvoda Mi�i� i Slobodan Milo�evi� prirodno slivaju u jedno. Izgledalo je da je slaviti slavu i glasati za njega jedno isto. Po ljubavi prema njemu Srbi su se razlikovali od svih drugih, pouzdanije nego po bilo �emu drugom. Svako bavljenje nacionalnim identitetom, svako pominjanje srpstva pretvaralo se u podr�ku Milo�evi�u.

Ali sad, kad po�inju da se svode ra�uni, koliki su da su, od Srba se ne mo�e o�ekivati da pre�u u katoli�anstvo i postanu ne�to �to nikad nisu bili. Nema smisla od Srba tra�iti ni da budu samo ljudi, gra�ani sveta, jer osim u svetu svako �ivi i u nekom manjem mestu i niko nije samo apstraktno ljudsko bi�e. Sve �to ima da se nau�i je da nema ni�eg posebno dobrog ni lo�eg u �injenici da je neko Srbin; da iz toga ne proizlaze nikakve ve�e ni manje slobode, prava i obaveze. Ni �irilici ne fali ni�ta, ali nije du�na da bude u ratu protiv latinice. Nacionalni identitet prosto nije i nikad vi�e ne bi smeo da bude bilo kakva politika. On postoji i odr�ava se - i to je sve.

U epizodi s Milo�evi�em desilo se to da su Srbi jako precenili svoje snage i dopustili da ih on uveri kako mogu dobiti, ili jo� bolje oteti, vi�e nego �to bi im pripalo. To je od po�etka bila politika sile i nasilja, �to srpskoj istoriji i tradiciji nije nimalo strano, ali mislim da se mo�e smatrati da je ovoga puta ta lekcija dobro nau�ena, mada najvi�e na ra�un Srba iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova.

Me�utim, osim preteranog samopouzdanja, ta politika oslanjala se i na strah. Srbima je obja�njavano da je u ovom slu�aju sila �isto odbrambena i preventivna, po�to se svi drugi, �to zna�i biv�i jugoslovenski narodi, kao i ve�i deo sveta spremaju da kidi�u na njih. Pa, na kraju je tako i ispalo, ali treba biti lud pa misliti da taj ishod nema ba� nikakve veze s Milo�evi�em. U Srbiji, na�alost, trenutno nije nimalo te�ko biti lud, mada se vi�e ne sre�e ona vrsta uzbu�enog i pregrejanog ludovanja kao pre desetak godina. Sad se to u mnogim glavama ohladilo i postalo mirni, prividno logi�ni sistem rezonovanja, satkan od zavereni�kih ideja, neznanja, poluistina i sumnji u sve i svakoga.

U centru tog sistema ostala je pritajena misao o tome da u samom srpskom bi�u postoji ne�to �to izaziva i iritira svakog drugog, posebno Evropu i Zapad. Neko pri tom veruje da je to ne�to jako dragoceno, pa �e da glasa za radikale ili socijaliste, a drugi opet smatra da je to opasno i �tetno, pa navija za opoziciju. E sad, s takvim mislima se �ivi; ne mo�e se ljudima izvaditi iz glave ba� svako zrno ludosti. Ali, ako bi se Srbi malo osvrnuli oko sebe, mogli bi da vide kako neki drugi narodi, slovenski ili pravoslavni, nisu ba� tako sukobljeni sa Zapadom, a da su neki drugi, ni slovenski ni pravoslavni, pretrpeli te�e istorijske gubitke nego Srbi.

Evropa ne odbacuje pravoslavne Grke, ni nepravoslavne Slovene, poput �eha i Poljaka, a katoli�ki Ma�ari su u ovom veku bili valjda najve�i gubitnici u Evropi. Posle Prvog svetskog rata ostali su bez oko �ezdeset odsto teritorija koje su dr�ali u vreme K und K i ni danas im nije lako kad se toga sete, ali �ute i ne izazivaju NATO na megdan. Lepo su videli, na srpskom primeru, kuda vodi nasilno ispravljanje istorijskih nepravdi, stvarnih ili izmi�ljenih. S druge strane, tu je i primer nema�kog ujedinjenja, koji pokazuje kako se isplati kad si dobar, strpljiv, marljiv i uporan. Dr�ava ti jednog dana poraste sama od sebe.

Dakle, neka srpskog bi�a, kakvo je da je i ma �ta u njemu �u�alo. Ni u mnogim drugim takvim bi�ima ne �u�e ba� najbolje stvari, ali �u�e i ne ska�u svaki �as. Zar nije cela Evropa, sa svim svojim nacionalnim bi�ima, lepo uve�bala i ve� zavolela �u�anje. Ni srpsko bi�e ne�e skoro ponovo skakati, samo sad valja pomesti sr�u, makar pod tepih za po�etak. A i to je ne�to u �emu ni drugi nisu bili mnogo prilje�niji; sva�ta bi se jo� moglo na�i i u boljim ku�ama ispod raznih tepiha, samo niko ne zaviruje.