Pod udarom zakona

Bizarni atak na lokalne medije

Ozloglašeni republički Zakon o informisanju još nije umro, a kada će (i da li će), niko ne zna. Istini za volju, režim ga nije potezao tokom rata, kada su mediji bili dovoljno pritisnuti odredbama ratnog stanja, a korišćene su i brutalnije metode. Dokaz da je ovaj zakon još držeći jesu tri ročišta protiv tri lista održana prošlog četvrtka i petka na tri kraja države, doduše sa različitim ishodom

List "Čačanski glas" kažnjen je dva puta zbog istog teksta, mada, kako je svojevremeno pokazao slučaj "Politike" protiv koje je Demokratska stranka podnela prekršajnu prijavu (i svojski se obrukala), to nije po zakonu. "Zbog toga što su se u našem tekstu našla dva imena - direktora područne jedinice Republičke uprave javnih prihoda u Čačku Miloša Terzića i načelnika finansijske policije u Čačku Nikole Pavićevića - nađen je razlog da nam zbog jednog teksta budu izrečene dve kazne, mada su nam svi advokati koje smo konsultovali objasnili da tako ne ide: svi prozvani su mogli da podignu zajedničku prijavu ili bi to mogao da uradi jedan u ime svih", kaže za "Vreme" direktor "Čačanskog glasa" Stojan Marković.

HVATANJE KORAKA: Bez obzira na to, ovaj list je, po Terzićevoj tužbi, obavezan da plati ukupno 200.000 dinara (100.000 opštinsko javno preduzeće "Čačanski glas" u okviru kojeg su još i Radio Čačak i TV Čačak i po 50.000 dinara direktor Marković i glavni i odgovorni urednik Vesna Stepanović). Po prijavi Nikole Pavićevića, list je kažnjen sa još 100.000, a direktor sa 50.000 dinara. Prvo suđenje održano je u četvrtak 9. septembra, a drugo sutradan. Inače, inkriminisani tekst pod naslovom "Prljava rabota načelnika i direktora" objavljen je 27. avgusta, a napisan je na osnovu saopštenja koje su na konferenciji za štampu predstavnici lokalnog odbora Srpskog pokreta obnove podelili svim prisutnim novinarima. U saopštenju se govorilo o namicanju para za Košarkaški klub "Borac" na ne baš uobičajen način - telefonskim pozivima i pritiscima na lokalne privatnike - a pomenuti Pavićević i Terzić zbog toga su osetili duševnu bol. Na prvom suđenju, portparol lokalnog SPO-a Želimir Jeremić, koji je novinarima podelio saopštenje, odbio je da iznese dokaze, pa ga na drugo nisu ni zvali. Tim povodom, glavni i odgovorni urednik lista Vesna Stepanović izjavila je da je poražena saznanjem da jedna ozbiljna stranka, kao što je SPO, može da na taj način postupa prema medijima, i navela da ova stranka, uprkos obećanju njenih čelnika da će obezbediti osam svedoka ukoliko stvar dođe do suda, nije stala iza sopstvenog saopštenja. Uz ocenu da je "verovatno u pitanju prljava stranačka igra" Vesna Stepanović je dodala da su vodeći ljudi SPO-a u Čačku podjednako ugrozili sve medije koji su objavili ovo saopštenje. Direktor Marković rekao je da očekuje pismeno izvinjenje Vuka Draškovića uz priloženu uplatnicu u visini novčane kazne odrezane listu.

"U utorak, 14. septembra, svi zaposleni u našoj kući odlučili su da kaznu plate izdvajajući sumu u visini od po dve svoje mesečne plate, mada one kasne dva i po meseca", kaže Stojan Marković. "Mi ćemo pred redovnim sudom pokrenuti postupak protiv SPO-a za nadoknadu štete koju smo pretrpeli. Mada su obećali da će obezbediti svedoke, njihov portparol Želimir Jeremić na prvom ročištu rekao je da ne može da pozove svedoke niti da priloži materijalne dokaze zbog navodne sigurnosti svedoka. Pošto Vuk Drašković nije odgovorio na naš zahtev, obratićemo se redovnom sudu."

Po čaršiji su odmah krenule priče da je reč o ujdurmi iza koje stoje socijalisti i SPO, pošto Draškovićeva stranka nikako ne "miriše" gradonačelnika Čačka i predsednika stranke Nova Srbija Velju Ilića, svog bivšeg člana koji im je u ovoj varoši pokvario posao. Stojan Marković ipak misli da je u pitanju nešto drugo:

"Pre saopštenja SPO-a oglasio se lokalni odbor Demokratske stranke dokumentovanom tvrdnjom da postoji dopis KK 'Borac' (sa potpisom načelnika SUP-a Čačak Miodraga Zavišića u ime Upravnog odbora kluba) kojim se privatnicima nudi zakup reklamnog prostora po ceni od 500 do 2000 maraka mesečno. U prilogu dopisa nalazi se ugovor u kome se govori o plaćanju u devizama ili u dinarima po žiralnom kursu. Mi smo o tome pisali, a reakcija nije bilo. Pošto je vest izazvala veliku pažnju u gradu, pretpostavljam da je SPO hteo da `uhvati korak` sa demokratama koristeći se još oštrijim rečnikom, ali te navode, na našu štetu, nije bio spreman da dokumentuje. Još jedan detalj: na suđenju je šef finansijske policije Pavićević izjavio da je već 20 godina u upravi KK `Borac` i da je trenutno član komisije za finansijsko poslovanje kluba!"

TEATAR APSURDA: Slične priče, doduše sa manje tužnim krajem, zabeležene su i kada je reč o listovima "Pančevac" i Kikindske novine". Ljudi iz "Pančevca" su u petak, 10. septembra, morali da izađu na ročište po prijavi Roberta Barne iz turističke agencije "Karavan sistem". List je 13. avgusta ove godine objavio anonimno pismo čitalaca - 64 roditelja đaka OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" iz te varoši - koji su se žalili na pomenutu agenciju, jer im je pre početka bombardovanja uzela pare za ekskurziju na Taru koja je zbog rata otkazana. Ljudi su tražili svoj novac nazad, ali im ga agencija nije vratila, izgovarajući se da su pare uplaćene drugoj firmi preko koje su "sredstva" prosleđena vojnom hotelu "Omorika" na Tari, te da je novac "u procesu povratka". Procenivši da joj je "narušen ugled", firma "Karavan sistem" tražila je od "Pančevca" imena anonimnih autora pisma kako bi ih tužila (!?), pa kada je njen zahtev odbijen, protiv novina je podnela prekršajnu prijavu. Postupak je istoga dana obustavljen. "Sve u vezi s ovim sporom, naročito razlog za podizanje prijave, liči na teatar apsurda", komentariše direktor "Pančevca" Zoran Spremo.

Zanimljivo je da su protiv "Pančevca" početkom godine bila održana dva procesa zbog serije tekstova o divljoj gradnji. Prozvanim su se osetili načelnik Odeljenja za stambeno komunalne delatnosti SO Pančevo Vera Ilić (sada već bivši član Demokratske stranke koja nije podržala njen potez) i predsednik regionalne Privredne komore Rajko Dabanović. Dabanović je, osim zbog "povrede privatnosti" (list je u zemljišnim knjigama, dakle u javnom dokumentu, našao i objavio cenu njegovog placa u centru grada), tužio "Pančevac" i zbog uvrede, jer je omaškom svrstan u JUL, a on je, naprotiv, ugledan član SPS-a! "Pančevcu", njegovom direktoru, te glavnom i odgovornom uredniku, ukupno je, u oba procesa, zacepljeno 61.500 dinara. Veće za prekršaje u Novom Sadu poništilo je obe presude, s tim što je postupak po tužbi Vere Ilić vraćen nižoj instanci, dok je ovaj drugi obustavljen uz zanimljivo obrazloženje da se Dabanović možda može subjektivno osetiti uvređenim zato što je pogrešno navedena njegova partijska pripadnost, ali da, pošto JUL nije teroristička ni zločinačka organizacija, tu uvrede objektivno nema. Pa, sad baš...

TEKST STAR DVE GODINE: Najbizarniji slučaj zabeležen je u Kikindi gde je urednik lista "RTS-Komuna", te dugogodišnji gradonačelnik i funkcioner lokalnog SPS-a Rajko Popović - Rajo tužio "Kikindske novine" zbog teksta čiji je autor, nažalost, umro još prošle godine! Ovaj list obeležio je svoj 50. broj prisećanjem na pokojnog Đura Kneževića za koga vele da je bio rodonačelnik nezavisnog novinarstva u Kikindi i ponovnim objavljivanjem Kneževićevog teksta iz septembra 1997. godine. Pomenuti komentar tada je objavljen u "Kikindskim novostima", preteči današnjeg lista sličnog imena, a prozvanog Raja Popovića izgleda je zabolela činjenica da tekst do danas nije izgubio na aktuelnosti. Na osnovu priloženih dokaza, sudija Nada Petrov ocenila je da su navodi iz teksta tačni, obustavila je postupak protiv "Kikindskih novina", a Raju Popoviću poručila da ima pravo da se obrati redovnom sudu. Neposredno pre ročišta održanog u petak, 10. septembra, Rajo Popović je viđen u blizini zgrade suda, ali se, kada je bilo jasno da će sudnica biti prepuna, nije pojavio na ročištu. Njegov advokat tokom procesa živ se nije čuo, a "Kikindske novosti" besplatno je branilo sedam najpoznatijih gradskih advokata.

Zakon o informisanju očigledno dobija novu dimenziju. Isprva su mediji finansijski upropašćavani zbog "povrede patriotskih osećanja građana", dakle zbog "velike politike", ali u poslednje vreme omogućeno je bilo kome da se koristi u svetu neviđenom privilegijom, da pokušaju da praktično unište novine koje o njima pišu loše, navodeći razloge dostojne Riplija. Osim toga, zanimljivo je da su u gorepomenutim slučajevima na meti bile novine iz unutrašnjosti koja je, kad se sve sabere, možda bolje informisana od Beograda. Ova praksa, doduše, za vladajuću koaliciju može da bude i mač sa dve oštrice: u manjem mestu svi se znaju, pa sudija za prekršaje mora da pazi šta radi ako hoće da živi s mirom i da izbegne popreke poglede. Na kraju, i opozicija bi i u praksi mogla da potvrdi svoje verbalno zalaganje da se Zakon o informisanju ukine: uvređena Ljiljana Blagojević, gradski sekretar za kulturu Beograda, svojevremeno je u crno zavila tri beogradska dnevna lista, a njen SPO ne samo da nije regovao, već je Vuk Drašković izjavio da ne mora svako da trpi uvrede kao što ih on podnosi. Teško je, razume se, očekivati da bi ovakva opozicija mogla da iznudi ukidanje nakaradnog zakona od njenih čelnika, za sada bi bilo dovoljno da bar provere podatke koje javno saopštavaju.

Zbog impresuma na sudu