Četiri meseca za uvredu predsednika (II)

Novi sticaj okolnosti

Kako su Biserku Apić posle teksta u "Vremenu", posetili pripadnici Državne bezbednosti, šta su tražili, a šta odneli

Zbog uvrede predsednika SRJ Biserka Apić, službenica iz Sremske Mitrovice, dobila je u maju ove godine četiri meseca zatvora. Ta je žena u svojoj kancelariji tokom neformalnog razgovora sa kolegama jednog jutra iznela svoje mišljenje o (ratnoj) situaciji u kojoj smo se u tom trenutku nalazili - "da nas vodi magarac, a da mi već deset godina idemo za njim kao ovce" i drugo. Neko od uvređenih kolega je prijavio, i Biserka Apić je provela u pritvoru 17 dana, da bi nakon toga na suđenju, saslušavši presudu, čula i obrazloženje sudije Svetlane Đuričić da svaka njena reč ima dodatnu težinu jer se zemlja nalazi u ratnom stanju, kao i da je njena osuda za nauk drugima. Gospođa Apić sada čeka presudu Vrhovnog suda, gde je uložila žalbu na odluku sudije Đuričić, a kako joj je u jednom od neformalnih razgovora ovih dana rečeno, po svemu sudeći kazna će joj biti preinačena u uslovnu kaznu odgovarajućeg trajanja, jer više nema tih posebnih, ratnih okolnosti. Tako je upravo prošao i njen sugrađanin Zvonimir Živanović, kome je zbog uvrede Slobodana Miloševića ista sudinica dodelila pet meseci zatvora, a viši sud je kaznu preinačio u godinu dana uslovne kazne. O ovim slučajevima "Vreme" je već pisalo u dva navrata, ali je slučaj "Apić" dobio i svoj nastavak.

Najpre je Biserki diskretno zamereno što nam je, osim "priče za novine koja joj nije bila potrebna", prosledila i fotografiju na kojoj je sa svojim kolegama, a koju smo mi potpisali sa "cinkaroši". Strašnije je, međutim, bilo kada su je prošle nedelje iznenada posetili pripadnici Službe državne bezbednosti i pretresli radni sto, a onda i sobu u roditeljskoj kući gde živi. Dva momka sportskog izgleda pokupili su od Biserkinih stvari nekoliko svezaka i rokovnika, jedan papir sa zabeleškama i pitanjima za advokata i rukom pisanu žalbu Okružnom sudu. U jednom od zaplenjenih rokovnika su i Biserkine zabeleške iz ratnih dana, proizvoljne, dnevničke, koje su služile kao podsetnik "dok se iščekivao kraj rata". Rečeno joj je da je pretres vršen "zbog sumnje da poseduje predmete krivičnog dela".

"Pretres SDB-a shvatila bih kao represiju novi pritisak na mene, da mi advokat nije rekao par dana pre toga da je sudija Đuričić dobila neka preteća pisma povodom mog slučaja", rekla nam je Apićeva.

Na molbu advokata Biserka je dan nakon pretresa otišla do sudije, "bez volje i potrebe da se pravda za nešto što nije organizovala", više zapravo da ustanovi o čemu se radi. "Nismo znali šta se iza brda valja, pogotovo nakon svega šta mi se dogodilo."

Sudija Svetlana Đuričić dobila je dva preteća pisma. Reagovala je tek na drugo, pristiglo iz Australije, uznemirujuće sadržine, u kojem se ona upozorava da će joj se suditi na smrt, da napusti posao i Sremsku Mitrovicu u roku od šest meseci.

"Sudija mi je rekla da bi ja trebalo da znam ko je to pisao, što me je pogodilo. Inače je bila korektna, i ja sam zaista stekla utisak da ona samo profesionalno radi svoj posao. Rekla mi je i da ne zna ništa o nalogu za pretres, već da je jedino po regularnoj proceduri obavestila o pismima svoga šefa, koji je verovatno preduzeo odgovarajuće korake, smatra Biserka Apić.

Pokušali smo da dobijemo izjavu sudije Svetlane Đuričić povodom pisama, povodom "sticaja okolnosti" da je, eto, Sremska Mitrovica postavila tužni rekord u presudama po članu 157 Krivičnog zakona SRJ, i da ih je ona kao sudija sve potpisala. Odbila je da dâ izjavu, neformalno prepričala sve što smo već čuli i od Biserke Apić i, reklo bi se, pomalo pripretila da se ništa od njenih reči ne objavljuje. Razgovor se završio gotovo identičnim rečima koje smo čuli i od onog nesrećnika, njenog sugrađanina, koga je zbog psovanja Slobodana Miloševića na javnom mestu osudila na pet meseci zatvora.

"Otkud ja na kraju znam sa kime razgovaram?"