Provera adresa

Srbija pod prismotrom

"Kada sam čula za ovu akciju, moja prva asocijacija je bila: 'Prijavi svog komšiju'", kaže za "Vreme" Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava. "Bojim se horizontalne komšijske represije, predsednika kućnih saveta, zaludnih penzionera..."

Priča kazuje da su tokom onog rata nemačke okupacione vlasti u Beogradu javno molile građane da provere podatke pre nego što denunciraju bližnje svoje, jer je dostava bilo toliko da ni Gestapo ni Specijalna policija nisu mogli da ih obrade. Bilo je, navodno, više prijava nego stanovnika glavnog grada Srbije! Nemci su odavno otišli iz Beograda, ali se onim građanima koji izgaraju od želje da svog komšiju prijave policiji sada pruža prilika da to obave elegantno, bez obaveze da pišu ili bez opasnosti da ih neko vidi kada ulaze u policijsku stanicu - moći će da to urade kod kuće, uz slatko, kafu i rakiju.

U petak, 24. septembra, pomoćnik republičkog ministra unutrašnjih poslova general-potpukovnik Obrad Stevanović najavio je akciju provere prebivališta i boravišta građana širom Srbije. Uniformisani policajci obilaziće građane u njihovim domovima i proveravaće njihova dokumenta, a onima koji nisu regulisali prebivalište ili boravište objasniće kako da to učine. Kako na konferenciji za štampu reče general Stevanović, "cilj ove akcije je poboljšanje ukupne bezbednosti, omogućavanje građanima da lakše ostvare svoja prava, kao i da se pomogne građanima da regulišu svoje obaveze i time izbegnu prekršajnu odgovornost". Policajci će proveravati da li su podaci o prebivalištu ili boravištu isti u svim ličnim dokumentima: ličnoj karti, vozačkoj dozvoli, pasošu i vojnoj knjižici. General je najavio reafirmaciju sektorskog rada u policiji: "Naša želja je da svaki građanin upozna svog policajca." Istovremeno je rekao poneku o "razmeni bezbednosnih podataka od značaja za opštu sigurnost" između građana i policije.

HORIZONTALNA REPRESIJA: "Kada sam čula za ovu akciju, moja prva asocijacija je bila: 'Prijavi svog komšiju'", kaže za "Vreme" Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava. "Bojim se horizontalne komšijske represije, predsednika kućnih saveta, zaludnih penzionera... U svakom komšiluku neko se nekome zamerio. Ovo je provociranje privatnih revanšizama izazvanih okolnostima u kojima živimo. Mnogi ljudi ne rade ništa, a ako i primaju plate i penzije one su mizerne. Zato se bojim da bi ovo mogli da shvate kao neku vrstu društvene igre."

Istini za volju, general Stevanović je objasnio da građani nisu dužni da policajce koji se pojave i pred njihovom kućom puste unutra, ali je dodao da po zakonu policija ima pravo da proverava podatke o prebivalištu. Rečeno je da ove obaveze najčešće propuštaju da regulišu gastarbajteri koji se oslanjaju samo na pasoš, a zaboravljaju da im treba i lična karta. Pa onda učenici i studenti, sezonski radnici... Kada je reč o izbeglim s Kosova i Metohije, oni moraju da prijave boravište u mestima gde žive. (Inače, prebivalište je ona adresa na kojoj se građanin "vodi", a boravište mesto u kojem živi.) Oni tu mogu da dobiju dokumenta u kojima će se upisivati njihova adresa na Kosovu i Metohiji. U "Politici" se navodi da su zahteve za izdavanje dokumenata dužne da prihvate sve "organizacione jedinice MUP-a". Rešavaće ih "izmešteni SUP-ovi sa Kosmeta koji su privremeno stacionirani u drugim gradovima Srbije". Oni nesrećnici s Kosova i Metohije koji su odlučili da ostanu na svome moći će da dobiju lična dokumenta i da registruju automobile gde god je to moguće, odnosno u Kosovu Polju, Leposaviću, Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici i još nekim mestima "u kojima se po ovom pitanju situacija popravlja", ali će postupak trajati nešto duže, pošto se dokumenta izdaju u drugim delovima Srbije. Ako ih u međuvremenu, dok čekaju dokumente ili idu po njih, oni verni saveznici demokratije i multikulturalnosti žive ne zapale, kao onu bebu u Prizrenu.

Akcija je propraćena idiličnim spotom: klasična dnevna soba, glomazni trosed, šustikla na stočiću i bakica koja poslužuje mlade policajce i ćaska s njima. Kad se tome doda nežni glas naratora, građaninu pokornom dođe da uhvati busiju negde na ulici, ščepa prvog policajca koga vidi i dovuče ga kući na ručak.

PASOŠ I VOJNA KNJIŽICA: Svoj doprinos dale su i "Večernje novosti" koje konstatuju da "delioci pravde u Srbiji zdušno podržavaju veliku akciju MUP-a Srbije", jer se "oko 30 odsto suđenja u Republici odlaže zbog netačnih adresa optuženih, stranaka, svedoka, advokata i drugih učesnika postupka". Citira se zamenik predsednika Okružnog suda u Beogradu Goran Petronijević čija istraživanja ukazuju da zbog neprijavljivanja promena adresa "građani, država i sudovi imaju ogromne štete". On misli da će "svako ko želi red... podržati akciju MUP-a Srbije koja je u interesu, pre svega, građana". Pominju se i oni koji se ne odjavljuju i ne prijavljuju kako bi izbegli dugu ruku zakona, novokomponovani biznismeni koji eskiviraju plaćanje poreza i tome slično.

Zanimljivo je da u vezi s ovom akcijom nije objavljena nikakva odluka, propis, uredba ili kakav drugi podzakonski akt. Na konferenciji za štampu novinarima je podeljen samo izvod iz Zakona o prebivalištu i boravištu građana sa devet odabranih članova na koje se policija poziva.

"Pomenutim članovima Zakona reguliše se, da tako kažem, samo tehnika prijavljivanja prebivališta i boravišta", kaže Biljana Kovačević-Vučo. "Ali ni ovaj niti bilo koji drugi zakon ne daje ovlašćenja organima unutrašnjih poslova da obavljaju ovu vrstu kontrole celokupnog stanovništva. Ova kontrola bi se po svim obeležjima mogla nazvati racijom. Primenjeno na izvršenja krivičnih dela, na primer učestalosti krađa, svi građani bi mogli da budu kontrolisani na isti način. Reč je o izazivanju straha među ljudima, jer se država na ovaj način, bez obzira na to što akciju predstavlja u formi pomoći građanima - što je vrhunski cinizam - pojavljuje u najogoljenijem obliku sile. Osim toga, ostaje otvoreno pitanje: odakle policiji pravo da kontroliše vojne knjižice? Kojom je odlukom dobila ovlašćenja vojnih vlasti? Saradnja između njih je prirodna, ali postoji procedura koja se u ovom slučaju ne poštuje. Problem su i pasoši koji služe isključivo za kontrolu prelaska granice. Dešava se da ljudima oduzmu pasoš bez obrazloženja. Nije teško zamisliti situaciju da građanin primi policajca u kuću, preda mu pasoš, dobije odgovor da će mu biti vraćen za koji dan i - ostane bez njega."

Osim kriminalaca koji su u ovom slučaju malobrojni, masovna provera dokumenata pre svega će pogoditi izbeglice koji gube status ukoliko promene adresu bez dozvole Komesarijata za izbeglice. "Materinski" odnos države naterao ih je da se sami snalaze - mnogi su se nekoliko puta selili ne prijavljujući nove adrese. Sličnu muku muče i prognanici (oni što su pobegli posle "Oluje") i "raseljena lica", kako se zvanično nazivaju izbegli sa Kosova i Metohije. Oni nemaju poverenja u ovu državu, mahom se nisu nigde registrovali i, najblaže rečeno, neće biti srećni zbog naknadne "brige" države. Ne treba zaboraviti ni podstanare i studente koji se silom prilika često sele, ni njihove gazde koje u 90 odsto slučajeva ne prijavljuju "rođake iz provincije". Posebna priča su vojni obveznici: ruski list "Komersant" ocenjuje da je ova akcija usmerena na "hvatanje disidenata i onih koji izbegavaju vojnu obavezu". List navodi da srpska opozicija ne isključuje da jurnjava za onima koji eskiviraju vojsku može da znači "pripremu Miloševića za početak novog konflikta na Kosovu".

IZ VREMENA BROZA: Ruske novine ne identifikuju "srpsku opoziciju" na koju se pozivaju, ali gotovo da nema opozicione stranke koja nije osudila najavu masovne kontrole. Demokratska stranka i Socijaldemokratija pozvale su građane da ne puštaju policajce u svoje domove, s tim što su demokrate u saopštenju nešto oštrije: kažu da je reč o uvodu "u otvoreni teror". Demokratska alternativa kontrolu adresa naziva najgrubljim zastrašivanjem. Slična saopštenja objavile su i nevladine organizacije, a dr Kostu Čavoškog, profesora Pravnog fakulteta, ovaj poduhvat podseća na raciju, "kao kada policija blokira određenu gradsku četvrt u potrazi za prostitutkama i narkomanima". Profesor Pravnog fakulteta dr Vojin Dimitrijević ocenjuje da se u ovom slučaju država svom svojom silom suočava sa pojedincem, "atomiziranim građaninom", i podstiče u njemu onaj naš nadaleko poznati podanički mentalitet. Tezu je ilustrovao sramotnim ponašanjem građanstva na dan pomračenja sunca: ministarka kaže da je opasno i - ulice opuste. Lider Demokratske stranke Srbije dr Vojislav Koštunica podseća da je Zakon na koji se policija poziva "donet 1977. godine, u Brozovo doba", i da nikad nije primenjivan na ovaj način: "Ista policija koja decenijama nije kročila u pojedine krajeve Kosova sada treba da uđe u svaki stan i u svaku kuću u Srbiji. Cela akcija je nepripremljena jer građani po pravilu ne znaju ni kako izgledaju identifikacione kartice policije. Koliko će lažnih policajaca, zapravo kriminalaca, pokušati da ovu priliku iskoristi? S razlogom se može postaviti pitanje da li ova akcija potvrđuje nesposobnost vlasti, koja nije na normalan način uspela da dođe do potrebnih podataka, ili je ovde reč o nečemu sasvim drugom, o otvorenom obliku zastrašivanja građana."

Kriminalci bi svakako mogli zadovoljno da protrljaju ruke. Policijska uniforma može da se nabavi za 50, a kokarda za 30 maraka. A onda: "Dobar dan, komšinice..."

Koliko se pamti, ovako nešto nije se radilo ni za Maršalovog zemana. Dobro, neka žena bila je uhapšena u vreme Prve konferencije nesvrstanih

'61. godine jer je trknula po bakaluk i zaboravila ličnu kartu - nije joj pomoglo ni što joj je dete ostalo samo kod kuće. "Ako je ovako nešto ikad rađeno, rađeno je pre Leke Rankovića, a na meti su bili isključivo politički sumnjivci", kaže za "Vreme" jedan poodavno penzionisani policajac. "Siguran sam da nikome iz SPS-a i JUL-a niko neće zazvoniti na vrata. Pozdravio bih proveru kada bih znao da će da važi za sve, ali se plašim da će se raditi selektivno i da će komandiri opštinskih SUP-ova unapred dobiti spiskove onih koje treba proveriti. Umesto da obavlja svoju ustavnu funkciju zaštite građana, policija ovim samo uliva nesigurnost."

PUNI SE BUDŽET: Provera ličnih dokumenata počela je u ponedeljak 27. septembra, na Dan izvršenja krivičnih sankcija koji je svečano obeležen prijemom kod ministra pravde Jankovića u Klubu saveznih poslanika u Tolstojevoj ulici i podelom priznanja bolnici Okružnog zatvora u Beogradu, Okružnom zatvoru u Zrenjaninu i petnaestorici zaposlenih "u ustanovama" širom Srbije. Reakcije javnosti navele su generala Stevanovića da ponovo istupi optuživši "dežurne kritizere policije" da "pokušavaju da narod konfrontiraju s policijom". On je precizirao: "Mi nikada nismo ni rekli da će provera biti obavljena u stanovima već na adresi stanovanja, što može biti u zajedničkim ili drugim prostorijama... Policajac nikad neće doći na adresu kao protivnik ili suparnik, već kao zaštitnik i saradnik, koji je tu pre svega da pomogne građanima da ostvare svoja zakonska prava." Stanodavce je umirio tvrdnjom da je reč o policijskoj proveri dokumentacije koja se ne koristi za, na primer, naplatu poreza.

"Živim sa ženom, ali sam prijavljen kod roditelja", veli jedna "reš pečena" glava porodice. "Ne pada mi na pamet da menjam dokumenta. Ako dođu, roditelji će reći da živim kod njih i da kod žene ponekad samo prespavam. Na pitanje kakav je to brak, odgovoriću da je to moja stvar. Ne krijem ništa, ne bavim se kriminalom, odazvaću se na svaki njihov poziv, ali hoću da imam korak 'fore' i malo više vremena da razmislim."

Ideja da određenim delom grada patroliraju uvek isti policajci i da građani dobro poznaju svog "bobija" koji im zaliva cveće dok su na odmoru nije nova, niti je treba odbaciti. Nažalost, ovdašnje građanstvo ima malo drugačije iskustvo s policijom. Biljana Kovačević-Vučo podseća na ustavnu nepovredivost stana: "Po članu 31. saveznog Ustava i članu 21. republičkog ustava, stan je nepovrediv. Na osnovu saveznog zakona sud može da izda nalog koji omogućava službenom licu da uđe u stan protiv volje držaoca, uz obavezno prisustvo dva svedoka. Bez naloga i bez dozvole držaoca u stan mogu da uđu samo radi neposrednog hvatanja počinioca krivičnog dela ili radi spasavanja ljudi i imovine, ali samo na način propisan Zakonom o krivičnom postupku. Sam ministar je potvrdio da građani nisu obavezni da puste policajce u stan ako to ne žele. Inače, ako ovo znači uspostavljanje šalterske službe po kućama, onda nam ne ostaje ništa drugo nego da akciju iz sveg srca podržimo pošto više nećemo morati da se guramo pred šalterima. Bez obzira na nezakonitost ove akcije, lepo bi bilo kada bi nas država obradovala i počela da funkcioniše kao servis građana, ali, nažalost, za sada nemam argumente da u to poverujem".

Nekim čudom se desilo da se početak policijske provere dokumenata vremenski podudara sa demonstracijama Saveza za promene. Plus što neki vele da ni vanredni izbori nisu isključeni. Last but not least: oni koji se presele platiće za prijavu stanovanja i za menjanje adrese u ličnoj karti, pasošu, vozačkoj i saobraćajnoj dozvoli 411 dinara, ne računajući takse za izdavanje državljanstva, izvoda iz matične knjige rođenih i cenu izrade fotografija. Sitnica, al' obraduje državu.

Do odlaska ovog teksta u štampu, "Vreme" nije dobilo nijednu potvrdu da je akcija zaista počela. Neki "dežurni kritizeri" tvrde da je u pitanju puka pretnja. Demantovalo ih je hapšenje vlasnika razglasa korišćenog na Trgu Republike Nikole Đuričkovića, koji je prekršajno osuđen i odmah upućen na izdržavanje kazne od sedam dana zatvora zbog "remećenja javnog reda i mira" i zbog - neregulisane prijave boravka.