Pred "meč stoleća" u Zagrebu

Brze noge ili hladne glave

Kako god da se gleda, subotnji duel Hrvatska-Jugoslavija nije običan: mnogo je interesa, od sportskih do nacionalno-političkih, mnogo rivalstva koje nije samo sportsko, podosta povišenih strasti, ali je ohrabrujuće što se u celoj "nenormalnoj" situaciji najnormalnije ponašaju neposredni akteri, odnosno fudbaleri

Dakle, mi ili oni. Zajedno - teško, kao što je uvek bilo. Da bi se to čudo desilo, neophodna je "arbitraža" trećeg, u ovom slučaju Makedonaca, koji bi morali da pobede Irsku da bi Jugoslavija bila druga ako izgubi u Maksimiru i potom u 'baražu', kao za Francusku '98, potraži šansu za odlazak na EP. Ruku na srce, od Makedonaca se takva usluga ne može ni tražiti ni očekivati, mada bi se o remiju u Skoplju moglo razmišljati, što je varijanta koja takođe odgovara 'plavima' za slučaj najgoreg, odnosno poraza, jer takođe vodi u 'baraž'. U svakom slučaju, telefonske linije sa Skopljem biće otvorene non-stop, i to sa obe klupe.

Akteri meča u Zagrebu će, naravno, pokušati da urade ono što je do njih i da ne zavise od drugog, Hrvati moraju da pobede a nama igraju druga dva ishoda, i ostaje da se vidi ko će u igri nerava biti uspešniji. Od spektakularnog fudbala neće biti ni "s" jer u utakmicama koje se igraju pod velikim pritiskom - a uz ovu ide još mnogo štošta što nije samo sport - retko kad je bilo prave igre.

Neka neko i ne pomisli da može videti 4-4 kao recimo u prošlonedeljnom derbiju italijanske lige Lacio-Milan. U Zagrebu će se igrati tvrdo, oprezno, strpljivo, s inicijativom Hrvata koje će nositi huk sa tribina i potreba za pobedom, ali će možda i više od brzih nogu i jakih šuteva odlučivati hladne glave i veliko srce. Po kvalitetu, reprezentacije su prilično izjednačene, a kada je tako odlučuju ostali faktori: psihička stabilnost, nervi, publika, sudija... Objektivno, favorita nema, prednost Hrvatske je domaći teren, prednost Jugoslavije dva od tri moguća ishoda. Koja je veća, videće se na terenu koji je oduvek bio najbolja "sudnica". Pre desetak dana, kada je igrao sa Arsenalom u Barseloni, doslovce najopasniji hrvatski napadač Davor Šuker je rekao:

- Kada bi neko ozbiljno upoređivao izjave uoči neke važne utakmice sa onim što se kasnije zbivalo na terenu, video bi ogromnu količinu izrečenih gluposti, ali tako je otkad je fudbala.

U zagrevanju već ionako uspaljene atmosfere, zagrebački "Večernji list" napravio je anketu među poznatim ličnostima iz međunarodnog fudbala. Iako je retko ko hteo da bude određen, imena učesnika ankete privlače pažnju. Slavni Pele je rekao da bi "rado video utakmicu u kojoj jedan protiv drugog igraju Šuker i Mijatović"; Bobi Čarlton je odao komplimente Šukeru rekavši da "nije slučajno na promotivnoj kaseti engleske federacije koja konkuriše za Mondijal 2006"; Trapatoni je priznao da bi zbog Mijatovića i prijateljstva sa Boškovim "trebalo da bude na strani Jugoslovena", ali se zadovoljio konstatacijom da će "Hrvatima mnogo nedostajati Boban"; Ferenc Puškaš je rekao isto što i Šuker, da će uspeti onaj ko bude imao bolji dan, sve drugo pada u vodu. Italijanski selektor Dino Zof nazvao je meč "jednim od najzanimljivijih u celim kvalifikacijama"; Mihael Laudrup kaže da je Šuker "njegov tip igrača", ali prednost daje Jugoslaviji "zato što joj je dosta i nerešeno"; trener Intera Marselo Lipi rekao je ono što sve hrvatske uši žele da čuju: prevagu će odneti tandem Šuker-Bokšić, to je jedina linija u kojoj su Hrvati superiorniji od Jugoslovena. Fabio Kapelo, trener Rome, misli da je Hrvatska kompaktnija kao tim a da Jugoslavija ima bolje individualce, kao i da će imperativ pobede opteretiti Hrvate; Karlo Anćeloti iz Juventusa misli da su šanse 50-50...

Sve je, naravno, diskutabilno, i u zavisti s koje se strane gleda. Sa naše će se retko ko složiti da su Mijatović i Milošević inferiorniji od Šukera i Bokšića, ali će malo ko sa njihove prihvatiti da je Đorović bolji od Bilića, Piksi od Asanovića, Dario Šimić od Dejana Stankovića... Ono gde su Hrvati u startu u prednosti jeste golman, ne zato što je Ladić mnogo bolji čuvar mreže od Kralja već zato što je Kralj sa Partizanom i Portom primio "osam lakih komada" na dva gostovanja u Maksimiru, i hteo-ne hteo, s tim teretom stiže u Zagreb. Ako ga muški iznese na svojim širokim ramenima - pod uslovom da se Boškov ne odluči za Kocića - naše šanse će znatno porasti.

O ostalim ne-sportskim aspektima subotnje utakmice nema potrebe bilo šta reći. Rivalstvo je veliko još iz drugog perioda zajedničke države a nesrećni, krvavi razvod ostavio je recidive koji se, na sreću, vremenom polako leče ali su još dovoljno sveži da podsete na neposrednu prošlost. Od fudbalera se, na obe strane, traži da igraju "za naciju", mada pobeda ili poraz u jednom sportskom meču ne dokazuju ničiju ni superiornost ni inferiornost. Ostaju, međutim, veliko zadovoljstvo pobede i još veće razočaranje poraza. U atmosferi velikog očekivanja najnormalnije se, čini se, ponašaju fudbaleri. Iskusni profesionalci, mnogi od njih međusobno prijatelji posle godina zajedničkog igranja u raznim inostranim timovima (Stojković-Bokšić, Savićević-Boban, Mijatović-Šuker, Jarni, Mihajlović, D. Stanković-Bokšić, Mirković-Kovačević-Tudor...), znaju da već od nedelje ponovo moraju živeti i raditi zajedno, da život jednostavno teče dalje... A za godinu dana, kao što reče Ivica Osim (vidi okvir), već počinje novo takmičenje - kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Japanu i Koreji.

Valjda nećemo opet u istu grupu...

Vladimir Stanković

Ivica Osim, bivši selektor SFRJ:

Hrvati pod većim pritiskom

Ako iko od inostranih stručnjaka dobro poznaje fudbalere Jugoslavije i Hrvatske, onda je to Ivica Osim, poslednji selektor SFRJ, danas uspešni trener Šturma iz Graca. Još pre devet godina odveo je na SP u Italiju klince Šukera, Jarnija i Bokšića, uveo u ondašnju reprezentaciju Savićevića, Mijatovića, Mihajlovića, Jokanovića, Stanića, Bobana (plus Prosinečki, Asanović, Brnović, Vidaković...). Gleda sve što može i sve zna, dakle nema kompetentnijeg sagovornika od njega.

- Hrvatska je sada u težoj situaciji, znatno težoj nego što je bila Jugoslavija uoči beogradskog meča, zato što joj odgovara samo pobeda. Jugoslavija je mogla čak i da izgubi u Beogradu pa da se kasnije vadi u Dablinu i protiv Makedonaca, za Hrvate sada nema popravnog.

Da li to znači da je Jugoslavija favorit?

- Ne znači... Uspeće onaj ko bolje podnese presiju. U Beogradu su u tome uspešniji bili Hrvati, jugoslovenski vezni red kao da nije postojao.

Boban i Asanović su radili šta su hteli, i da je Šuker bio fizički spremniji - Hrvati bi pobedili. Sada se situacija menja, pritisak prelazi na njihovu stranu.

Kako vidite rivale ?

- To je ista škola, velika većina igrača potiče još iz one zajedničke lige. Puno je iskusnih, Ćiro stalno govori o mladima a da može skinuo bi i Zajeca...Čini mi se da je Jugoslavija sa Dejanom Stankovićem, Kovačevićem, Miloševićem i još nekima na putu da brže reši smenu generacije koja čeka obe selekcije.

Ni Boškov ne beži od veterana: Stojković, Savićević, Đukić...

- Utakmice protiv Makedonije pokazale su da je sa Stojkovićem sasvim druga igra. On uliva određenu sigurnost ekipi. Što se Deje tiče, gledam ga ovde u Austriji, čujemo se povremeno. On je isti kao i uvek - nepredvidiv, nikad ne znaš kako će odigrati. Austrijanci su ga dočekali sa malo skepse, ali ih je razuverio, oni takvog igrača nemaju i sada su spremni da ga istrpe kad mu ne ide. Opasno je potceniti ga i ne posvetiti mu pažnju...

Da li ste očekivali Irce u borbi za vrh?

- Irci su iskoristili raspored, strašno me čudi da su Hrvati pristali da igraju u Dablinu samo dva meseca posle osvajanja trećeg mesta na mondijalu u Francuskoj. To je bila strateška greška. Bili su ispražnjeni, nekompletni, nespremni, a Irci napaljeni... Jugoslavija je takođe poražena u Dablinu, za eliminaciju Iraca trebalo je da bar jedni uzmu bod u Dablinu. Sami su krivi, sada će jedni najverovatnije izvisiti.

Meč se predstavlja kao "sudbonosan"?

- Ma kakvi, to vi novinari naduvavate stvar... Igrači su vrlo pametni, ne padaju u tu zamku. Ništa nije sudbonosno, već se igralo na klupskom nivou dva puta, igralo se u u Beogradu, igraće se opet... Novo takmičenje počinje za godinu dana, ide svetsko prvenstvo, pa opet evropsko... Sudbonosna su neka druga pitanja, nikako jedna utakmica ma koliko važna bila.

Vidimo se u Zagrebu?

- Ne znam, voleo bih da dođem ali ne još ne znam...

Sudija meča Hose Maria Garsia-Aranda

Dobro je što poznajem polovinu igrača

UEFA je odlučila da suđenje subotnje utakmice poveri španskom arbitru Hose Maria Garcia-Arandi. Ovaj 43-godišnji Madriđanin ljubazno se odazvao našoj molbi za razgovor, ali se odmah na početku ogradio:

- Kao što znate, o utakmici vam ne mogu reći ništa jer propisi to izričito zabranjuju. O svemu drugom možemo da ćaskamo.

Na Mondijalu u Francuskoj sudili ste utakmicu Holandija-Jugoslavija u osmini finala i Francuska-Hrvatska u polufinalu, rezultat je oba puta bio identičan: 2-1 za Holandiju, odnosno Francusku. Kako se sećate tih utakmica?

- Bili su to dobri, korektni mečevi i bilo mi je zadovoljstvo da ih sudim.

Da li ste sudili Hrvatskoj ili Jugoslaviji u Zagrebu ili Beogradu ?

- Ne, nikada. Štaviše, nikada nisam bio ni u jednoj od te dve zemlje.

Da li vam činjenica da mnogo igrača na obe strane govori španski može olakšati posao?

- Svakako, u obe selekcije ima mnogo igrača koje poznajem iz španske lige, a mogućnost lakše komunikacije uvek je dobrodošla.

Znate da će ambijent biti vruć. Da li više volite takve utakmice ili neke mirnije?

- Smatram da su i sudije sportisti učesnici događaja. Kao što igrači ne vole da igraju pred praznim tribinama, ni mi ne volimo da sudimo pred praznim stadionom. Ja se lično uvek bolje osećam kada su tribine pune bez obzira na to kakav je ambijent.

Šta za vas znači odluka UEFA da vam poveri ovu važnu utakmicu ?

- Veliko priznanje, šta drugo? Nadam se da ću opravdati poverenje.

Hvala, i srećno u Zagrebu.