"Mrtav" jezik i živi ljudi

Isus Hristos bi ih razumeo

Daleko od "civilizacije" i pažnje sveta, u planinskim predelima Sirije, vekovima opstaje zajednica ljudi koji govore aramejski, jezik (vremena) Isusa Hrista

Ovih dana put do Damaska traje samo 45 minuta po popravljenim putevima, š to znači da putovanje od ovog zabačenog sela do prestonice nikome viš e ne izgleda preteći.

Ali sa stanoviš ta lingvistike, Malula je još uvek mesto okrenuto sebi.

Ovde, u neplodnim planinama Qalamun, ljudi ne govore arapski, bar ne među sobom. Taj jezik je lingua franca u ovom kraju sveta viš e od 1000 godina, ali njihov jezik je još stariji, ide 3000 godina u proš lost, do oko devetstote godine pre nove ere.

Taj jezik je aramejski, jezik kojim je govorio Isus Hrist. Na svim drugim mestima je nestao pre mnogo vekova, ali ovde je nekako opstao konzerviran izolacijom i hranjen ponosom. Još samo u Maluli, koja ima oko 5000 stanovnika, i u dva obližnja sela aramejski opstaje.

"Čak i u Damasku nas ljudi čudno posmatraju i pitaju kojim jezikom govorimo", kaže Assad Barkeel (24). Kao skoro svako ovde, Barkeel je naučio aramejski još u kolevci i, isto kao skoro svako ovde, kaže da je odlučan u nameri da ga prenese na sledeću generaciju.

Poš to se u njoj nalazi nekoliko svetih hriš ćanskih mesta, uključujući Crkvu svetog Sergija iz četvrtog veka, sagrađenu u čast vojnika koje je pobio rimski imperator zbog njihove vere, Malula je dugo bila skloniš te hriš ćana. Oni ovde čine oko polovinu stanovniš tva, š to je proporcionalno mnogo viš e od 13%, koliko ih ima u Siriji kao celini.

Ali, čak i ako veza sa Isusom Hristom tera neke hriš ćane da strastveno čuvaju taj jezik, takve podele nema u vezi sa aramejskim jezikom u Maluli. I Muslimani i hriš ćani ćaskaju na jeziku nerazumljivom skoro svim ostalim Sirijcima, ali i gotovo svakom drugom.

U onome š to danas predstavljaju Sirija, Liban, Izrael i palestinske teritorije aramejski je vekovima bio jezik svakodnevnog života, a cvetao je u Isusovo vreme (hebrejski je bio rezervisan za religijske obrede). Neki delovi Biblije su napisani na aramejskom, kao i delovi Kumranskih rukopisa. Kao govorni jezik izgubio je primat u sedmom veku, uzmičući pred drugim jezicima, uključujući sirijski i arapski. Potpuno je nestao kao pisani jezik, delovi njegovog pisma potpuno su prepuš teni zaboravu. Ali, iako viš e ne postoji kao pisani jezik, učenjaci i klerici ponekad primenjuju grub sistem transkripcije da bi preveli glasove na prepoznatljivo pismo, obično hebrejsko ili arapsko. To omogućuje služenje aramejske liturgije u nekim sirijskim crkvama.

Govorni aramejski živi u Maluli, netaknut od osvajača koji su se smenjivali i koji nikada nisu insistirali na asimilaciji u tako udaljenom mestu, koje leži na 5000 stopa nadmorske visine.

Vekovima njegovi stanovnici žive jednostavno, uglavnom u izolaciji, u kućama ukopanim u strme obronke, i izdržavaju se od zemlje pune izvora u podnožju. Odlazak do Damaska bio je dugo i naporno putovanje, preko zemlje koja je bila leti spržena, a zimi prekrivena snegom.

Dvadeseti vek je približio prestonicu, a sa njom je doneo arapski u š kole. Ali, čak ni novi poslovi u Damasku ni zahtevi modernog života nisu zatrli naviku da se kod kuće govori aramejski. Ljudi kažu da su još odlučniji u nameri da održe svoj jezik u životu.

"Kada smo videli da stranci dolaze i obraćaju toliko pažnje na naš jezik, mislili smo da na nama leži odgovornost da naučimo viš e", kaže Suleiman Wakim( 51), vlasnik male prodavnice sendviča.

Zbog lokalne legende, koja datira iz Drugog svetskog rata, kada je Sirija još uvek bila francuski protektorat, neki ljudi ovde još uvek sumnjičavo gledaju na one koji dolaze u Malulu i tvrde da se dive jeziku koji je opstao. Kako priča kaže, ispostavilo se da je jedan učeni posetilac koji je iskazivao ljubav prema aramejskom bio u stvari nemački š pijun.

Ali, poslednje godine su donele ne samo sveže gomile učenjaka nego i ukus turističkih dolara, u količini koja ponekad izgleda kao eklektička meš avina.

Jedan od skoraš njih stanovnika, kojeg opisuju sa mnogo naklonosti, bio je Werner Arnold, nemački lingvista koji je insistirao da ga zovu Abu Ibrahim tokom nekoliko godina koje je proveo pokuš avajući da ovlada najopskurnijim jezikom tog regiona. Neki od njegovih studenata su se naselili tu umesto njega, a starci, kao š to je Mikhal Halal (75), kažu da još ne mogu da veruju da su stranci naučili da govore aramejski bolje nego oni.

Nasuprot tome, u Crkvi svetog Sergija, na vrhu brda, prečasni Fayez Frejat, rumeni pedesetosmogodiš nji grčki katolički sveš tenik, oduš evljava posetioce izgovaranjem molitvi gospodnjih na aramejskom, iako ne govori taj jezik, poš to je doš ao u Malulu pre samo nekoliko godina.

Stručnjaci kažu da ukupno 18.000 Sirijaca govori aramejski, uključujući i one koji žive u obližnjim selima Bakha i Jubadin.

Polovina od tog broja napustila je sela zbog većih mogućnosti u prestonici. Većina ih se vraća u planine tokom leta, i većina još uvek govori aramejski sa decom kod kuće, ali taj egzodus zabrinjava neke stanovnike.

"Da sam ja ministar, doneo bih zakon po kome niko iz Malule ne može da se oženi izvan ovih sela", kaže Frejat. "Ako ne čuju jezik kod kuće, deca će odrasti bez njega."

Za sada su preduzete neobične mere. Siročad u mnogim slučajevima odgajaju kaluđerice koje govore aramejski. Zbog živopisnog srca sela i njegovih uskih i strmih aleja već pretrpanih kućama, od države je zatražena i dobijena dozvola za gradnju na periferiji, da bi se napravilo mesta za novovenčane parove i njihove porodice koje se proš iruju.

"Svi postaju zainteresovani za očuvanje aramejskog ", kaže Ali Muqdah (31). "To je, ipak, naš jezik".