Dobri plavi momci

Poštovani gledaoci, iako se pištaljka španskog sudije Manuela Garsije Arandea još nije oglasila, možemo reći da je Jugoslavija u odmeravanju snaga sa izabranim timom Hrvatske već izvojevala jednu pobedu. Ne znam zašto reditelj HTV-a još ne prikazuje svečanu ložu broj dva, za ovo će neko odgovarati, na prepunom stadionu "Kroacije" maločas je burnim aplauzima i klicanjem "Slobo, Slobo" pozdravljena velika grupa navijača koja je nepun sat uoči ovog sportskog spektakla stigla iz Beograda.

U pratnji generala Sente Milenkovića, na svečano okićenu tribinu maksimirskog stadiona pre tridesetak sekundi popeo se predsednik Savezne Republike Jugoslavije, ne znam da li me čujete od povika "Srbija, Srbija" kojima bad blue boys pozdravljaju i blagosiljaju velikog ljubitelja i poznavaoca fudbala koji se nekada i sam aktivno bavio sportom; predsednik Milošević zapravo predvodi šezdesetočlanu jugoslovensku delegaciju koju čine najviši funkcioneri SPS-a, Skupštine, Vlade i Ministarstva za sport, veru i nadu, prepoznajemo drugaricu Gajević, pored nje je neko sa našušurenijom kosom, da, to je ministarka za izbeglištvo, raseljenost i pauperizaciju, tu je i rukovodilac RTS-a, njegova svetost gospodin Komrakov, iza njega se vidi razdeljak gospodina Simića, evo i šezdesetog člana delegacije, njegovom pojavom završen je svečani defile gostiju, predsednik Milutinović ne samo da nije u kućnom prtivoru nego kako vidimo nije uopšte u Srbiji.

Bilo je dosta nagađanja za koga je FSJ trebovao stotinu karata, priča se da je naš predsednik hrvatsku vizu dobio kao vođa navijača a ne kao šef države, nama, poštovani gledaoci, to nije važno, predsednik je probio nepravedni i ničim izazvani kordon koji je oko njega i oko našeg najvišeg rukovodstva stvorila takozvana Evropska unija, ovo je njegova prva poseta Hrvatskoj, nadamo se da će naši momci zajedno sa visokim navijačima sada zapevati "Hej Sloveni", da neće kao dosad ćutati i čekati da orkestar odradi svoje...

Kolege iz HTV-a kažu da se naša delegacija u motelu "Spačva" susrela sa specijalnim izaslanikom predsednika Tuđmana. Gospodin Šeks je vođi navijača za šankom pročitao dobrodošlicu koju je sročio lično predsednik Tuđman, preporođen posle terapije šamana iz Makedonije: predsedniku Miloševiću predloženo je ne samo da izvede početni udarac na Maksimiru nego da u subotu i nedelju u Hrvatskoj svečano otvori tridesetak privrednih objekata jer je srećne ruke - pančevačka rafinerija radila je gotovo nedelju dana posle svečanog otvaranja...

No, vratimo se fudbalu. Dolazak jugoslovenske delegacije možda je da tako kažemo maslo starog lisca Boškova koji je hteo da podigne moral plavima u ovom presudnom meču. Njegov rival, hrvatski izbornik Blažević, rekao je u Beogradu da jugoslovenski igrači ne vole predsednika, evo prillike da se pred kamerama Evrovizije ustanovi koji je od dvojice predsednika voljeniji.

Ne znam da li do vas dopiru zvuci sa tribina, bad blue boys složno pevaju "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala", zaista lep primer gostoprimstva, ovo se ne može režirati, ovako možete pevati samo kad se zaista radujete gostima; naša delegacija ustaje, tek sada vidimo da je u njoj i doktor Šešelj koji uzvraća sa "Ustani bane, H_vatska te zovezove", ostali prihvataju, naša delegacija ne zna baš kompletan tekst, budnica je poduža, šta to u rukama drži predsednik Tuđman, dve zastave, jedno je jugoslovenska trobojka, drugo je crno-beli barjak besmrtnog "Partizana", hoće li jedna kvalifikaciona utakmica dovesti do nacionalnog i međunacionalnog pomirenja?!.. ovo i jesu kvalifikacije za Evropu, dragi gledaoci, lideri zakrvljenih naroda sede na istoj utakmici, šta se može još učiniti na polju verske i svake druge tolerancije?!...

U naš studio upravo ulazi ministar-magistar Simić, šta Vi kao intelektualac mislite o ovom karavanu prijateljstva za koji ni naša ni hrvatska javnost nisu znale? Min. mag. Simić: "Ja sam kao humanista ali pre svega i iznad svega kao vrhunski intelektualac predlagao predsedniku Miloševiću da se sukob sa Hrvatima izbegne, da se ova utakmica jednostavno ne odigra, da obe reprezentacije bojkotuju Evropsko prvenstvo i da Srbija bude domaćin alternativnom paraevropskom šampionatu u kojem bi učešće uzele reprezentacije Republike Srpske, Herceg-Bosne, Hrvatske, Makedonije... Međutim, predsednik je želeo da se meč odigra i po mogućstvu dobije, raspoložen je da bodri plave i u završnom delu evropskog prvenstva, dodijalo mu je da sluša komentare kako tobože stalno čeka na gotovo - da sportisti donesu zlatnu medalju pa da ih onda primi..." Dragi gledaoci, uspostavili smo telefonsku vezu i sa gospođicom Gajević, bok stara, kakvi su Vaši utisci iz Zagreba?

G.G.: "Ošacovala sam tri prelepa blejzera, sutra ću otići da ih probam, butici se otvaraju u devet, gledala sam kako su Hrvatice ošišane, zaista su moderne, prave Evropejke, i da mi je kosa nešto duža ošišala bih se u Zagrebu, izvinite, počinje himna [peva], ...pa naaša domo-vino...". Svi posetioci su na nogama, šteta što u našoj delegaciji nema lidera Stranke srpskog jedinstva. Iako ga za Zagreb vezuju nezaboravne uspomene, ovaj istaknuti sportski radnik ostao je u Beogradu u znak protesta što selektor nije pozvao nikog iz "Obilića", evo i naše himne koju izvode zbor HRT-a i limena glazba Zbora narodne garde, pevaju i dalje "Hej Slaveni", predsednik Tuđman malo žuri, ide ispred orkestra i hora, kao Mister Bin u crkvi, dočim naš predsednik pomno prati svaki dirigentov ajnzac i peva bez greške.