Na licu mesta: Luksemburg

Zapadni prolaz

Kad je reč o razlazu opozicije (i) u vezi susreta sa ministrima EU, mnogima od onih koji su otputovali nije sasvim jasno zašto se sve to moralo dogoditi. Neki krive pomenuti loš prevod Deklaracije, neki Dragoslava Avramovića, dok oni koji ionako po svetu blate opoziciju i građane Srbije koliko i sam režim i sad tvrde da su oni koji su ostali, u stvari, sve Miloševićevi ljudi

Oko pet popodne 11. oktobra jedan kamerman počeo je da budi dremljive kolege po velikim kožnim foteljama hola Pale de l' Europ u Luksemburgu. - Dižite se, moći ćemo da napravimo porodični portret ministara sa srpskom opozicijom! Na desetine kamera najvećih evropskih TV stanica i fotoreportera vodećih agencija i listova poređalo se ispred stepeništa da sačeka učesnike prvog sastanka ministara EU sa predstavnicima srpske opozicije. Prilika da se pokaže da Zapadna Evropa ima ozbiljnog partnera u Srbiji je, međutim, propuštena. Najvažniji akteri na srpskoj opozicionoj sceni se jednostavno nisu pojavili.

Priča je tipična za srpsku opoziciju i sastavljena je od političke neozbiljnosti, nepoznavanja međunarodnih odnosa, svađalaštva, sujeta i durenja. Na strani Zapada manifestovan je uobičajen nedostatak volje da se uđe u suštinu srpskih problema i da se pokaže pristojan stepen uvažavanja bar prema onima na čiju saradnju u budućnosti računaju.

NAMERE: Šta je Zapadna Evropa htela da postigne sastankom u Luksemburgu? Hteli su da definišu namere prema Srbiji i da svoju buduću politiku promovišu u prisustvu opozicionih političara, vođa sindikata i aktivista u oblasti ljudskih prava.

U samoj Deklaraciji koju su usvojili evropski ministri piše da su se EU i predstavnici demokratskih snaga u SRJ sastali u Luksemburgu "u interesu jačanja dobrih odnosa između EU i naroda SRJ i u duhu stremljenja ka demokratiji i ekonomskom prosperitetu". Očekivanja od Srbije i obaveze EU poređane su i formulisane u Deklaraciji na sledeći način. "Čim vlade Srbije i SRJ budu pod političkom kontrolom demokratskih snaga i čim se svi pojedinci optuženi od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za Jugoslaviju uklone sa saveznih i republičkih funkcija i SRJ u potpunosti sarađuje sa MKTJ, EU će - u sklopu opšteg i odlučnog napora da napravi novi početak u regionu - pristupiti ostvarenju sledećih ciljeva."

Pobrojani su podrška demokratskim vladama Srbije i SRJ, ukidanje sankcija EU, uspostavljanje odnosa EU, podrška članstvu SRJ u međunarodne i evropske organizacije, brzo rešavanje pitanja sukcesije, pomoć SRJ da sprovede reforme potrebne za članstvo u Savetu Evrope, ubeđivanje zemalja bivše Jugoslavije da normalizuju odnose sa SRJ pritisak da te zemlje učine brz napredak u povratku izbeglica iz SRJ.

U Deklaraciji se zatim nabraja da se, zauzvrat, od Srbije i SRJ - pored novih pravnih propisa u oblastima bitnim za uspostavljanje demokratije i slobodnih izbora - očekuje da uspostavi dobre odnose sa susedima, kao i puna implementacija Dejtonskog sporazuma za BiH i saradnja sa Haškim tribunalom. Na kraju se kaže da će se buduća saradnja odnositi na pitanja demokratije, rekonstrukcije i energetskog razvoja.

SVAĐA: Tekst deklaracije je u nedelju 10. oktobra, finski ambasador u Beogradu pročitao predstavnicima opozicije pozvanim u Luksemburg. I tu je izbila svađa.

Ambasador je čitao, prevodila je osoba za koju su vrsni poznavaoci engleskog jezika među prisutnima rekli da nije znala šta znači pola političkih termina korišćenih u Deklaraciji.

Kad su stigli do očekivanja od Srbije, ljudi su počeli da se meškolje, a Dragoslav Avramović, koji je u Luksemburgu trebalo da govori u ime Saveza za promene, dobacio je - je l' se od nas traži i da odletimo na mesec? Prisutni svedoče da dedu Avrama nikad nisu videli tako ljutog, i da sve to i jeste zvučalo nekako naredbodavno. Nije bilo jasno da li se ti zahtevi upućuju sadašnjoj opoziciji ili budućoj vlasti. Dr Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava rekao je da su obećanja demokratskoj vladi o ukidanju sankcija vrlo lepa, ali šta dotle?

Ambasador pozvanima u Luksemburg nije precizno objasnio da li je reč o unilateralnoj deklaraciji - kakve EU inače uvek donosi - ili o nečemu u čemu i oni treba da učestvuju (čak i oni koji su sutradan ipak otišli na sastanak sa ministrima EU kažu da je uvodni pasus sročen tako da se stiče utisak kao da su ga zajedno pisali). Predstavnici opozicije tražili su svoj primerak Deklaracije. Ambasador je rekao da ne može da im da. Utisak mnogih bio je da se ne može tražiti od opozicije da krene na politički tako rizičan put samo na osnovu nečeg što su čuli. (Režim je na putnike u Luksemburg pucao iz teške verbalne artiljerije: Ratko Krsmanović, sekretar direkcije JUL, nazvao ih je "izdresiranim najamnicima, plaćenicima i ucenjenim bednicima".)

Još u finskoj ambasadi su pali komentari da ono što se sad dobija nije impresivno, te da će tek vlast koja čarobnim štapićem svrgne Miloševića dobiti ustupke; neko je predložio da međunarodna zajednica uhapsi Karadžića pa da nam pokažu kako se to radi. Zoran Živković, potpredsednik Demokratske stranke, rekao je da je to udarac uporediv sa bombardovanjem. Neko iz sindikata pomenuo je nesposobnost političkih partija. Šef jedne partije je odbrusio - onda izvedi ti radnike na ulicu da smene Miloševiča. Dragoljub Mićunović je, prema očevicima, rekao da onda oni izbore sami organizuju, ako mogu bez stranaka. Jedna aktivistkinja u oblasti ljudskih prava govorila je o potrebi kolektivnog pokajanja Srba.

HOĆU-NEĆU: U toj atmosferi su se razišli, s tim da do 11. oktobra ujutru donesu definitivnu odluku hoće li se uopšte ići u Luksemburg. Nastala je opšta konfuzija. Izgledalo je da je najspornije to što se u Deklaraciji traži puna saradnja sa Haškim tribunalom, ali su to posle demantovali vođe Saveza za promene. Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke je u 11 uveče na Radio-Indeksu izjavio da su nesporazumi otklonjeni i da će predstavnici SZP putovati. Do ranih jutarnjih sati su se predomislili. Predstavnici Saveza za promene, Predrag Simić, savetnik predsednika Srpskog pokreta obnoveVuka Draškovića i Dragoljub Mićunović pojavili su se na aerodromu 11. oktobra uveče, ali nisu ušli u avion. Mlađan Dinkić, koordinator G-17 je već bio u Luksemburgu, čak je došao i u kongresni centar, ali nije ušao na sastanak.

Oni koji su ostali odmah su se dali u teške reči: "Dobrodošla je svaka pomoć koja može da doprinese demokratizaciji zemlje, ali ne pristajemo ni na kakve ultimatume" (Zoran Đinđić); "Opozicija neće po diktatu EU" (naslov iz "Glasa javnosti"); "Ne prihvatamo ništa što liči na diktat, jer nam je dosta diktata u zemlji" (Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije). Vođe Saveza za promene govorile su da su prioriteti demokratizacija, ukidanje sankcija i zaštita nealbanskog življa na Kosovu. SPO nije otišao jer nije zadovoljan "načinom na koji je skup organizovan, kao ni sa pristupom pomoći demokratskim snagama u Srbiji", a uz to hoće prekidanje zločina na Kosovu, ukidanje sankcija, podršku za vanredne demokratske izbore do kraja godine i isti tretman za političke partije u Srbiji kao što ga imaju stranke u zemljama EU"( šta god to značilo). Stranka Vuka Draškovića uvređena je i zato što "parlamentarne stranke demokratske opozicije. naročito SPO ne mogu biti stavljene u istu ravan sa marginalnim i neuticajnim vladinim organizacijama, raznim samozvanim grupicama i pojedincima".

PISMO: Zato su napisali "Saopštenje demokratske opozicije u Srbiji", i dali ga portparolu Nove demokratije Rebeki Srbinović da ga nosi u Luksemburg. Tu se predlaže sledeći dnevni red sastanka sa ministrima: tekuća politička situacija u Srbiji; ekonomska kriza; nacrt programa opozicije; potrebe SRJ i Srbije za stranom pomoći i uspostavljanje zajedničke radne grupe EU i opozicije. Kaže se da je odmah posle promene vlasti potrebno milijardu dolara keša za "pomoć, rehabilitaciju i stabilizaciju".U nacrtu programa se pominje "puna saradnja sa svim međunarodnim ekonomskim, političkim i pravnim institucijama", što bi moralo podrazumevati i Haški tribunal, mada on nije izričito pomenut.

RAZUMEVANJE: Na samom sastanku, koji je trajao nešto više od sat vremena, potvrdilo se ono što su poznavaoci rada EU tvrdili od početka: od domaće opozicije se nije tražilo da potpisuju bilo šta, niti da se uopšte na išta obavezuju. Koleginica iz BBC je prišla ovom novinaru i pitala - Možeš li da mi objasniš zašto nisu došli? To ovde niko ne razume.

Domaćini su pokazali spremnost da pažljivo saslušaju šta god su gosti imali da im kažu. Svi redom su tražili ukidanje sankcija što je, kako su posle ispričali, dočekano vrlo blagonaklono, naročito od strane predstavnika Nemačke koji je potvrdio da su sankcije koje pogađaju narod - kontraproduktivne. Vojin Dimitrijević je dao Britancu (koji govori srpski) "Politiku" od tog dana punu najotrovnijih optužbi protiv opozicije - i podsetio ih da u takvim uslovima izbore treba dobiti u Srbiji, a ne drugde. S tim se, kažu, zdušno složio Kris Paten, komesar EU za spoljnopolitičke odnose. Jedan engleski predstavnik je osetio potrebu da posebno naglasi da "više nikakvih dilova sa Miloševićem neće biti".

ZAHTEVI: Predstavnici Vojvodine, koji su bili najbrojniji, tražili su preispitivanje statusa te Pokrajine u Srbiji. Nenad Čanak iz Lige socijaldemokrata Vojvodine nam je posle sastanka rekao da je uz to, tražio pooštravanje mera protiv pojedinaca bliskih režimu - što je naišlo na opšte odobravanje - i da je obavestio domaćine da se u Srbiji priprema odluka o zabrani putovanja za oko 800 ljudi. Predložio je i stvaranje mreže opozicionih uporišta u Srbiji, napomenuvši da je na Beograd, gde živi petina stanovništva u Srbiji, usmereno četiri petine pažnje Zapada - iako se u drugim mestima mnogo intenzivnije demonstrira protiv Miloševića. Čanak je tražio i da se pomoć za grejanje obećana Nišu i Pirotu (u vrednosti od pet miliona ekija) proširi na Suboticu, Novi Sad, Kragujevac Beograd i Novi Pazar, zatim ukidanje embarga na letove i bezuslovno ukidanje svih ekonomskih sankcija.

Branislav Kovaćević iz koalicije "Šumadija" tražio je pomoć za "Zastavu" i govorio o posebno teškoj socijalnoj situaciji u Kragujevcu gde živi 160 hiljada stanovnika, plus 16 hiljada izbeglica sa Kosova i šest hiljada iz ostalih ratova, i gde je više desetina hiljada stanovnika bez posla, odnosno socijalno ugroženo.

Sulejman Ugljanin iz Muslimanskog nacionalnog vijeća tražio je rešavanje statusa Bošnjaka u Srbiji i da Sandžak dobije status evropske regije. Crnogorski premijer Filip Vujanović rekao je da Crna Gora ne želi više da zavisi od toga ko je na vlasti u Srbiji, ali su neki od prisutnih uočili izvesno ublažavanje crnogorske retorike, jer njihovi sve glasniji zahtevi za nezavisnošću trenutno ne nailaze na oficijelnu podršku zapadnih partnera.

LINK: Sve zajedno, regije su bile mnogo bolje predstavljene nego centralna Srbija, i samim tim su i njihovi zahtevi dobili značajniju promociju. Jedini šef stranke koja deluje na području cele Srbije, predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović nam je prepričao svoje izlaganje: "Govorio sam o trenutnoj situaciji u Srbiji, o privredi pred kolapsom, o višemilionskoj nezaposlenosti i isto toliko ljudi na prinudnim odmorima, o siromaštvu koje se širi kao požar, o kosovskoj rani koja i dalje ozbiljno krvari, o nezadovoljstvu Vojvodine i Sandžaka, o odnosima Srbije i Crne Gore koji nikad nisu bili na nižoj tački, o getoizaciji zemlje. Iskazao sam veliku zainteresovanost za povratak Srbije u Evropu i zamolio da nam se pomogne da spremno dočekamo zimu i počnemo obnovu i, kao prvi korak, ukidanje naftnog embarga i zabrane međunarodnih letova. Iz celine onog što sam čuo, može se zaključiti da bi ta dva koraka mogla biti učinjena vrlo brzo." Obradović dodaje da su domaćini izričito kazali da su spremni da razgovaraju o svakom konkretnom predlogu za pomoć. "EU ne kaže - nema pomoći dok je tu Milošević. Oni kažu da ima pomoći, ali da nema potpunog otvaranja dok je sadašnji režim na vlasti".

Predsednik Socijaldemokratije dodaje da će se pomoć Nišu i Pirotu proširiti na druge gradove ako se pokaže da Milošević nije uspeo da zloupotrebi ono što je stiglo u ta dva grada, a formiraće se i dve radne grupe za kontinuirane kontakte sa demokratskom opozicijom. "Ovo je početni korak koji Srbija čini u svom povratku Evropi i početni korak Evrope prema Srbiji - i oni to tako tretiraju", kaže Obradović, za koga se veruje da je najveći pojedinačni dobitnik luksemburškog susreta, jer je - dok se ostali dure - preuzeo ulogu "linka" između domaće opozicije i EU.

KRIVCI: Kad je reč o razlazu opozicije (i) u vezi susreta sa ministrima EU, mnogima od onih koji su otputovali nije sasvim jasno zašto se sve to moralo dogoditi. Neki krive pomenuti loš o prevod, neki Dragoslava Avramovića, dok oni koji ionako po svetu blate opoziciju i građane Srbije koliko i sam režim i sad tvrde da su oni koji su ostali, u stvari, sve Miloševićevi ljudi. Postoji i mišljenje da ništa od toga nije tačno, već da se deo opozicije koji nije došao u stvari ponaša ultimativno, po receptu - prvo daj pare, pa ćemo onda da razgovaramo. I da to čine oni kojima su puna usta Evrope, a kad treba nešto konkretno uraditi - uvrede se.

Nesumnjivo je šteta što je ovako ispalo; u obaveštenim krugovima se moglo čuti da bi zabrana letova bila ukinuta već sad - da su se svi pojavili. No, očigledna je bila i namera domaćina da zabašure neuspeh: britanski ministar spoljnih poslova je za sve optužio Miloševića, a ostali su govorili da je ovo tek početak saradnje sa demokratskim snagama u Srbiji. Tačno je da Zapad nema s kim u Srbiji da razgovara osim sa opozicijom, što opoziciji omogućava da od sagovornika traži i korektan, odnosno politički promišljen pristup. Ako se, međutim, i razgovori sa najrazvijenijim zemljama sveta pretvore u poligon za njihove međusobne obračune, nije isključeno da Evropljani zaključe da su Amerikanci u pravu, i da Srbima zaista ne treba nuditi nikakvu pomoć. Postoji nemačka poslovica koja kaže: "Svaki čovek za sebe, a Bog protiv svih".