Sadržaj |
Vreme broj 458, 16. oktobar 1999. |
Politika Tri slova: Let (Dragoljub Žarković) Na licu mesta - Luksemburg: Zapadni prolaz (Roksanda Ninčić) Protestne šetnje: Banda, ali ne crvena (Uroš Komlenović) Srbija u razbijenom ogledalu: Leskovačka mućkalica (Milan Miloševć) Bojana Ristić, narodni poslanik: Zašto sam vikala Dve istrage o saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali: Svedoci i veštaci na čekanju (Zoran B. Nikolić) Intervju: Jirži Dinstbir - Na Kosovu je sve užasno (Roksanda Ninčić) In memoriam: Novak Pribićević (1938-1999) Republika Srpska i SR Jugoslavija: Sumnjiva advokatura (Tanja Topić) Duh decenije: Omastiti konopac (Stojan Cerović) Intervju: Vlade Divac - O Miloševiću najbolje govori bilans njegove vlasti (Vladimir Stanković) Pismo sudije Saše Obradovića: Zahtevam odmah sopstveno razrešenje (Dragan Todorović) Ko ometa TV signale Studija B: Crne i bele pruge (Jelena Grujić) Feljton Kultura Svet Sport Nuspojave: Divlja horda (Teofil Pančić) Mozaik Zona sumraka: Bolji život (Ljubomir Živkov) Vreme uživanja: Bečka kafa (Dejan Anastasijević) |
Let Čitam ovih dana negde da studentska omladina neće da dangubi ponovo protestujući po beogradskim ulicama, već vredno polaže ispite i sprema se da odleti iz ove zemlje. Mladi, lepi i pametni odlaze i postaju deo Evrope i sveta, kad već njihova država pruža otpor toj ideji. Oni se spremaju za let, oni "glasaju nogama" i pišu odande roditeljima da se čuvaju! Postoje neke procene da je oko 300.000 mladih i obrazovanih ljudi već napustilo ovu zemlju. To nije klasična posleratna emigracija, niti je to gastarbajterski talas emigranata, to nije sentimentalna generacija kojoj kad se probudi miriše pogača i kajmak, oko podneva šljivova brlja, a uveče sarma koja se krčka. Ovi što sada lete, govore jezikom sveta i neće vam ni pisati ukoliko kod kuće nemate e-mail. Njima je dosadilo da čekaju. D.Ž. |