Protestne šetnje

Banda, ali ne crvena

Ćutanje ponekad deluje moćnije od galame. Što reče jedna beogradska gospođa: "Boli me kad im viču: 'Bando crvena'. Oni nisu 'crveni', oni su prosto - banda"

Posle tri nedelje uličnih protesta, nameće se utisak da, bez obzira na nimalo impresivan odziv građanstva, lideri Saveza za promene sada više nemaju kud nazad. Irelevantno je pitanje da li je uopšte trebalo izvoditi narod na ulice bez temeljne pripreme, ali - napravili su dete i sad ima da ga ljuljaju do kraja. Ili bar dok se Srpski pokret obnove ne odluči o svojim daljim potezima.

Beogradske protestne šetnje za sada su ograničene na najuži centar grada, uglavnom na takozvanu medijsku trasu. Pošto su nekoliko dana malo maltretirali sada već znatno opuštenije policajce neočekivanim skretanjima ka Dorćolu, organizatori su ih pustili da predahnu dan-dva zadovoljavajući se uobičajenom maršrutom. To ne znači da specijalci, iako ih je bar polovina bila bez pancira, nisu morali da uzalud "čuče" kod crkve Svetog Aleksandra Nevskog, Palilulske pijace i još kojegde. U nedelju su, na primer, u jednoj kafani blizu Trga republike, četvorica policajaca u civilu sa šiframa "725", "720", "715" i "710" čekali dok im preko voki-tokija nije dozvoljeno da se povuku. Inače, dizajnirani su sasvim u skladu s onim Čvorovićevim: "One iz mog vremena mogo si da prepoznaš na pet kilometara... Čim ga vidiš, znaš ko je. Ovi opet idu u drugu krajnost: čim ga vidiš, ne znaš ko je." Džaba im imidž kad ne kriju voki-tokije, ali dobro.

APOLITIČNI NAVIJAČI: U utorak je počela "decentralizacija" mitinga - građani su se prvo okupili na Banovom brdu, gde je policija dozvolila šetnju, ali samo po trotoaru, a onda i na Trgu republike, gde je Đinđić lansirao novu parolu: "Slobo, nedaćo." Junak dana ipak je bio vlasnik picerije "Kitanović" koji je na Banovom brdu kojekakvim đakonijama počastio najgladnije šetače. Akcija se nastavlja okupljanjem na različitim tačkama u gradu i pohodom na Trg republike u nekoliko kolona.

Najživopisnije ipak je bilo u subotu uveče kada su postavljanjem video bima organizatori protesta omogućili hiljadama navijača da gledaju prenos utakmice Hrvatska-Jugoslavija. Posle meča krenulo se u šetnju, ali je navijačko-apolitični deo auditorijuma ostao na Trgu republike. Koloni šetača pridružile su se i gomile ljudi koje su hrlile ka trgu da proslave uspeh. Među navijačima je bilo onih koji su vređali predsednika, pretili mu da je on na redu i tražili da se krene na Dedinje, ali i onih koji nisu bili raspoloženi da slušaju govore već samo da slave. Što reče jedno momče: "J.. mi se za Savez za promene." Na kraju su pobedili ovi drugi. U odsustvu ovlašćenih korisnika razglasa koji su krenuli u šetnju, pripiti klinci popeli su se na binu, ščepali mikrofone i krenuli sa repertoarom od pečenog Tuđmana pa nadalje. Neko se setio da sa razglasa pusti muziku, što je razdraganu mladež bar oteralo s bine. Kada je kolona počela da se vraća, muzika je prestala. Ponovo se čula u zao čas: taman kada je poveća grupa navijača ispred pozornice složila glasove za gromko "Od Topole, pa do Ravne Gore", sa razglasa je odjeknulo "We are the champions" grupe "Queen". Usledilo je prvo bombardovanje prazne bine konzervama, petardama, "unučićima"... Drugi plotun ispaljen je kada su se popeli lideri Saveza za promene. Izdržaše malo, pa odoše, prepuštajući pozornicu vlasnicima transparenta "Karaj, ne odmaraj" i njihovom društvu. Predsednik Građanskog saveza Goran Svilanović nije se uzbudio, čak je kasnije ocenio da je, s obzirom na mnoštvo prisutnih na trgu i okolnim ulicama, te uz "mnogo piva i emocija" moglo da dođe do incidenata, "ali je sve prošlo dobro".

ČEKA SE SPO: U ponedeljak je obeležena polugodišnjica ubistva vlasnika "Evropljanina" i "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije. Prvo je u prepunoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju tim povodom održana tribina pod naslovom: "Ćutanje, strah i nada", a kasnije se šetalo Svetogorskom ulicom - demonstranti predvođeni Brankom Prpom, ženom s kojom je Ćuruvija živeo, njegovim bratom Jovom Ćuruvijom, zatim Zoranom Đinđićem, Vladanom Batićem, Goranom Svilanovićem i Draganom Milovanovićem položili su cveće i upalili hiljade sveća u ulazu zgrade broj 35 i ispred nje. Kolona je prošla tim delom Svetogorske u potpunoj tišini, čuli su se samo udaljeni zvuci pištaljki onih koji su zaostali u Takovskoj. Ćutanje ponekad deluje moćnije od galame. Što reče jedna beogradska gospođa: "Boli me kad im viču: 'Bando crvena'. Oni nisu 'crveni', oni su prosto - banda." Zna žena o čemu priča: od mladalačkog crvenila lečila su je gospoda iz Gestapoa, ali je terapija uspešno okončana tek po dolasku nove narodne vlasti.

Član Glavnog odbora Demokratske stranke Čeda Jovanović u međuvremenu se odazvao policijskom pozivu na informativni razgovor. Tamo su ga dva sata propitivali o biltenu "Promene". Saznao je da je protiv njega Okružno tužilaštvo pokrenulo istragu 4. oktobra i ceo slučaj ocenio kao politički pritisak na njega i na SZP.

Premlaćivanje ljudi na beogradskim ulicama nateralo je SPO da naglo zaoštri odnos sa režimom, i to je za sada najkonkretniji učinak demonstracija. Studio B je posle prvih batina počeo da korektno izveštava sa mitinga u Beogradu. Nerasvetljena smrt četvorice funkcionera stranke prilikom, po svemu sudeći, atentata na Vuka Draškovića još je više udaljila SPO od vladajuće koalicije. To se videlo u petak 8. oktobra, kada je na sednici Skupštine Beograda ne samo osuđen atentat već su usvojene i dve druge deklaracije koje je predložio DS: zahtev za ostavku predsednika Miloševića i osuda policijskog nasilja. Poznato je da su Miloševićevu ostavku zvanično tražile skupštine mnogih gradova u Srbiji ali su gradske vlasti u Beogradu do sada izbegavale da to učine. U Savezu za promene sada se verovatno nadaju da će izdržati na ulici dok i SPO ne krene u akciju protiv režima. Procenjuje se da je to pitanje dana. Ako ovde uopšte išta može da se proceni.