Pismo sudije Saše Obradovića
Zahtevam odmah sopstveno razrešenje
U zatvor odlazi samo sirotinja; sudije su naterane da svoje poštenje dokazuju siromaštvom
Naslov: Narodna skupština
Republike Srbije. Predmet: Zahtev za razrešenje sudije. Podnosilac: Saša Obradović,
sudija Opštinskog suda u Valjevu. Na osnovu člana 45 Zakona o sudovima zahtevam od
Narodne skupštine da me razreši. Razlozi: "Položaj sudije, danas u Srbiji,
predstavlja fenomen koji je verovatno nepoznat u savremenom svetskom pravosuđu. Kada sam
pre dve godine izabran za sudiju Opštinskog suda u Valjevu, prišao sam svom pozivu
idealistički, verujući da je to pravi intelektualni izazov za poštene, odgovorne,
pametne i hrabre ljude, što i danas smatram da bi trebalo biti. Ali, velika društvena
kriza koju Srbija trpi poslednjih godina - oličena kroz ratove - izolaciju od Evrope,
siromaštvo i nejednakost stanovništva, krah morala i osnovnih društvenih vrednosti,
potčinjenost institucija sistema uskim stranačkim interesima... učinila je da nam i
pravosuđe dospe u apsurdan položaj, a krivični sud, u uslovima obezvređenosti
krivično-pravne zaštite - života, slobode, imovine - izgubi deo legitimiteta koji
po prirodi poseduje, kao i mogućnost da svojim odlukama učini društvo boljim nego što
jeste. Kada krivični sudija danas upućuje okrivljenog u zatvor, niko više ne očekuje
da će se ovaj otuda vratiti bolji, niti da će to smanjiti broj krivičnih dela, a kada
sudimo jednom nesavesnom direktoru, opravdano se pitamo koliko još ima takvih koji do
suda nikada neće stići. Kao predsednik krivičnog veća u protekle dve godine svojim
sistemom rada i odlučivanja odupirao sam se ovoj propasti društva, ali stvarnost nisam
mogao da izmenim: po našim presudama u zatvor je odlazila samo sirotinja. Stoga, pošto
nemam mogućnosti da sudijski poziv vršim na idealan način, a na drugi ne pristajem,
smatram da više ne mogu biti sudija."
Podnosilac zahteva sudija Saša Obradović nastavlja sa razlozima koji su ga naveli da traži razrešenje - materijalni položaj zaposlenih u pravosudnim organima očajan je i ponižavajući. Od sudije Opštinskog suda više zarađuje sudski veštak, policajac, zidar u Sankoviću. Advokatska tarifa predviđa da advokat na samo jednom suđenju može da zaradi više nego sudija za mesec dana rada. Za približno 1500 dinara mesečno, što odgovara iznosu od 100 nemačkih maraka, srpske sudije danas sude predsedniku SAD Vilijemu Klintonu. Iz meseca u mesec naša vlada isplaćuje pravosudnim organima samo polovinu predviđene zarade, dok organi državne bezbednosti svoje znatno veće zarade dobijaju u celini i na vreme. Uz sve uvažavanje teške državne situacije, izazvane poslednjim ratom sa državama NATO-a, smatram da tzv. kašnjenje predstavlja podlo i podmuklo smanjenje sudijskih plata, i ne treba biti previše mudar da bi se, na osnovu ovakvih činjenica, zaključilo koliko je našoj vladi stalo do pravosuđa. Žalosno je što će srpske sudije u teškom vremenu koje je pred nama svoje poštenje morati da dokazuju svojim siromaštvom. I zato odlazim iz pravosuđa.
Na kraju, sudija veli: "To što razloge svoga zahteva nadalje neću navoditi, ne znači da ih nema još." Levo - datum: 6. oktobar ovogodišnji, desno - potpis: svojeručni.
Ne zna se kako - to bi dobra istraga mogla utvrditi - tek, kopiran zahtev za razrešenje sudije Obradovića postao je popularno štivo. Podrazumevajuće radoznali, uzesmo da vidimo šta to sudija ima, od razloga još.
INCIDENT: Pošto nije uobičajeno da sudije u svom zahtevu za razrešenja daju sebi "oduška", pitamo šta ga je na to navelo? Odgovara da je to osetio kao dužnost prema sebi, poslu koji obavlja, načinu života. Ako je stanje u pravosuđu takvo, zašto je njegovo obraćanje Narodnoj skupštini, u neku ruku, "incident"? Kaže da bi bilo dobro, za pravosuđe naravno, ako bi on bio "incident". Uostalom, sve što je rekao je lično viđenje, sa kojim se neke sudije neće složiti (osim kad je reč o platama), a neke neće smeti da se slože ni o platama kad je reč.
Vraćamo se na "pismo", kvalifikaciju, da su institucije sistema pa i sud, podređene uskim stranačkim interesima. Pitamo ga, kakve su perspektive tih institucija u vremenu koje nam stranke obećavaju. "Da su to samo stranački interesi, ne bi nama ni bilo ovoliko loše. Nego iza njih stoje lični, koji često nemaju veze sa opštim dobrom. Primere neću navoditi da ne bih dopao pod udar Zakona o informisanju. U nepošteno regulisanom sistemu teško je od običnih građana očekivati da budu pošteni. I što to duže traje, sve je manja mogućnost da se iz toga izađe. Zato sam pesimista i ne verujem političarima", veli sudija. Kad je već pomenuo, šta veli o Zakonu o informisanju. Da je besmislen, suprotan zakonu istine.
Dragan Todorović
