Intervju: Vlade Divac
O Miloševiću najbolje govori bilans njegove vlasti
Opozicija je najveća podrška poziciji. Nikad joj neću zaboraviti postupak posle tromesečnih demonstracija pre tri godine kada su se neki od lidera tzv. opozicije prodali za šaku vlasti i izneverili ljude koji su tri meseca sa njima protestovali verujući u njih
Vlade Divac, proslavljeni
košarkaški reprezentativac, igrač NBA ekipe Sakramento Kings, već 10 godina igra u
najjačoj ligi sveta. Otišao je u svojoj 21. godini, u leto 1989. kada su u Jugoslaviji
počeli politički nemiri koji su bili uvod u krvavi raspad zemlje iz koje je otišao. U
ekskluzivnom intervjuu za "Vreme" proslavljeni as govorio je otvoreno, iz srca i bez
dlake na jeziku, o temama koje vrhunski sportisti, iz raznih razloga, izbegavaju.
Najčešći izgovor je da "politiku i sport ne treba mešati". O tome Divac kaže:
"To bi bilo lepo da je tako, ali politika je oduvek bila i uvek će biti umešana u živote svih nas bez obzira kojim se poslom bavili. Kao što je Džon Kenedi rekao: 'Politika je mnogo ozbiljna stvar da bi je prepustili samo politicarima.' Razumem ljude koji se nikad ne bi profesionalno bavili politikom, ali ne razumem one koji kažu da ih politika ne zanima kada ona posredno ili neposredno utiče na njihov život ili ljude oko njih."
"VREME": Pre tri godine, kada su Beograđani šetali tri meseca ulicama grada tražeći poništenje izborne krađe, poslao si im poruku podrške koja je sa oduševljenjem bila pročitana na Trgu republike. Zašto si to učinio?
DIVAC: Zato što sam tako osećao, što su na čelu kolone bili mladi ljudi koji su uvek u pravu. Ja ću ih podržati i kad budem imao 50 godina.
Da li si imao nekih problema zbog te javno izražene podrške?
Lično nisam, ali mi je indirektno bilo poručeno i preporučeno da bi bilo dobro da to demantujem što, naravno, nisam učinio.
Beograđani su sada ponovo na ulicama, hoćeš li ih opet podržati?
Narod ću uvek podržati...
A one koji kao lideri opozicije pokušavaju da vode taj narod?
Nekima od njih nikada neću zaboraviti ono što su uradili posle protesta od pre tri godine. Jednostavno su se prodali za šaku vlasti i izgubili poverenje mnogih građana. Srpska opozicija, ovakva kakva je danas, predstavlja najveću potporu poziciji, odnosno aktuelnom režimu. Osim toga, pokazali su se kao vrlo slabi prognozeri, ništa od onoga što su predvideli nije se ostvarilo. Aktuelna vlast je u tom pogledu mnogo dalekovidija, bolje predviđa događaje i zahvaljujući tome lakše opstaje.
Da li si se kao sportista nekada osetio manipulisanim? Mislim na ona otimanja oko organizacije dočeka posle velikih uspeha reprezentacije?
Jesam, nekoliko puta, posebno posle osvajanja srebrne medalje u Atlanti. Dok je godinu dana ranije, kada smo se vratili iz Atine kao šampioni Evrope, sve evidentno bilo spontano, kasnije su naši uspesi bili korišćeni u propagadne svrhe od strane vlasti, ali mi nismo imali vremena o tome ni da mislimo.
Zašto si onda prihvatio diplomatski pasoš te vlasti i postao "ambasador dobre volje" koji, hteo nehteo, predstavlja i taj režim?
To se može posmatrati i drugačije: predstavljam moj narod a ne bilo koji režim, kao što igrajući za reprezentaciju Jugoslavije predstavljam narod a ne režim moje zemlje.
Tokom napada NATO-a na Jugoslaviju tvoje držanje u Americi bilo je superpatriotsko, neko je iz toga, posebno napolju, mogao izvući zaključak da podržavaš režim?
Nisam podržavao režim nego sam osuđivao one koji su rušili moju zemlju i ubijali moj narod.
Šta misliš o teoriji da je svet protiv Srba?
To, jednostavno, nije tačno. Da je tako, svi Srbi koji žive po svetu, a mnogo ih je, imali bi neprijatnosti i probleme. Ja ni tokom rata, kada sam u Americi najžešće osuđivao američku politiku prema krizi na Kosovu, nisam imao problema zato što sam Srbin.
Naprotiv, mnogo ljudi, obični Amerikanci, pozdravljalo me je i davalo podršku. Tezu o zaveri sveta protiv Srba lansira aktuelna vlast jer tako uvećava mržnju prema svetu "koji nas ne voli", a time zapravo lakše ostaje na vlasti.
Koliko smo mi kao narod sami krivi za ružnu sliku o nama u svetu?
Mnogo, kad to budemo shvatili i počnemo da radimo na popravljanju tog imidža, biće nam svima bolje. Ne može se uvek kriviti neko drugi za sve ono što ne valja u svojoj kući.
Šta treba uraditi da bi se stanje promenilo?
Demokratizacija, traženje nekog drugog puta, a ne stalno glavom kroz zid. Mi čak i ne stagniramo već idemo nazad. Bez demokratizacije i slobode nema promena. Svi ti restriktivni zakoni, zabrana ovog, zabrana onog, kazne... Rekao bih da je to najveći greh režima - uskraćivanje lične slobode ljudima. A sloboda je, bar u Srbiji, uvek bila najcenjenija, zbog nje je mnogo toga u prošlosti počinjalo. Narod ne sme da živi u getu.
Neko će ti prigovoriti da je tebi lako da držiš pridike iz Amerike?
Taj neko će delimično biti u pravu jer ljudima koji žive tamo i koji moraju svakodnevno da se suočavaju kako će se prehraniti i opstati je neuporedivo teže, ali bez obzira na sve preduslove da budem najsrećniji čovek na svetu, nisam srećan jer moja zemlja i moj narod trpi. Jedan deo mene, kao da odumire zbog svega što se događalo i događa u mojoj zemlji.
Kako gledaš na odnose Srbije i Crne Gore?
Gledam kao na još jedan korak naše kolektivne propasti. Za mene je Crna Gora i Srbija isto.
Letos je vaša "Grupa 7" gostovala u Novom Sadu, Podgorici i Banjaluci. Da li vas je državna TV bojkotovala zato što ste igrali u Podgorici?
Da, apsolutno. Mi smo išli u ta tri grada zato što smo ocenili da smo tamo potrebniji, u glavnom gradu uvek ima nekih događaja dok je narod u ova tri mesta bio oduševljen. Igrali smo za narod i za fond iz koga pomažemo decu širom Jugoslavije. Žao nam je što ne možemo svima da pomognemo, neka selekcija, nažalost, mora da postoji i mi pokušavamo da pomognemo onima koji su najugroženiji. Slali smo decu na operacije u SAD, Švajcarsku, Rusiju, pomažemo dečje ustanove. Ne mešamo politiku sa našim humanitarnim radom.
Šta misliš o Slobodanu Miloševiću?
Za mišljenje o njemu dovoljno je napraviti bilans njegovih 10 godina na vlasti.
Vladimir Stanković
Kako, posle nekoliko meseci,
ocenjuješ bronzanu medalju sa EP-a u Francuskoj? Uspeh ili neuspeh?