Frakcije JUL-a

Njihovi mangupi

Sve je više znakova koji nam govore da se vladajući blok "prikazuje kao ono što nije". U tu mimikrijsku svrhu koristi se klasična komunistička samokritika koja je sada prilagođena potrebama višestranačkog sistema i nije formalni ritual već funkcionalno delovanje sa korisnim političkim efektima

Dok je opozicija držala svoj Malogospojinski miting 19. avgusta, portparol novosadskog JUL-a Roman Vehovec je, nezadovoljan politikom JUL-a, podneo ostavku na funkciju i istupio iz članstva stranke. Vehovec ocenjuje da JUL učestvuje u "beskrupuloznom produbljivanju dramatičnih socijalnih razlika i u konzerviranju neproduktivne i u svakom slučaju nazadne vlasti". Vehovec je pozvao "sve časne članove JUL-a" da se što pre javno ograde od delovanja stranke i doprinesu zaustavljanju sveopšteg propadanja". On kaže da JUL odbija da se "suoči sa realnošću socijalnih i političkih tenzija koje su posledica površnog i potcenjivačkog odnosa vlasti prema sopstvenom narodu". "Utvrdivši da JUL ne čini ništa na sprovođenju sopstvene proklamovane politike, i da novosadski odbor JUL-a pokazuje nameru da i dalje ulizički ćuti, odlučio sam da podnesem ostavku", navodi Vehovec.

Mesec dana kasnije, na sednici opštinskog odbora JUL-a u Subotici 25. septembra, aktivisti JUL-a govorili su da stanje u zemlji "nije normalno" i ocenili da odnosi sa Socijalističkom patijom Srbije nisu dobri. Potpredsednik Okružnog odbora JUL-a u Bačkoj Topoli Milan Jerkan zatražio je da se onemogući brza pljačka i istakao da ne može neko za 5000 maraka da kupi firmu koja vredi nekoliko miliona maraka. Svoj govor na sednici, kojoj je prisustvovala i članica Direkcije JUL-a Tatjana Lenard, on je počeo rečima da će reći šta misli iako atmosfera "nije dovoljno bezbedna", i ocenio da se JUL, "zarad nekoliko poslaničkih mesta", prodao. A govor je završio porukom gospođi Tatjani Lenard, urednici Radio-televizije Srbije: "Ako ste slobodna televizija, onda to slobodno i prenesite."

Na istoj sednici je član opštinskog odbora JUL-a u Subotici Josip Grbić tvrdio da partije leve koalicije u Subotici nisu jedinstvene i uporedio ih sa "tri jarma u jednim kolima. U mojoj mesnoj zajednici imam utisak kao da nas SPS gazi, da veliki brat tuče malog brata po ušima", rekao je Grbić.

Poslednji samokritički osvrt na učinak vladajućeg bloka izrekao je predsednik Opštinskog odbora JUL-a u Boru Ratomir Stanković: "Imamo gladne, bose, gole i one koji ne znaju šta će sutra deci dati za doručak. Situacija u zemlji je katastrofalna." I zato bi trebalo smeniti "one kadrove koji su `najzaslužniji` za ovakvo stanje i dovesti stručne i sposobne ljude koji će uspeti da iznesu teret reformi".

Na sednici OO JUL-a održanoj 14. oktobra on je ocenio da "pojedini kadrovi u zemlji nisu u stanju da iznesu teret reformi i promena za koje se JUL zalaže", i zatražio njihovu smenu, jer se "od takvih kadrova, koji su iz subjektivnih razloga doveli zemlju do ovakvog stanja, ne može očekivati da iznesu teret reformi, promena i svega onog što se nalazi na propagandnom plakatu ove stranke", istakao je Stanković.

Sve je više znakova koji nam govore da se vladajući blok "prikazuje kao ono što nije". U tu mimikrijsku svrhu koristi mehanizam koji se sastoji u tome da blok vlasti iz crveno-crne koalicije kritikuje sopstveno delo. Klasična komunistička samokritika sada je prilagođena potrebama višestranačkog sistema i nije formalni ritual već funkcionalno delovanje sa korisnim političkim efektima. Familija Marković-Milošević je procenila da će društvena kriza dovesti do velikog nezadovoljstva u redovima njihovih pristalica, i zato, ukoliko želi da ostane na vlasti, mora onemogućiti da ti glasovi odu opoziciji. Stalnim proklamovanjem "reformi", "demokratizacija", "obnova" i "napora u pravcu otklanjanja nedostataka i devijacija" vladajuće stranke sebe prikazuju kao korektivni mehanizam unutar strukture vlasti i države, sebe kao socijalno dobro od javnog interesa, predstavlja se kao levičarska partija koja se zalaže za univerzalne vrednosti socijalne pravde, jednakosti, pravne države i demokratije. Na taj način pokušavaju da glasove razočaranih birača i dalje zadrže u svom vlasništvu.

Tu tehniku obračuna sa "mangupima u sopstvenim redovima" demonstrirao je Milošević u svom govoru u Leskovcu kada je okupljenima priznao da je "za najveći broj ljudi u zemlji život težak". "To uopšte građanima ne treba da kaže CNN ili Dojče vele, to vam kažem ja, vaš predsednik", rekao je Milošević. Ali uprkos tome Milošević je ocenio da su građani "svedoci ogromnih uspeha obnove" i da je reč o "divovskim poduhvatima" koje čine "naše institucije vlasti, skupštine i vlade": "Ja vam tvrdim, čine sve što mogu da građani uprkos svih trauma žive dobro, da žive sve bolje i sugurno je da žive mnogo bolje, i to vam takođe tvrdim, nego građani nekih drugih zemalja, koje nije snašao nijedan od ovih udaraca koje smo mi dobili ili ih je snašao samo jedan."

Milošević je kazao da zna "da ima i mnogo propusta koje nisu ni posledica sankcija, ni ratova, ni poplava, ni prisustva velikog broja izbeglica": "Neke od tih propusta znamo i trudimo se da ih otklanjamo, a neke dobro skrivaju oni koji ih vrše. I građani su u pravu kada na njih ukazuju i za to ukazivanje treba da su otvorena vrata svakog poslanika, svakog ministra, svakog funkcionera na svakom mestu."

On je, međutim, rekao da je "dužan da kaže" da: "Građani ne treba da se zavaravaju da obnovu zemlje i njen razvoj mogu da obave oni koji se, tobože, u ime napretka vuku u večernjim satima ulicama naših gradova. To su uglavnom kukavice, ucenjivači i ulizice."