Predizborno zagrevanje

Čeka se proleće

Izvori "Vremena" iz redova Socijalističke partije tvrde kako se čitav partijski aparat polako zagreva za izbore - ali one unutarpartijske

U Srbiji koja bi se mirne duše mogla opisati kao prilično beznadežno društvo u kome je malo kome do smeha (izolovana, blokirana i prilično omrznuta vlast; uglavnom razjedinjena, u svetu i kod kuće malo voljena opozicija; očajan i apatičan narod), u političkim raspravama koje se vode poslednjih dana neuobičajeno često koristi se atribut "smešno". Pogotovo kada se govori o izborima. Tako su u prvim reakcijama na vest da se opozicija dogovorila o tome kada bi i kako želela na izbore predstavnici vlasti uglavnom koristili izraz - smešno.

Opozicione zahteve prvi je kao "smešne" okarakterisao potpredsednik srpske vlade i visoki fukcioner JUL-a dr Milovan Bojić, požurivši da na jednoj lokalnoj televiziji poruči kako od opozicione priče o izborima nema ništa, i kako Srbija u ovom trenutku ima "pametnija posla". Lider radikala dr Vojislav Šešelj isto se pomalo podsmevao ideji o izborima na svim nivoima do kraja godine i kao prvi mogući termin, i to isključivo za lokalne izbore, pomenuo mart 2000. Komentarišući poruku opozicije da odgovor vlasti o izborima očekuje do kraja oktobra, Šešelj je rekao da "nama" niko ne može da postavlja nikakve rokove i ultimatume", i dodao: "E baš nećemo do kraja oktobra ni početi eventualne razgovore".

Sa opozicione strane je veoma brzo stigao odgovor u sličnom stilu. "Bilo bi smešno kada bi opozicija postavljala zahteve koji odgovaraju vlastima", odgovorio je u "Blicu" Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke. "Takođe je smešno da oni koji upropašćavaju zemlju tvrde da od toga nema prečeg posla. Brzi izbori su šansa da se spasi ono što se može spasiti", rekao je između ostalog Đinđić, i na kraju poručio kako će i JUL i radikali "moliti opoziciju da izađe na izbore, pošto će to biti jedini način da pobegnu od narodnog gneva". Većina opozicionara tvrdila je istovremeno kako bi za pravi stav vlasti o izborima ipak trebalo sačekati mišljenje "nekog ozbiljnijeg" nego što su to Šešelj i Bojić. Potpredsednik Socijaldemokratije Slobodan Orlić prisetio se s tim u vezi da su Šešelj i Bojić ne tako davno govorili KFOR-u i međunarodnoj zajednici "njet, njet, njet", a da smo koji dan kasnije u Srbiji dobili sasvim drugu realnost. "Jedan čovek odlučuje o tome, on neće ni Šešelja ni Bojića konsultovati kada bude odlučivao o davanju zelenog svetla za okrugli sto vlasti i opozicije", rekao je Orlić.

Potpredsednik Socijaldemokratije je naravno u pravu kada tvrdi kako "jedan čovek odlučuje" o svemu, pa i o izborima, ali bi se i pored toga teško moglo reći da je u toj priči Vojislav Šešelj baš sasvim neupućen. Upravo ovih dana Šešelj je pokazao da, na primer, zna neupredivo bolje od jednog Momira Bulatovića šta radi savezna vlada, zašto je crni ulični kurs nemačke marke skočio toliko mnogo za samo nekoliko dana, i ko stoji iza toga. Kada je o izborima reč, lider radikala je izgleda dobio zadatak da obavi ulogu ledolomca. Za razliku od Bojića, koji zaista uvek viče "njet, njet, njet" i prepoznaje "pete kolone i strane agenture" u svakoj čestici vazduha, Šešelj ovoga puta kaže "njet" i dodaje - "ali o izbornim uslovima možemo da razgovaramo". Za njega je sasvim prihvatljivo što opozicija insistira na proveri i reviziji biračkih spiskova, slaže se i sa oštrijim kriterijumima za osnivanje i registraciju stranaka, a pristao bi izgleda na još mnogo toga (broj izbornih jedinica, možda i okrugli sto), samo pod uslovom da to ne liči na ultimatum opozicije. Do kraja je izgleda spreman da brani samo Zakon o informisanju, i to ne ceo - Šešelj ne dozvoljava da se iz tog spornog Zakona izbaci deo o kleveti kao i član koji zabranjuje reemitovanje stranih radio i TV programa na našim stanicama.

Za razliku od svojih koalicionih partnera koji obično prvi pipaju koliko je voda vruća, socijalisti za sada ćute i ne izjašnjavaju se javno o zahtevu opozicije da se do kraja godine održe izbori na svim nivoima. Do daljeg, zvaničan partijski stav o izborima je ono što je na tu temu izgovorio portparol SPS-a Ivica Dačić, koji je u više navrata tvrdio kako opozicija do sada i nije tražila izbore i kako ih se zapravo plaši. Uz to je obično išla i tvrdnja kako su socijalisti spremni za izbore koliko sutra, ali da razloga za prevremene izbore nema. Već na narednoj konferenciji za štampu Dačić će imati pred sobom zvaničan zahtev opozicije i moraće da bar donekle promeni ploču. Izvori "Vremena" iz redova Socijalističke partije tvrde kako se čitav partijski aparat polako zagreva za izbore - ali one unutarpartijske. Početkom marta iduće godine socijalistima predstoji redovan partijski kongres. Do tada bi sve organizacije SPS-a, i to na svim nivoima, trebalo da dobiju nova rukovodstva. "Do kongresa ima još prilično vremena i sve je još u fazi preliminarnih razgovora, ali sasim je logično da novoizabrano partijsko rukovodstvo iznese na svojim leđima izbore koji predstoje. To svakako nije posao za one koji će na kongresu izgubiti dosadašnje funkcije i pozicije. Kod nas je dakle još aktuelan isključivo onaj zvaničan, zakonski rok za lokalne i savezne izbore, a to je početak septembra iduće godine. Izmene su naravno moguće jer je odluka o terminu izbora uvek pre svega politička odluka i svaka partija na vlasti raspisuje izbore onda kada joj to najviše odgovora. Da bi se održali prevremeni savezni izbori, neophodan je i dogovor sa drugom federalnom jedinicom, to ne zavisi samo od naše volje. Takođe, prema Ustavu Srbije, prevremeni republički izbori mogu da se raspišu samo ukoliko vlast ne funkcioniše, što nije slučaj jer u parlamentu imamo stabilnu većinu. Naš je utisak da se opozicija malo zanela i da precenjuje sebe kada postavlja stvari oko izbora ultimativno. U svakom slučaju njihov zahtev da dobiju izbore na svim nivoima do kraja godine potpuno je nerealan, i od toga nema ništa. Svakako od izbora nema ništa pre narednog proleća. I svakako izbora nema bez Kosova, a nisam siguran da će na Kosovu tako brzo biti moguće da se organizuju izbori", kaže sagovornik "Vremena" iz redova SPS-a.

Iako iz vrha Socijalističke partije bazi još nije poslata nikakva poruka da se započne sa pripremom biračkih odbora i širih spiskova kandidata (naš sagovornik tvrdi da je to pripremni posao koji se obavlja bar 4-5 meseci uoči izbora), mnogo toga što zadnjih nedelja čini partijski vrh SPS-a liči na početak duge predizborne kampanje. Vođa je počeo da izlazi pred mase češće nego što je uobičajeno, a pojačana je i tipična socrealistička verbalna ornamentika koju socijalisti obično upotrebljavaju kada su izbori blizu. Nedavno je u Leskovcu predsednik SRJ Slobodan Milošević ponudio i najverovatniji moto te kampanje rekavši da je "obnova zemlje isto toliko uspešna koliko je bila i odbrana zemlje od spoljne agresije", odnosno da se "mala i ranjena Srbija obnavlja brzinom leta projektila koji su je razarali". Šire narodne mase mogle bi da ovu Miloševićevu poruku čitaju i kao "čitava Srbija - Mrkonjić grad", s obzirom da Milutin Mrkonjić direktor Direkcije za obnovu zemlje, svakog časa preti da uđe i u samu špicu TV dnevnika, idući iz jednog u drugi "divovski poduhvat".

Sami socijalisti tvrde kako bi njihova predizborna formula, u slučaju da izbori budu zakazani ranije nego što je planirano, mogla da bude "Mrka+struja". Opozicija je na protestima uporno tvrdila kako struje i grejanja ove zime neće biti, a socijalisti su ubeđeni da će, uz povremene restrikcije struje i moguće raspade sistema, ipak "omogućiti narodu da se malo ogreje". Socijalisti veruju da će osim "uterivanja opozicije u laž" biti uspešniji od svojih političkih protivnika i u trci oko nabavke energenata, budući da obećana pomoć EU opozicionim gradovima još nije ni krenula za Srbiju. Kao i uvek, računa se, naravno, i na one propagandne "struje" koje svakodnevno rade svoj posao bez rizika od restrikcija i raspada sistema.

U vrhovima vlasti svesni su, međutim, da je teško napraviti tortu od jednog jajeta, još više da je tako nešto teško ponoviti nekoliko puta za redom. Socijalisti već poduže liče na foku koja na vrhu nosa uporno drži loptu i uvija se ne bi li nekako održala ravnotežu. Nekoliko puta do sada ta lopta je počela da pada, ali je uvek u zadnji čas u pomoć priskakala upravo srpska opozicija i svojom razjedinošću ili podmitljivošću poslužila kao podupirač vlasti. "Njima se i sada žuri na izbore jer znaju da ukoliko kampanja potraje oni ne mogu bez svađe. Pa oni su do sada izgubili više izbora nego iko u našem okruženju. Mi i sada računamo na njih", priznaje bez mnogo uvijanja sagovornik "Vremena" iz redova SPS-a, proširujući već pomenutu formulu "Mrka+struja" sa "+opozicija". Po svemu sudeći, socijalisti će ponovo pokušati da kupuju vreme i porade na razjedinajvanju opozicije čija grmljavina od protesta za sada prolazi bez kiše.

Razvlačenje i opstrukcija opozicione igre mogli bi u dobroj meri da idu i kroz parlament. Na zahtev opozicije da se odmah raspišu izbori na svim nivoima, vlast je već indirektno odgovorila pripremom novog zakona o lokalnoj samoupravi i idejom da bi lokalni izbori mogli da uslede nešto ranije nego što je planirano. Svakodnevno se pojačava i priča o opozicionim gradovima vođenim "na kriminalan način" i sugeriše zaključak kako se više ne sme oklevati sa promenom vlasti samo na lokalnom nivou. Za vladajuću koaliciju prevremeni izbori na svim niovima (koji su ujedno i uslov za povratak SRJ u međunarodne finansijske i druge svetske institucije) predstavljaju u ovom trenutku samo rizik kome se ne treba izlagati. Politička elita koja nema šta da izgubi u slučaju izolacije zemlje i koja je gurnuta u poziciju da gubitkom vlasti gubi zapravo sve - neće žuriti s izborima.

U svakom slučaju, do izbora "vode dva putića": onaj parlamenatarni, koji je uvek lakši (ali trenutno izgleda neprohodan), i onaj vaninstitucionalni, koji je i za vlast i opoziciju neuporedivo teži i rizičniji.