Kiparski računi

Neuhvatljive of-šor devize

Kako je tri miliona dolara beogradske firme "Informatika" završilo na privatnom računu jednog od direktora koji je zbrisao u Ameriku kad je trebalo da se pojavi pred beogradskim sudom i vrati pare

Sistem je bio uigran. Beogradska firma pošalje na Kipar čoveka od poverenja, na njegovo ime osnuje of-šor kompaniju sa dvoje-troje zaposlenih, on "zaobiđe" sankcije i uspešno posluje s inostranstvom za račun firme-matice. E, u jednom trenutku, čovek od poverenja shvati da raspolaže ogromnim novcem i ne uspe da odoli izazovu. Pošto sve novčane transakcije ionako obavlja pomoću samo njemu poznatih šifri, potrebno mu je da skupi malo hrabrosti i sav novac prebaci na svoj tajni račun u inostranstvu.

Uz sve mere opreznosti, upravo to se dogodilo beogradskoj "Informatici". S uvođenjem sankcija 1992. godine, trojica direktora ove firme krenuli su put Kipra i u Nikoziji osnovali kompaniju "Informatika" TLM, preko koje je matica u Beogradu uvozila kompjuterski materijal. Splet okolnosti je hteo da dva osnivača firme (jedan zbog smrti, drugi svojevoljno) izađu iz posla, a svoje akcije prebace na trećeg. Treći osnivač je jedan od onih s početka priče, onih koji ne mogu da odole. Beogradsku "Informatiku" je obavestio da više neće plaćati za njen račun, što u prevodu znači da je odlučio da zadrži pare kompanije.

TUŽITI DRŽAVU: Beogradskoj policiji nije mnogo trebalo pa da reaguje, kao ni javnom tužiocu, ali su se prevarili misleći da su oduzimanjem pasoša "junaku" ove priče - rešili glavni problem. Ispostavilo se da, s tri miliona dolara na ličnom računu, nije imao problema da nabavi lažni pasoš i otisne se u Ameriku, gde sada živi. To što "Informatika" posluje u zemlji koja je i dalje pod sankcijama, i nije članica Interpola, za sada mu samo olakšava stvar.

Slučaj "Informatika" trenutno je jedini takve vrste koji se zvanično vodi pred beogradskim Okružnim sudom, mada u ovoj kompaniji znaju da nisu izuzetak. Šta je s ostalim prevarenim firmama i kada će se i one javiti, pitanje je dana, iako se klupko kiparskih para time neće potpuno odmotati.

Ugledni beogradski advokat, koji se obogatio na uslugama prilikom osnivanja firmi na Kipru i ostalim privlačnim destinacijama, kaže da će takvih slučajeva tek biti, ali dodaje da bi sva oštećena preduzeća trebalo da tuže državu, zbog toga što ih je dovela u sitauciju da rade u neregularnim uslovima. Kompanije poput "Informatike", kada su uvedene sankcije, imale su dve opcije na raspolaganju - da stave katance na vrata ili da probaju da izbegnu embargo. Jedini način bio je opisani. Sa tih računa plaćalo se ino-dobavljačima, a to je bio i jedini izvor deviza za potrebe firmi-matica. U Srbiji odavno nema deviza, pogotovo ne po zvaničnom kursu, što je slučaj i sada.

Šta se, u nekim slučajevima, krilo iza ovakvih operacija - verovatno nikada neće biti otkriveno. Ovaj advokat kaže da je na desetine društvenih i državnih kompanija uradilo isto što i "Informatika", ali su im of-šor kompanije na Kipru poslužile samo za iznošenje para. Isti recept koristila je i država koja je javni novac takođe morala da stavlja na šifrovane račune pojedinaca od poverenja. Doduše, finansijski stručnjaci objašnjavaju da je s tih računa pokrivan deo deficita u razmeni s inostranstvom, da je istim novcem plaćan uvoz energenata i sirovina za lekove, ali pretpostavljaju da je deo para i dalje u inostranstvu i da oni, na čije račune je položen, nemaju nameru da ga vrate u zemlju. Tako nešto država verovatno još i nije tražila od njih, pa je možda to jedan od razloga što pred beogradskim sudovima nema zanimljivijih procesa od "Informatikinog".

KAKO VRATITI PARE: Stručnjaci Grupe 17 procenjuju da je, u vreme sankcija, na račune u inostranstvu izneto oko šest milijardi maraka. Deo tih para je sigurno potrošen, ali je deo još "živ", tvrde ekonomisti okupljeni u G17 i pitaju se zašto država nije posegla za tim sredstvima da njima popuni budžetske rupe i finansira uvoz. Vraćanje tih para u zemlju ujedno bi ojačalo tanke devizne rezerve i podiglo kurs dinara koji svakodnevno pada.

Većina domaćih preduzeća koja su otvarala firme na Kipru držala su račune u filijali Beogradske banke u Nikoziji, koja takođe posluje u of-šor sistemu, zbog čega je Borka Vučić, direktorka banke, dobila epitet žene koja kontroliše sve tokove kapitala u zemlji. Na računima iste banke, prema svojevremenim tvrdnjama ondašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, položene su i devizne rezerve bivše države, kojima je SRJ bespravno raspolagala. Slovenija i Hrvatska pokrenule su niz tužbi protiv jugoslovenskih banaka u inostranstvu, tražeći od ino-sudova da izdejstvuju zamrzavanje sredstava za koja se sumnja da predstavljaju devize bivše SFRJ. Deo tog novca je na taj način blokiran, ali se deo i dalje krije na tajnim računima, čak i u zapadnim bankama. Zato bi bilo interesantno da se nameri Švajcarske da zamrzne sredstva na računima svih pojedinaca bliskih režimu u Beogradu, priključe i druge zapadonevropske države. Što se tiče državnih para iznetih iz zemlje za vreme sankcija, opet prema sumnjama bivšeg guvernera, one su depovane u bankama koje je sadašnja Jugoslavija osnivala u inostranstvu. Kada je počeo da čeprka po toj materiji i traži od vlasti da deo tog novca unesu kako bi mu pomogli u nekadašnjem Programu monetarne rekonstrukcije, Avramović je smenjen.