Ponovo otvoren Van Gogov muzej

Nakon više od deset meseci izvođenja građevinskih radova, ponovo je otvoren Van Gogov muzej u Amsterdamu. Enterijer postojeće zgrade muzeja, koju je 1973. godine projektovao holandski arhitekta Gerrit Rictvield modernizovan je, pa su lamele na prozorima zamenjene staklom, s unutrašnje strane svetlijim a sa spoljne tamnijim, koje filtrira dnevnu svetlost, i stalne postavke muzeja su preraspodeljene. Van Gogova platna (preko 200 slika) smeštena su na prvom spratu, delom i na drugom, i izložena su hronološki te prate sve umetničke faze ovog slikara: Holandija 1880-1885, Pariz 1886-1888, Arles 1888-1889, Saint-Rémy 1889-1890 i Anvers-sur-Oise 1890. Oko 500 umetnikovih crteža i 700 pisama vlasništvo su muzeja, ali se ne nalaze u stalnoj postavci zbog osetljivosti na dnevno svetlo. Na drugom spratu je prostorija za studiranje, čitanje i proučavanje Van Gogovog likovnog stvaralaštva. Na poslednjem, trećem spratu muzeja nalazi se kolekcija slika umetnika XIX veka koja obuhvata umetničke pravce: realizam, impresionizam, postimpresionizam, salonsku i simboličku umetnost.

Ovu "staru" zgradu muzeja povezao je japanski arhitekta Kisho Kurokawa stepenastim prolazom sa novim krilom muzeja, koje je projektovao u obliku velike školjke (poluelipse). Taj novi prostor u čijem je središtu malo jezero na nižem je nivou u odnosu na glavnu građevinu muzeja, gotovo da nema zidova, dok ogromni prozori maksimalno propuštaju dnevno svetlo. Enterijer je podeljen na tri nivoa-sprata i namenjen isključivo održavanju izložbi. Obe zgrade muzeja svečano su otvorene tokom leta: muzej stalnom postavkom slika Van Goga i slikarstvom XIX veka, a novo krilo dvema izložbama - japanskog arhitekte Kurokawe i Teo van Goga, mlađeg brata poznatog umetnika.

Retroperspektivna izložba arhitekte Kurokawe daje njegov dosadašnji stvaralački rad uz pomoć crteža, planova, fotografija i maketa. Kurokawa je projektovao niz muzeja u Japanu, kompletan aerodromski kompleks u Kuala Lumpuru i, naravno, novo izložbeno krilo Van Gogovog muzeja u Amsterdamu. Kurokawa je želeo da svoj projekat na neki način arhitektonski uklopi u sve ostale postojeće muzejske zgrade na ovom ovećem trgu: Stedelijk muzej, Rijks muzej, i naravno u postojeći Van Gogov muzej. Uspeo je da ostvari simbiozu svih pomenutih zgrada, okolnog prostora i same prirode (trg je prekriven travnjacima i drvećem), a da ipak ovo novo moderno zdanje ima svoju sopstvenu izražajnu formu u koju je uneto i nešto od njegovog sopstvenog japanskog identiteta. On se ogleda u asimetriji objekta, jer je po Kurokawi "asimetrija bliža prirodi", i u ogromnim, visokim, razbijenim prostorima, obuhvaćenim zgradom u obliku poluelipse. Posetioci se ovde kreću slobodno, prostor nije ograničen zidovima, mogu se penjati gore-dole, unutar i izvan muzeja, oko malog jezera i nisu sputani nikakvim preprekama.

Teo van Gog, više poznat kao mlađi brat Vinsenta van Goga, na izložbi smeštenoj na preostala dva sprata novog krila predstavljen je u novom svetlu kao trgovac umetničkim predmetima i kolekcionar. Njegova uloga u pariskom umetničkom svetu mnogima je bila manje poznata. U periodu od desetak godina on je prodao oko hiljadu slika trista različitih umetnika. On se nije bavio samo prodajom nego i sakupljanjem umetničkih slika, crteža i grafika, tako da izložba Tea van Goga informativno i veoma uspešno prikazuje njegova mnogostrana umetnička interesovanja.

N.E.S.

Havel u "Nezavisnosti"

Jednočinka Vaclava Havela "Audijencija", producenta Granskog sindikata kulture i umetnosti "Nezavisnost", od 21. oktobra je na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta. Reditelj je Vojin Paunović, a igraju Sergej Trifunović i Vojin Ćetković.

"Produkcija nije uobičajena aktivnost sindikata, ali se potpuno uklapa u našu delatnost", kaže Zoran Đuričić, predsednik "Nezavisnosti". Objašnjava da i ovako, "a ne samo deljenjem polutki, što ne mislim da je nepotrebno", štite interese i članova i Sindikata. "Predstava je bila gotova, rađena za Paunovićev završni ispit, znači nije nas ništa koštala, oni su hteli da je igraju i preko nas su zaštitili svoje interese kod organizatora. To znači da smo mi za Sindikat zaradili procenat od ulaznica i taj novac preneli u naš fond."

"Audijencija" je prvo bila na repertoaru Ateljea 212, Zoran Đuričić kaže da mu nije jasno zašto je skinuta, a ovog leta su gostovali po Srbiji. U Kragujevcu su igrali na Havelov rođendan, i tim povodom predstavi je prisustvovao ambasador Češke gospodin Ivan Bušnjak, iako ju je već video na premijeri u Ateljeu 212. Gospodin Bušnjak je rekao da se predstava promenila i da je sve više i više srpska.

S.Ć.

Festival animiranog filma

U Čačku je od 14. do 17. oktobra održan VII Jugoslovenski festival animiranog filma. Prikazana je dvogodišnja produkcija, 56 filmova, plus filmovi Vasilisa Mazomenosa iz Grčke, Darka Markovića iz Makedonije i Penčo Kunčeva iz Bugarske. Dobra prilika da se na jednom mestu vide svi animirani filmovi (na Martovskom festivalu su izmešani sa dokumentarcima), bila je ujedno i prilika da organizatori uvide neophodnost selekcije, svrstavanja filmova u programe. Na primer, radovi čiji su autori deca, članovi škola animiranog filma iz Vranja, Niša i škole "A2" Vere Vlajić, zaslužuju poseban program, kao i posebne nagrade.

Pored takmičarskog dela, na programu Festivala su bile i dve retrospektive (Rastko Ćirić i Penčo Kunčev), razgovor sa Darkom Markovićem, stripu na filmu i dečji dugometražni crtani film. Grand pri Festivala dodeljen je Rastku Ćiriću za film "Nevidljive i slabo vidljive životinjske vrste". Za isti film Ćirić je nagrađen i za najbolju režiju. "Nadam se da će mi ova nagrada pomoći da na Fakultetu primenjenih umetnosti, na Odseku za primenjenu grafiku, osnujem Atelje animacije", kaže Rastko Ćirić.