Svet |
Vreme broj 459, 23. oktobar 1999. |
Izbori u KatalonijiPužol - šesti putIako su socijalisti dobili ukupno više glasova, Konvergencija i Unija ima više poslaničkih mandataVest je tačna, ali nije istinita... Tako nekako je izgledala ispravka koju su lideri katalonskih socijalista morali oko ponoći da prenesu biračima koje su nekih devedesetak minuta ranije preuranjeno i euforično obavestili o "velikoj pobedi" i "početku promena". Nikada od 1980, otkad Katalonija ima lokalni Parlament, izbori nisu bili tako dramatični i neizvesni, nikada se rezultat tokom brojanja nije tako menjao, da bi na kraju pobednik ipak bio "večiti" Đordi Pužol, rekorder među evropskim političarima: niko nikada osim njega nije pobedio šest puta zaredom. Njegova Konvergencija i Unija (KiU) imaće 56 poslaničkih mesta, četiri manje nego 1995, ali socijalisti predvođeni bivšim gradonačelnikom Barselone Paskvalom Maragaljem, uprkos spektakularnom skoku za čak 18 mandata, ostaju u manjini sa 52 poslanika. Doduše, većinu nema ni Pužol, ali tvrdi da mu i ne treba, i namerava da vlada u manjini. Socijalistima je ostao opor ukus u ustima. Osećaju se kao fudbalski tim koji je primio gol u produžetku i minimalnu pobedu pretvorio u remi koji protivnika, zbog "bolje gol razlike", izbacuje na prvo mesto. Činjenica je da su socijalisti sa 1.178.652 glasa dobili najveće poverenje birača, vladajuća koalicija KiU dobila je 1.172.324, ali izborni zakon je takav da je, recimo, u Barseloni za poslanički mandat potrebno više glasova nego u Đironi, pa je KiU još uvek za nijansu jača. Peta partija koja će imati predstavnike u Parlamentu jeste koalicija Inicijativa za Katalunju-Zeleni sa tri poslanika. Prošlonedeljne izbore karakterisao je mali izlazak birača na birališta - samo 59,92 odsto. Procenjuje se da su time više bili oštećeni nacionalisti iz Konvergencije i Unije, jer su izgubili oko 150.000 glasova u odnosu na pre četiri godine, ali ipak ostaju na vlasti. Međutim, čini se da će i njima i Pužolu naredni mandat biti "labudova pesma", jer je teško poverovati da će 73-godišnji Pužol imati želju da se još jednom kandiduje 2003, a bez njega koalicija koju predvodi neće biti isto. Za 19 godina predsednikovanja Đeneralitatom (autonomna katalonska vlada) Pužol se pretvorio u izuzetno značajnu političku figuru, ne samo u Kataloniji već i u Španiji. Vešto balansirajući između katalonskog nacionalizma i španskog centralizma uspevao je da za Kataloniju uvek izvuče najveće pogodnosti. Okolnosti su mu posebno išle na ruku u poslednjem mandatu Gonzalesovih socijalista i sada pod Asnarom, jer ni PSOE onda ni PP (Narodna partija) sada nemaju u "saveznom" Parlamentu apsolutnu većinu, i za stabilnost vlade neophodna im je podrška poslanika Konvergencije i Unije. A to, naravno, košta. Pužolu se mora priznati mnogo vrlina, njegov nacionalizam nije isključiv, njegova glavna karakteristika je strpljenje, on nikud ne žuri jer računa da za njega i Kataloniju, gledano na dugi rok, radi vreme. Nikada nije javno rekao da je njegov cilj otcepljenje i stvaranje nezavisne države, ali po mnogo čemu što radi taj cilj se - opet na dugi rok - nazire kao jedino logičan. Katalonska autonomija ima mnoge atribute državnosti, a Pužolova jezička politika i forsiranje katalonskih sportskih selekcija iritiraju ostatak Španije kao i mnoge žitelje Katalonije koji nisu Katalonci. Međutim, isto je tako tačno da je Pužol uspeo da šest miliona Katalonaca , od kojih oko dva miliona potiču iz drugih krajeva Španije, uglavnom Andaluzije, Galicije i Baskije, žive u punoj toleranciji, bez nacionalnih tenzija. Pužolova teza da su "Katalonci svi koji žive u Kataloniji" pala je na plodno tle, već druga generacija doseljenika oseća se Kataloncima, i to je jedna od karakteristika katalonskog višenacionalnog suživota. Sa druge strane, bivši gradonačelnik (od 1983. do 1997) Paskual Maragalj doživeo je prvi izborni poraz. Kao gradonačelnik lako je dobijao protiv kandidata KiU, iako su socijalisti bili u manjini, ali je sada izgubio za dlaku. Analitičari tvrde da se Katalonija odlučila za promene, da je gotovo sa političkim monopolom Pužola i njegove partije, u izbornoj matematici ide se čak dotle da se sabiranjem mandata socijalista, Republikanske levice i Inicijative za Kataloniju-Zeleni dolazi do cifre od 67 poslanika, jedan manje od apsolutne većine, ali je jedno ipak neoborivo: Pužol ostaje na vlasti. Vladimir Stanković |