Srbija u razbijenom ogledalu

Srpski pul

Jedna sondaža javnog mnjenja zbunila je istraživače javnog mnjenja, političke hroničare i političke taktičare. Političari iz Saveza za promene saopštili su javnosti da prema istraživanju javnog mnjenja marketinške agencije "Penn, Schoen & Berland" za potrebe američkog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) - (National democratic institute for international affairs) za dva do tri koplja premašuju rejting kako vladajuće partije i ostalih političkih grupacija u Srbiji. Taj nalaz bitno se razlikuje od rezultata tri istraživanja javnog mnjenja sprovedenih u Srbiji, septembra meseca 1999. godini, u velikoj meri i od utiska koji ostavljaju ulični protesti u desetak gradova u Srbiji koji se kontinuirano odvijaju gotovo čitavo leto, a u poslednjih mesec dana neprekidno, pa i od dosadašnje snage koju su pojedine grupacije pokazivale na izborima. Po NDI-u, Savez za promene je u odnosu na ostale u onom položaju u kome je SPS bio u odnosu na teško poraženu srpsku opoziciju, što, na prvi pogled, ne izgleda mnogo verovatno. Odgovor se može naći u jednoj anegdoti koju pamti vaš hroničar još iz vremena kada je kao mladi saradnik NIN-a pisao o jednom istraživanju religioznosti u Srbiji. Tadašnji rezultati pokazivali su nisku religioznost. Jedan sveštenik je protestovao tvrdeći da on zna, a i da crkvene knjige kažu da je religioznih više i onda je jetko saopštio jedno negatorsko poređenje. Sa istraživanjem javnog mnjenja vam je, kaže prota, kao sa prinudnim otkupom. Bio je običaj da se u njivu sa žitom baci jaram, pa koliko se pšenice dobije na toj površini, po njoj se preračunava prinos i količina pšenice koja "mora da se preda". Članovi komisije su pri otkupu obično bacali jaram tamo gde im odgovara, u onaj deo njive koji je nađubren i gde je žito veće.

Penn, Schoen & Berland

Vodi Savez za promene

Istraživanje Penn, Schoen & Berland Associates inc., poslednja nedelja septembra 1999. godine, 840 ispitanika u Srbiji bez Kosova, 97 odsto intervjua je obavljeno sa registrovanim biračima koji su izjavili da će sasvim sigurno ili vrlo verovatno glasati na sledećim izborima.

Srbobran Branković:

SPS se drži, a opozicija napreduje

Istraživanje koje je Srbobran Branković, iz agencije "Medium", inače saradnik Instituta za političke studije, sproveo početkom septembra 1999. na uzorku od 1020 ispitanika reprezentuje punoletne građane Srbije bez Kosova. U uzorku je bilo 35 opština.

Srećko Mihailović:

Vole opoziciju, ali još nisu odlučili da glasaju za nju

Srđan Bogosavljević:

SPS i SZP u klinču

Dosadašnja izborna snaga

SPS

Najveći izborni trijumf SPS je ostvario 1990 - na osnovu 2.320.587 (45,8 odsto) glasova onih koji su izašli na izbore, to je oko 32 odsto biračkog tela. Zahvaljujući većinskom izbornom sistemu, osvojio je 77,6 odsto poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Srbije (tj. 194 od 250). Slobodan Milošević kao predsednički kandidat osvojio je 3.285.799, odnosno 63,34 glasova izašlih birača.

Najniži rezultat SPS je onaj iz '92: 1.359.086, kada su mnogo birača prepustili radikalima. U septembru 1997. imali su 1.418.036 glasača... Sadašnje ankete lociraju SPS negde oko petine biračkog tela, što verovatno čini red veličine oko 1.200.000 glasova. Inače međuizborne sondaže obično pokažu manji broj pristalica nego što partije dobiju na izborima zato što se jedan deo birača odlučuje za koga će glasati tek na samom biračkom mestu.

SRS

Izborni rezultati SRS se kreću između 1.116.933 na saveznim majskim izborima 1992, koje je ostala opozicija bojkotovala; tada je Šešelj osvojio oko 30 odsto glasova izašlih na izbore, što bi značilo da je imao 16,8 odsto biračkog tela uz sebe. Godine '93. 595.000 i 1.162.216 1997. godine, kada je Šešelj pobedio socijalističkog predsedničkog kandidata Zorana Lilića (Šešelj nije postao predsednik jer nije sakupio više od 50 odsto biračkog tela). Godine 1990. Šešelj je bio autsajder kada je kao predsednički kandidat grupe građana i vođa nikada registrovanog Srpskog četničkog pokreta osvojio samo 96.277 glasova.

SPO

Izborni rezultati pokazuju da SPO, bez obzira na to da li je sa nekim u koaliciji ili nastupa sam, ima biračko telo koje ne varira mnogo (794.783 '90; 809.731 koalicija Depos '92; 715.564 decembra '93. koalicija Depos II; 969.296 KZ 1996; 793.988 samostalno na izborima '97).To je oko 17-18 odsto izašlih na izbore, što čini oko 12 odsto biračkog tela.

DS

Izborni rezultati Demokratske stranke dosta variraju, kao i njena linija (374.887 decembra '90; 196.374 decembra 1992; 497.582 decembra '93, tada je DS bila protežirana u režimu bliskim medijima. Može se reći da DS ima kolebljivo biračko telo. Značajniji rezultati DS su između šest i 11 odsto glasača, što znači nešto između četiri i sedam odsto biračkog tela.

DSS

Poslednji put kad je učestvovala na izborima 1993, DSS je dobila oko 280.000 glasača, to je 5,1 odsto glasača ili oko 3,5 odsto biračkog tela, ali su ti glasovi bili prilično rasuti i nisu doneli odgovarajući broj poslanika. Sada je DSS negde oko četiri odsto biračkog tela, no treba računati da je međuizborni rejting obično manji od izbornog rezultata.