Kultura |
Vreme broj 460, 30. oktobar 1999. |
Sajam knjiga Izdavačka konjuktura Može li se duhovno stanje nacije izvesti na osnovu profila oko 200 domaćih izdavačkih kuća koje su izlagale na minulom Sajmu knjiga u Beogradu? Možda. Ako uopštimo, ukoliko jedna izdavačka kuća danas želi da bude uspešna, mora da vodi računa o tri stvari - o trenutnoj političkoj konjukturi, jer zna se gde su pare, mediji i moć, zatim tržišnoj, kupci najčešće i kupuju knjige, i estetskoj, što izdavaču u tzv. kulturnoj javnosti podiže ugled, i uz par zahvata omogućava suptilno formiranje trendova. Politička konjuktura nalaže da treba objaviti knjige autora koji su što bliže vladajućoj i političkoj nomenklaturi, ili naslove koje podržavaju njenu političku, ideološku i nacionalnu orijentaciju. To obezbeđuje izdanjima sponzore i nagrade, podršku medija i fondacija, i mnoge druge povoljnosti i mogućnosti profita. I naravno, istaknute državne funkcionere u poseti štandu. Kada se u ovom svetlu pogledaju ovogodišnja izdanja, očekivano dominiraju knjige o američkom zlu i Novom Svetskom Poretku, pobedi nad NATO paktom i našem herojskom otporu, varvarskom razaranju zemlje, Kosovu i srpskim svetinjama, raznim strateško-političkim analizama aktuelne situacije i ratnim svedočenjima, ali i knjige osvedočenih prijatelja srpskog naroda iz zemlje i inostranstva. Tržišno ponašanje izdavača nalaže objavljivanje knjiga koje narod traži, ne poričući njegovo neotuđivo pravo da bude glup, očajan, lakoveran, zbunjen ili usamljen. Po svojoj brojnosti pažnju skreću naslovi koji se bave astrologijom, proricanjem i proročanstvima, astromedicinom, ishranom i mršavljenjem, parapsihologijom, okultizmom, seksualnom spretnošću i umešnošću i radošću koje ovo činodejstvije može da priredi pri konzumiranju, i najraznovrsnijim dajdžest izdanjima životne filozofije tipa "Put kojim se ređe ide", koja ne traže mnogo a mogu pomoći čitaocu da se oseća bar na trenutak manje promašenim i siromašnim. U ovu grupu izdanja spadaju knjige za decu i romani zasnovani na južnoameričkim serijama tipa Ljovisne, Marisol i Esmeralde, kao i egzotični i dirljivi hit-kič pisci poput Koelja i sličnih. Knjige lepe i vredne književnosti ne moraju da budu neprofitabilne, pa je po mogućstvu poželjno objaviti neke od naših i stranih tiražnih pisaca, kojih srećom ima, ali i knjiga koje pripadaju korpusu obavezne školske lektire. Promovisanje novih imena i praćenje tekuće svetske književne produkcije rade samo najhrabriji, ali im to znatno podiže rejting kod čitalaca i ugled među onim kojih se to tiče. Sledeći ovo, dobar primer daje kuća Verzalpress, koja je pre samo nekoliko godina nikla gotovo ni iz čega, da bi danas po broju objavljenih naslova bila jedna od najvećih. Da li svojoj ekspanziji može da zahvali činjenici da redovno objavljuje naslove dr Mire Marković, dr Jove Todorovića, mr Željka Simića, dr Vladimira Štambuka, ili naslovima poput F-117 ili sunovrat NATO strategije, Kosovo i svetski rat, Sumrak zapada, Kuda ide Crna Gora, Slabljenje i pad ameriške imperije, knjigama Remzija Klarka, poznatog američkog borca za ljudska prava i osvedočenog prijatelja srpskog naroda, ili činjenici da se njene knjige prodaju i na pumpama NIS Jugopetrola (na kojima nema benzina) - ne znamo, ali je za svaku pohvalu izdavanje po pristojnim cenama kapitalnih dela civilizacijske baštine u integralnoj verziji, kao dela Homera, Čuang Cea, Dantea, Rablea, Džojsa, Mana i drugih, i pristojne kolekcije Art book o velikim svetskim slikarima. Sabirajući dva i dva mnogi slute da je ipak ovo prvo presudilo da Ministarstvo kulture Srbije za potrebe biblioteka u Srbiji od svih izdavača izabere upravo njih za ovogodišnji otkup izdanja. Naravno, Verzalpress je ovogodišnji dobitnik nagrade "Izdavački poduhvat godine" za knjigu Radmila Bakočević - primadona assoluta. Od preko dve stotine domaćih izdavača koji su izlagali na Sajmu knjiga nemali broj je specijalizovan za samo jednu vrstu izdanja. Upadljive su po brojnosti dve vrste ovakvih kuća. Jedna se bavi isključivo nacionalnom problematikom. Na njihovim štandovima mogu se naći knjige u kojima se dokazuje prastaro poreklo Srba (sve do ameba), zatim knjige koje raskrinkavaju zavere raznoraznih belosvetskih moćnika uperene protiv malog ali ponosnog srpskog naroda, podilaze oportunoj srpskoj mitomaniji, ili one koje opasno pretvaraju velike nacionalne katastrofe u grandiozne pobede. Druga vrsta se bavi raznom paranormalnom, paramedicinskom i paraseksualnom tematikom. Naravno, jedno ne isključuje drugo, i najčešće ove dve vrste publikacija idu u kombinaciji. Iako pominjana brojka od dvestotinak izdavača bitno zamagljuje stanje izdavaštva u nas, to ne znači da vrednih izdanja nema. Srećom, pored svega i usprkos svemu, još postoje vredni izdavači koji se na razne načine dovijaju da objave i nešto čega će se neko sećati do sledećeg sajma, i koji koliko mogu izlaze u susret gladnoj čitalačkoj publici koja, ipak, misli i koje, ipak, ima. Nebojša Grujičić |