Njujorški filmski festival
Milenijumska groznica
"Izgleda da su mnogi režiseri predstavljeni ovde pokušali sa svojim filmovima da krenu u nove, neistražene teritorije i da provociraju publiku. Vrlo je ohrabrujuće da danas, kada su toliki filmovi neinventivni i rađeni po proverenim formulama, sretnemo autore spremne na rizik", rekao je Ričard Penja, direktor festivala
Ovogodišnji, 37. njujorški
filmski festival (NYFF) zatvoren je 10. oktobra na repu skromnijeg Festivala nezavisnog
filma i videa, na kome je izvrsni film "Jugoslavija - rat koji se mogao
izbeći" američkog autora i producenta jugoslovenskog porekla Džordža Bogdanića
dobio nagradu za najbolji dokumentarni film političkog sadržaja. (Vidi intervju).
Festival nezavisnog filma bio je posvećen uglavnom američkoj vanholivudskoj produkciji i
marketingu celovečernjeg, kratkog i dokumentarnog filma novih talenata i manjih
producenata.
Program "velikog" festivala sastoji se od dvadeset šest ostvarenja američke nezavisne, vanholivudske produkcije i filmova iz Francuske, Belgije, Japana, Austrije, Kanade, Australije, Irana i Egipta. Pored novih imena, prisutna su i poslednja ostvarenja nekoliko proverenih imena kao što su Pedro Almodovar, Majk Li i Džejn Kampion. U selekciji se nalazi i kontroverzna "Rozeta" belgijanske braće Darden, koja je na opšte iznenađenje nagrađena Zlatnom palmom u Kanu. Na specijalnoj projekciji prikazan je ponovo Kusturičin "Underground". Ovogodišnji festival odaje poštu italijanskom majstoru Pjetru Džermiju, najpoznatijem po filmu "Razvod na italijanski način", retrospektivom njegovih filmova, uz prisustvo Klaudije Kardinale, i objavljivanjem prve zbirke kritika i eseja o Džermiju na engleskom.
"Možda je to neka milenijumska groznica", rekao je Ričard Penja, direktor festivala, "ali izgleda da su mnogi režiseri predstavljeni ovde pokušali sa svojim filmovima da krenu u nove, neistražene teritorije i da provociraju publiku. Vrlo je ohrabrujuće da danas, kada su toliki filmovi neinventivni i rađeni po proverenim formulama, sretnemo autore spremne na rizik."
MODERNA BAJKA: Festival je otvoren filmom "Sve o mojoj majci" Pedra Almodovara, koji je u Kanu nagrađen za najbolju režiju. Ovo je strasno i duhovito hodočašće svim ženama i svim muškarcima koji hoće da budu žene, i spada u sam vrh opusa ovog značajnog španskog reditelja, sa sjajnom Rotom, Marizom Paredes i Penelopom Kruz u glavnim ulogama.
Završno veče festivala pripalo je talentovanom kanadskom autoru Atomu Egojanu koji je adaptirao popularni roman Vilijama Trevora "Felicijino putovanje". To je moderna bajka i "horor" priča o nevinosti, otmici i spasenju. Prijatno iznenađenje je sveže lice Ilejn Kesidi, koja igra "nevinost bez zaštite", devojku koja dolazi iz Irske u Englesku u potrazi za mladićem sa kojim je ostala u drugom stanju i sreće naizgled lepo vaspitanog postarijeg džentlmena-kuvara koji je jedini spreman da joj "pomogne" u nevolji. Kuvara igra uvek izvrsni Bob Hoskins, koji se našao, kako sam kaže, u ulozi koja je negde "između Džeka Trboseka i Vini Pua."
Centralni film festivala je "Naopačke" (Topsy-turvy), mjuzikl i film o muzici engleskog reditelja Majkla Lia (Leigh), inače poznatog kao hroničara emotivnih strujanja svakodnevnog života niže srednje klase u modernom Londonu ("Tajne i laži", "Nag"). U ovom neuobičajenom filmu Li se posvećuje temeljnoj i živahnoj rekonstrukciji života u pozorištu u devetnaestom veku i na stvaranje operete "Mikado" popularnog libretiste Gilberta i kompozitora Salivana. (Vidi intervju sa rediteljem).
Posebna atrakcija festivala bio je japanski celovečernji crtani film "Princeza Mononoke" vodećeg japanskog umetnika animiranog filma Hajao Mijazake. Film je ispunjen raskošnim motivima iz japanskog mita i folklora i govori o Asitaki, poslednjem mladom ratniku iz klana Imiša, koji je prinuđen da ubije čudovište koje preti njegovom selu. Posle toga Asitaka napušta selo da pronađe ko je kriv za poremećaj ravnoteže koja je do tada vladala između ljudi, prirodnih i natprirodnih sila.
BOJA NEBESA: Džejn Kampion se filmom "Sveti Dim", sa Harvijem Kajtelom i Kejt Vinslet, posle deset godina vraća svom šokantnom i inventivnom vizuelnom stilu, kakav je pokazala u filmu "Slatka", kao i svojim korenima u Australiji. Ovaj beskompromisni film o borbi polova ujedno je, kako Džejn Kampion kaže: "Odavanje pošte svim ljubavnim vezama bez budućnosti i susretima koji, mada kratki, mogu da ostave najdublji trag u našem životu."
"Boja nebesa" je poslednje ostvarenje Madžida Madžidija koji se potvrđuje kao jedan od najvećih talenata uvek iznenađujuće iranske kinematografije. Film govori o osmogodišnjem učeniku u teheranskoj školi za slepe koji čeka na oca da ga odvede kući za letnji raspust. Za dečaka je svaki trenutak ispunjen čudesima sveta, dok je za njegovog oca, udovca punog gorčine, život samo borba za opstanak. Madžidi, u tradiciji savremenog iranskog filma, ne opisuje junake ni žrtve, niti izriče sudove već prikazuje obične ljude koji se suočavaju sa svojom sudbinom kako najbolje znaju i umeju.
Osobenost ovogodišnjeg festivala je i da su mnogi od prikazanih filmova zasnovani na klasičnoj svetskoj literaturi. Među delima inspirisanim klasicima svetske književnosti pre svega treba pomenuti "Povraćeno vreme" čileanskog reditelja Raula Ruiza, koje se zasniva na remek-delu Marsela Prusta "U potrazi za izgubljenim vremenom". U ovoj ambicioznoj i vernoj adaptaciji poslednjeg toma Prustovog romana, urađenoj u saradnji sa scenaristom Žilom Toranom, Ruiz prikazuje akciju kroz seriju narativnih putanja koji vode do slika, tema i priča koje prožimaju sve tomove ovog romana epskih proporcija. Po tehnici evokacije fizičkih doživljaja i samog procesa sećanja film podseća na Lartiga i rane filmove Melijea. Prustovi nezaboravni likovi oživljeni su u izvrsnim glumačkim ostvarenjima Katrin Denev, Džona Malkoviča i Emanuel Bear. Ruiz je najuspešniji u rekonstrukciji kraja jedne ere i slikanju procesa rađanja novog doba.
Čudan i uznemirujući roman Hermana Melvila iz 1852. godine "Pjer ili dvosmislenosti" dobio je rizičnu ali neubedljivu interpretaciju u filmu "Pola X" avangardnog Leosa Karaksa ("Ljubavnici sa Pont Nefa"). Karaks ovu američku gotičku priču prenosi u savremenu Francusku, gde Pjer, mladi, lepi i uspavani pisac (Gijom Depardje), živi idiličan život u dvorcu sa majkom (Katrin Denev) i verenicom koje ga obožavaju, sve dok se jednog dana ne pojavi misteriozna žena sa Balkana (ne zna se tačno odakle) koja tvrdi da je njegova polusestra. Pjer kreće za njom u svet mraka, bede, tuge i neizvesnosti, što je metafora ne samo za Balkan nego i za mračnu stranu ljudske prirode i evropske civilizacije.
KLASICI: Za razliku od ove neubedljive interpretacije, druga, vrlo slobodna adaptacija Melvila zasnovana na njegovom romanu "Bili Bad" dobila je snažan, provokativan izraz u filmu "Dobar posao" Kler Deniz. Kroz neverovatno senzualne slika i minimalni dijalog, Kler Deniz, koja je ispekla svoj zanat kao asistent Makavejeva, Džarmuša i Vendersa, filmski veoma ubedljivo istražuje specijalni, zatvoreni muški svet francuske Legije stranaca sa njegovim ritualima, kodeksima ponašanja i emotivnim sukobima.
Još jedna adaptacija klasika dobila je savremeno ruho u filmu "Pismo" najstarijeg aktivnog evropskog režisera Manuela de Oliviera. To je svež i jedinstven pogled na francuski roman Madam Lafajet iz XVII veka "Princeza od Kleva", prenesen u savremeno visoko društvo. Kjara Mastrojani daje uspešan portret savremene madam De Klev koja traži moderno rešenje za staru moralnu dilemu.
"Sicilija" tzv. majstora-amatera Žan-Mari Štrauba i Danijela Huijea još je jedan film koji se uspešno, ubedljivo i hrabro prihvata ekranizacije klasičnog dela književnosti. U pitanju je remek-delo "Razgovori u Siciliji" italijanskog autora Elija Vitorinija koje je izašlo 1939, postalo bestseler i zatim zabranjeno 1942. Film je strukturisan kao serija susreta između pripovedača, koji se vraća u rodni kraj posle dugog odsustva, i niza stranaca koje sreće u luci, u vozu, na putu, sve do povratka kući i majci. Svaki susret više skriva nego što otkriva i naglašava distancu između onoga što vidimo i osećamo i onoga što iskazujemo.
Savremeni američki film predstavljen je mladalačkim ostvarenjima, prvencima, slobodnim, maštovitim, često bizarnim po tematici, duhu i stilu, kao što su "Biti Džon Malkovič" Spajka Džonze, koji se proslavio muzičkim videima za MTV, i "Ženskaroš" pisca-reditelja Robinsona Trevora.
Maja Herman-Sekulić
