Indonezija

Čudo u Džakarti

Novi predsednik Vahid i potpredsednica Megavati pred zastrašujuće teškim zadatkom obnove zemlje koja je u svakom pogledu bankrotirala za vreme Suharta

Novi indonežanski vladajući par Vahid-Megavati, spojen u iznenadnom obrtu prošlonedeljnih predsedničkih izbora, imaće sasvim malo vremena da se suoči sa zastrašujućim zadatkom preporoda zemlje čije su institucije, politika, ekonomija i smisao postojanja bankrotirali u dugoj vladavini bivšeg predsednika Suhatra.

Šest dana posle izbora, predsednik Abulrahman Vahid objavio je sastav nove vlade "nacionalnog jedinstva", sa najmanjim brojem generala u istoriji zemlje. Za vladu je rečeno da je "oslobođena korupcije autoritativne prošlosti". Ministartstvo odbrane prvi put je povereno civilu, čime je iz vrhuške vlasti odgurnut komandant oružanih snaga general Viranto. "Naš prvi cilj je ekonomski preporod, a drugi je očuvanje teritorijalnog integriteta Indonezije", izjavio je Vahid novinarima.

U prošlu sredu je nacionalna skupština izabrala Vahida za šefa države, čime je okončano sedamnaestomesečno privremeno predsednikovanje B.J. Habibija, čoveka koji je učinio prve korake ka demokratizaciji zemlje oslobađanjem štampe i stavljanjem u pokret novog izbornog procesa.

Habibi, međutim, nije uspeo da preseče veze sa svojim mentorom Suhartom, i poslužio je kao most. "Sad kada je došlo do prave promene, era posle Suharta može da počne", kažu analitičari u Džakarti.

"Danas imamo novorođenče", izjavio je vodeći ekonomista Emil Salim na jednom skupu. "Porođaj je praćen bolom i sa nešto krvi, ali nova Indonezija je rođena."

Predsednik Vahid i potpredsednica Megavati su pred poslom koji je u potpunosti određen potrebom da se zemlja od 210 miliona ljudi oslobodi nasleđa represije i vojne uprave, korupcije i razaranja državnih institucija obavljenih tokom 32 godine pod Suhartrom.

Između ostalog, Suhartovo vođenje politike dovelo je do erupcije pobuna na mnogim od 17.000 indonežanskih ostrva. Dva dana posle izbora, kao opomena da nijedan od starih probmena nije prošao a da novi dolaze, gotovo 10.000 ljudi demonstriralo je na istočnom ostrvu Sulavesi, tražeći nezavisnost od Indonezije.

BALKANIZACIJA: Odvajanje Istočnog Timora kao nezavisne države pojačalo je separatističke zahteve u provincijama Đaja i Aceh, što novom predsedniku otvara hitan problem državne stablinosti. "To što se događa vodi ka zaključku da je balkanizacija počela da pušta korene u Indoneziji, a to će uplašiti i rasterati strane ulagače", kaže jedan ekonomski analitičar.

Analitičari tvrde da zemlja pre svega mora da ponovo izgradi administraciju, sudstvo i policiju. Nešto se mora učiniti sa regionalnom upravom i pitanjem decentralizacije. "Neophodno je smisliti kako ponovo privući strani novac. Ljudi moraju da jedu."

Politički analitičari vide Vahida kao čoveka kome je "demokratija u srcu". Njegov prvi korak kao predsednika bio je da izabere poraženu Megavati Sukarnoputri za potpredsednika, čime je stvorio savez sa najpopularnijom političarkom Indonezije, predvodnicom opozicije Suhartu.

Vahid (59) je gotovo slep i pogođen mnogim bolestima. Megavati je umesto njega pročitala imena 35 ministara nove vlade, među kojima su i predstavnici nacionalnih manjina. U Džakarti ljudi kažu da će Megavati naslediti Vahida pre nego što mu istekne petogodišnji predsednički mandat.

Izlazak iz Suhartove ere otvara mogućnost Indoneziji da "zaviri u mračne seni svoje prošlosti" kako kaže jedan aktivista u borbi za ljudska prava. Ako zaista želi da se oslobodi prošlosti i krene napred, Indonezija mora da istraži i baci svetlo na dug spisak tlačenja i misterija zakopanih tokom Suhartove i Habibijeve vladavine. Na prvom mestu reč je o masakrima nad stotinama hiljada ljudi 1965. i 1967. godine, koji su pratili Suhartov uspon na vlast.

Izbor Megavati za potpredsednika smirio je njene razočarane pristalice i novom, neiskusnom vladajućem paru dao predah. Ali, oboje su prinuđeni da brzo cementiriju sopstvene temelje u frakcionaškom parlamentu, da zaleče privredu i okončaju nasilje u kome je više hiljada ljudi stradalo u protekle dve godine.

POLITIČKA VEŠTINA: Indonežanski analitičari se slažu da Vahid ima političku veštinu, reformistički plan i podršku iz sveta, dovoljnu da zaore ledinu. Ali, slabo zdravlje i veličina indonežanskih problema njegovi su jaki protivnici.

Teško je postići političku stabilnost ako imate obolelog vođu, kažu komentatori u Džakarti. Uprkos svojoj čuvenoj nepredvidljivosti, Vahidova politička veština je zadivljujuća. Veština, a ne popularnost, donela mu je predsedništvo. Njegova partija je zauzela daleko, četvrto mesto na junskim parlamentarnim izborima na kojima je stranka Megavati ubedljivo pobedila.

Novi šef države nema populističku bazu, iako je poštovani islamski vođ u najvećoj islamskoj zemlji na svetu. Na drugoj strani, Megavati je gotovo mitski popularna ali politički naivna, i njena sekularistička politika nije joj donela podršku islamskih krugova.

Vahid, sa samo nekoliko klupa u parlamentu, svoje predsednikovanje mora da zasniva manevrisanjem glasovima vojske, bivše vladajuće partije Golkar, umerenih muslimanskih grupa i reformista. Javnost na Vahida gleda bar kao na čoveka sa kojim će Međunarodni monetarni fond, koji kontroliše dotok 45 milijardi dolara pomoći Indoneziji, moći lako da sarađuje.

Viđeni Indonežani, od rok zvezda do poslovnih mogula, oprezno pozdravljaju dolazak nove vlasti. "Nadam se da će njih dvoje biti u stanju da potrebe ljudi stave ispred svojih. Oboje moraju da budu veoma mudri", kaže pevačica Vina Panduvinata.

"Treba podsetiti novu vlast da nema potrebe za lažnom euforijom.

Podela vlasti ne sme se iskoristiti za prenebregavanje ozbiljnih stvari, kao što je profesionalizam", kaže direktor jednog rudnika.

Čim je izabran, novi predsednik je objavio da će sa poraženom Megavati ići da smiri hiljade njenih sledbenika na ulicama Džakarte, ogorčenih što je Vahid, glasovima bivše vladajuće partije Golkar, ugrabio predsedništvo. "Putovaću sa Megavati da smirim ljude", objavio je on odmah pošto je u parlamentu pobedio Megavati sa 373 prema 313 glasova. Tog jutra, u eksploziji bombe ranjeno je četvoro aktivista njene stranke u centru desetomilionske prestonice.

Poznat po nadimku Gus Dur, novi šef države predvodi četrdesetmilionski Nahdlatul Umlam, koji tvrdi da je najveća islamska organizacija u svetu. Vahid je pre izbora koristio svoj uticaj intelektualca i religijskog vođe u zalaganju za versku i društvenu trpeljivost. "On predstavlja svetlu stranu islama", izjavio je politički analitičar Salim Said.

Pod Suhartovim režimom Vahid je gurao napredne ideje, uključujući snažno zalaganje za međuversku saradnju, koje su mu donele međunarodno poštovanje. Neprekidno je bio u odbrani indonežanske kineske manjine, koja je većinom hrišćanska. Posle Suhartove ostavke, zauzeo je vodeću ulogu u pokretu za demokratske reforme.

Prvo je svoju podršku dao predvodnici opozicije Megavati, ali su odnosi zahladneli par sedmica pred izbore navodno zato što Megavati nije uspela da obeća koncesije Vahidovim muslimanskim interesima u slučaju da dođe na vlast.

NOMEN EST OMEN: Protivnici stavljaju u pitanje Vahidovu političku stabilnost. Neki kažu da je trebalo da ostane van politike i da bio bio daleko korisniji zemlji kao moralni savetnik. Na drugoj strani, Megavati je simbol demokratskih promena u Indoneziji. Obožavana je od miliona bez obzira na to što je kćer njihovog prvog diktatora. Zapravo veći deo gotovo kultne popularnosti Megavati duguje svom poreklu. Ona je starija kćer Sukarna, prvog predsednika Indonezije, koji je objavio nezavisnost zemlje od holandske kolonijalne vladavine posle Drugog svetskog rata.

Njeno prezime, Sukarnoputri, znači Sukarnova kći. Sama ta činjenica objašnjava zašto dobro prolazi na izborima. Međutim, uprkos popularnosti ona izbegava medije, a njeni retki politički govori su dosadni i uopšteni. Pred izbore je odbila da uđe u debatu sa drugim predsedničkim kandidatima tvrdeći da bi to bilo suprotno "orijentalnoj kulturi".

"Zapravo, ona nema neku ličnost. Megavati je jednostavno prijatna i pristojna indonežanska domaćica iz više srednje klase sa ograničenim idejama. Da nema očevo ime, bila bi niko i ništa", kaže jedan analitičar.

Megavati (52) se tri puta udavala i ima troje dece. Pohađala je dva univerziteta, ali nije diplomirala. U politiku je ušla relativno kasno. Krvavi neredi su izbili kada su snage državne bezbednosti provalile u njeno partijsko sedište u Džakarti 1996, u neuspelom pokušaju predsednika Suharta da je smeni sa čela njene stranke.

Svoju borbu za predsedništvo počela je kada je Suharto nizom pobuna bio primoran na ostavku maja prošle godine. Kao i njen otac, Megavati se obratila neobrazovanim i siromašnim slojevima koji su najteže pogođeni indonežanskim problemima, mada sama živi u relativnom bogatstvu u elitnom južnom predgrađu Džakarte.